Film van filma

Scenario: Tony Kushner, Eric Roth po knjizi „Vengeance: The True Story of an Israeli Counter-Terrorist Team“ Georgea Jonasa
Uloge: Eric Bana, Daniel Craig, Ciaran Hinds, Mathieu Cassowitz, Hanse Zischler, Ayelet Zorer, Goeffrey Rush
Producenti: Kathleen Kennedy, Barry Mendel, Steven Spielberg, Colin Wilson
Trajanje: 164 min.
Zemlja: SAD, 2005.

Godine 1986. britanski veteran Michael Anderson (Around the World in 80 Days, 1984, Logan’s Run) ekranizovao je za televiziju knjigu Georga Jonasa o Mosadovoj odmazdi za masakr izraelskih olimpijaca u Minhenu 1972. Njegov Sword of Gideon ima sve što je potrebno: moralno rastrzanog glavnog junaka kao sidro filma, „raspisane“ epizodne likove za koje nam je, kako priča odmiče, sve više stalo, puno psihologije i politike u pauzama akcije (trajanje od dva i po sata daje dovoljno vremena i za jedno i za drugo i za treće)...

Dvadeset godina kasnije (u jednom, rizikovaću, komplikovanijem vremenu) Steven Spielberg našao se pred nezahvalnom dilemom koju izbor projekta diktira – da li da pokuša, kao veliki zanatlija, da poboljša („apdejtuje“) film koji je ostao negde u mraku TV produkcije osamdesetih, priči da visokobudžetnu šminku i da, generalno gledano, samo zategne šrafove, ili da pokuša nešto drugo sa sjajnim i neverovatno filmičnim istinitim događajima koje ima u rukama.

Tony Kushner je dramski pisac koji se proslavio svojim komadom (kasnije i monumentalnom mini serijom) Angels in America, pričom o osamdesetim, homoseksualcima, Njujorku, sidi i, doslovno i najvažnije, svemu ostalom. Kushnerov Minhen (osim toliko očekivane teze da nasilje izaziva nasilje da je opravdano potisnuta u drugi plan, još malo analize globalne pozicije Izraela, Spilbergove standardne opsesije porodicom) je film koji se ne sastoji od likova već rečenica koje likovi izgovaraju čija je namena da kod gledaoca izazovu vanfilmske asosijacije na neke događaje iz novije istorije. Npr, u epizodi u kojoj Mosadov tim otkriva da jednog od vođa Crnog septembra štiti CIA, uz to im dajući novac da bi u svojim akcijama zaobilazili Severnu Ameriku, autori očekuju da gledalac razmišlja o Svetkom trgovinskom centru i tajnoj službi koja je izgubila kontrolu nad teroristima koje je sama stvorila ili pametno kontrolisala.

Ma koliko to neobično zvučalo, ovo je film koji je Spilberg napravio više za sebe nego za publiku (zna on dobro da će publika, svakakva publika, da ga gleda bez obzira). Uz malo dodatnog rada na scenariju mogao je da dobije i jedno i drugo čime bi se uostalom vratio na Sword of Gideon. Kao rezultat njegovog rizika, gledalac koji nije spreman da razmišlja van filma i odmotava u glavi sliku svog Minhena na osnovu Spilbergovog Minhena provešće zevajućih 164 minuta, zbunjeno tražeći ono čega nema, odgovore na neka od stotinu postavljenih pitanja i otvorenih tema.