Komičan element uvek prisutan u nastupima i muzici Činča nikada nije prisutan samo da bi vas zasmejao. Iza toga se kriju realne priče iz života, koje bi između pesama pominjali i sami članovi benda. A govore o raspalim bendovima, elementarnim nepogodama, smušenoj vlasti, prijateljima…
Koliko puta ste bili na rock koncertu u biblioteci? Verovatno nikada. Da li znate neki bend kome bi pomenuto mesto bilo idealan poligon za predstavljanje? Možda ne znate, ali zapravo postoji jedan. Grupa
Cinc, zaista specificna pojava na ovdašnjoj sceni, prisutna je vec pet godina i ima vec tri albuma iza sebe, od kojih su dva izdata u inostranstvu (Makedonija i Japan), a kod nas samo jedan. To je vec samo po sebi zacudujuce. A tek podatak da su Cinc održali ove godine više koncerata u inostranstvu nego kod nas?
Koncert o kome je rec održan je povodom predstavljanja najnovijeg Cincovog izdanja
Polyphonic Poetry, koje pod etiketom
Amorfon sledece godine treba da bude izdato u Japanu. Kako je trebalo približiti japanskoj publici muziku benda koja dobrim delom ima tekstove na srpskom i cije fantasticne jezicke igre nije moguce prevesti na neki drugi jezik, bend je odlucio da umesto svojih tekstova upotrebi reci nekih poznatih svetskih pesnika pevajuci ih na njihovim originalnim jezicima, engleskom i francuskom.
Ispred amfiteatra NBS je stajala jedna ljubazna devojka i delila nešto što je licilo na flajere. Ušavši u salu shvatio sam da je rec o imaginarnom jelovniku restorana
SUR Vujaklija. Elem, to pred nastup Cinca beše dobro predjelo sveže servirano zacinima svetske književnosti.
Dogadaj je, samosvesnom ljubavnom treš poezijom uz psihodelicnu klavirsku pratnju, otvorio beogradski pesnik u afirmaciji
Andrej Filev Publika ga je cutke slušala (zaista redak fenomen da publika pomno prati dogadaj).
Sastav benda je ovoga puta bio redukovan na cetvorku, stalnu postavu, za razliku od ranijih nastupa sa glomaznim orkestrom i pratecim muzicarima. Kamerni pristup je i dalje prisutan – bend svoje pesme izvodi sedeci, uglavnom na akusticnim instrumentima u atipicnoj scenografiji sa raznim ukrasima i upaljenim svetlima. Ova minimalisticka varijatna se ispostavlja kao pozitivan korak za grupu. Muzika postaje intimnija stvarajuci utisak da vam se neko obraca pricajuci o svojim zanimljivim zgodama i anegdotama iz života.
Komican element uvek prisutan u nastupima i muzici Cinca nikada nije prisutan samo da bi vas zasmejao. Iza toga se kriju realne price iz života, koje bi izmedu pesama pominjali i sami clanovi benda. A govore o raspalim bendovima, elementarnim nepogodama, smušenoj vlasti, prijateljima...
Povremeno, posmatrajuci bend, imali biste utisak da gledate cetiri podetinjile osobe koje su uzele instrumente u ruke i krenule da se igraju benda (to se svakako ne odnosi na njihovo muzicko umece), sa lakocom menjajuci uloge u igri. U tome su sve kombinacije moguce. Šarl Bodler sa japanskim borilackim veštinama (Chuchotements), nadrealni zli profesor grckog (Dobro jutro, deco), razocarana tinejdžerka koja priziva Al Kaidu na svog decka (Tebe cekam), biolog u potrazi sa stereo-laboratorijom (Biologist), samo su neke od tih malih odigranih verbalno-akustickih igara.
Album u pripremi bio je predstavljen sa tri pesme francuskih pesnika Bodlera, Vijona i Rablea. Iskreno, smatram da je dobro što bend nije insistirao previše na predstavljanju pesama sa novog albuma zato što Cinc i dalje najbolju komunikaciju sa domacom publikom ostvaruje preko svojih tekstova.
Sa instrumentalne strane nisu moguca neka poredenja sa drugim bendovima kako bismo vam ukazali na to kako Cinc zvuce. Iako možda postoje odredene asocijacije, one se obicno vec u sledecem trenutku opovrgnu. Kao prvo, tu je gitarista Đorde, cije sviranje se najviše sastoji u brzom razlaganju akorda, otprilike kao rani
R.E.M. sa ploce
Murmur, samo više puta ubrzano. Melodicno i precizno.
Basista Luka svira nešto što bi se najviše moglo opisati kao klasican new wave, mada smo videli i jedan Flea ispad gde je Luka pokazao da može i da slepuje ako hoce.
Violinista Srdan, koji svoj neporeciv talenat za sviranje dokazuje u još oko 5-6 drugih bendova (slobodna procena), ovog puta je bio pomalo ukrocen, jer njegova strast prema sviranju ume lako da se otme kontroli i ode u neocekivanom pravcu, što za nastup ovakvog benda nije poželjno. Zato je svirao odmereno, ali se i oprobao kao multiinstrumentalista na malom Casio sintisajzeru i dobošu.
I naravno, tu je vokalistkinja Irena, koja je prešla put od stidljive pomocne pevacice do samouverenog i upecatljivog vodeceg vokala. Ne zaboravimo jednu od glavnih karakteristika grupe Cinc a to je višeglasno pevanje, do sada potpuno neotkriveno u domacoj muzici. Tu su glasovi koji se medusobno dopunjuju prenoseci štafetu melodije, što je na ovom koncertu narocito došlo do izražaja. Cetiri glasa na cetiri mikrofona otvaraju velike vokalne mogucnosti bendu, koje ovi slobodno koriste.
Na kraju, koncert se završio posle oko 75 minuta svirke i 18 pesama. Publici nije bilo dovoljno. Iako su nas Cinc navikli na maratonsko trajanje koncerata, sada su ta ocekivanja bila izneverena. Izašli su na jedan bis da bi odsvirali pesmu sa kojom su otvorili koncert, ovoga puta bolje i sigurnije.
Kako oni sviraju u Beogradu prosecno jednom godišnje, pomalo frustrira cinjenica da ce publika morati da ceka još godinu dana da bi cula neke svoje favorite. Osamnaest pesama jeste prilican broj, ali treba uzeti u obzir da je repertoar grupe Cinc na svakom koncertu pun novih pesama, koje jesu odlicne, ali oni imaju i odredene pesme koje su jako dobre a da zbog raznih razloga gotovo nikad nisu izvodene uživo. Podatak da je posle koncerta rasprodat ceo pripremljeni tiraž novog albuma dovoljno govori.
Za kraj da kažem da ce vam Cinc na koncertu uliti onaj isti osecaj za koga je ustanovljeno da se javlja prilikom slušanja Velvet Undergrounda, osecaj da i vi treba da zasvirate i ukljucite se u igru. Osecaj koji sam i sam iskusio jer sam se posle koncerta osecao prinudenim da sednem za klavir i odsviram par slobodnih improvizacija. Cinc nije bend koji se namece, i male su šanse da ih vidite na nekom od medija, moracete sami da ih otkrijete, ali kad to ucinite, bice to jedno veliko otkrice.
Komentari
-
Besni Štreber (gost)
| 17.01.2012. 13.48.55
"Tebe čekam" ne govori o tinejdžerki koja čeka dečka, već tinejdžerki koja čeka autobus. Ona se, dakle obraća u pesmi autobusu.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.