Preminuo Laza Ristovski

Poznati kompozitor i klavijaturista Laza Ristovski preminuo je rano jutros u Beogradu u 51. godini, posle teške bolesti, potvrdila je agenciji Tanjug njegova bliska prijateljica Ljiljana Grubor.

Zbog teške bolesti kičme, Ristovski (Novi Pazar, 1956) je bio vezan za invalidska kolica već nekoliko godina, mada je delimično učestvovao na pretprošlogodišnjim koncertima Bijelog Dugmeta.

On je zimus bio najavio novi album pod radnim nazivom Laza Ristovski i prijatelji uz učešće Dade Topića, Nikola Čuturila, Tijane Dapčević, Dine Merlina, Tonija Cetinskog, Alena Islamovića...

Faktografija Yu rock enciklopedije govori da je Laza Ristovski tokom 30-godišnje karijere snimio preko 1.000 ploča sa izvođačima rock, zabavne, klasične i narodne muzike; odsvirao oko 200 samostalnih i preko 2.000 koncerata sa drugim izvođačima.

Jedan deo njegove biografije zauzimaju i samostalni radovi: sedam albuma, autor je muzike za nekoliko filmova, bezbroj reklama...

Svirao je u grupama Bezimeni i Vatra, mada je najpoznatije njegovo učešće na albumima i singlovima  Smaka (Smak, R.M. Točak, Ulazak u Harem, Satelit, Ljudi nije fer, Na Balkanu, Rok cirkus Zašto ne volim sneg...) i Bijelog Dugmeta (Eto! Baš hoću!, Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo, Ćiribiribela...), grupe koje je po jednom napuštao da bi prešao u onu drugu.

“Smak je bio samoupravni bend, a Bijelo Dugme uspešna kapitalistička firma”, obrazložio je jednom prilikom razliku između Točkovog i Bregovićevog kolektiva.

“Mi smo jako dobro kotirali u tom kapitalističkom formatu, u Dugmetu se sve znalo, sve je bilo jako profi, a Smak je bila grupa gde smo svirali više da bismo mi uživali, nego za publiku. U Smaku je svirao, neću reći šta je ko hteo, ali šta je ko mislio da je najbolje da se uradi. U Dugmetu je svaki ton bio strogo određen, sve je bilo iskalkulisano. Kada bih poredio slobodu kreativnosti, onda je to Smak, ali, jebiga, Dugme je Dugme. Ne mogu da kažem da tamo nisam uživao, kada jesam. Svaka naša svirka, svaki koncert je bio spektakl. Mi smo znali to da nosimo i to je publika osećala isto.”