Ne plači, bona, Seno!

Scenario: Jasmila Žbanić
Uloge: Mirjana Karanović, Luna Mijović, Jasna Žalica, Emir Hadžihafizbegović, Semka Sokolović-Bertok, Bogdan Diklić
Žanr: drama
Trajanje: 107 min.
Proizvodnja: Austrija/BiH/Nemačka/Hrvatska, 2005.
Web: www.grbavica.ba

Kad bih napisala da Grbavica Žbanićeve nije politički pamflet nego nešto drugo, morala bih zatim da postupim kao komšinica iz podnaslova. Da ne bih „spuštala glavu i šutjela“, počeću od najneprijatnijeg, a to je činjenica da Grbavica kao film nije dobar film. Mada se vidi puno uloženog truda i veliki rad i na scenariju, i na kameri, i u montaži, na glumi ponajviše, a ponajmanje na režiji, priča je prosta, jednolinijska, s glavnom junakinjom tako tipičnom za slabe filmove balkanske i istočnoevropske kinematografije gde onaj ko je glavni nikad ne dela nego samo trpi i, eventualno, reaguje. Zašto sam joj onda dala trojku, a ne jedinicu? Zato što je ratna tema ovog filma veoma važna i važno je da se o krivcima, žrtvama i odgovornosti glasno progovori. A preostalih sedam ocena do desetke nisam dala, jer o toj temi u umetničkim delima treba da govore autori sa više dara, mašte i senzibiliteta.

Slučaj Jasmile Žbanić nije nikakav izuzetak: u doba Titovog komunizma valjalo se upisati u Patriju da bi se uspelo u životu i karijeri, ako je čovek bio filmadžija, mogao je da snima filmove o ratu, o dobrim partizanima, zlim Nemcima i još gorim četnicima, ustašama, zelenom kadru i sl. i da tako prosperira; u vreme Slobodana Miloševića takođe se valjalo upisati u partiju i duvati, ovaj put, u nacionalne diple, te pristati uz Crkvu, što je i danas voz kojim se mnogi uspešno voze; dakle nikakvog razloga nema da Jasmila Žbanić isto to ne čini u svojoj zemlji, pogotovo kad će je njen pandan drugu Titu tj. Slobi i te kako pohvaliti, a potapšaće je i viša instanca koja je pandan antifašističkim narodima sveta iz Titovog doba tj. Kina i Rusija iz Slobinog vremena – Evropska unija!

Ono što ne valja u takvom modelu ponašanja jeste što u svim vremenima važi isto pravilo – što slabiji umetnik, to jača politpropaganda: „Krklec Gustav uči Ustav, a Desanka radovanka pije vina iz novina!“. Čini se da talenat i ideološka vulgarnost ne idu zajedno: bilo da je reč o sračunatosti, pa se onda ideologijom otvoreno bave oni koji nemaju drugih mogućnosti, ili da je reč o tragizmu, pa je otvorena ideologija posledica traume pod čijim dejstvom je sagorelo sve ostalo.

Dokazivati danas da su srpski vojnici počinili mnoge zločine izgleda kao pucanje u mrtvu ribu – za čitav svet, Evropu i veliku većinu onih koji su aplaudirali Žbanićevoj u punoj sali Sava centra. No, da vrati dignitet i smisao, i filmu i ljutoj rediteljki koja nam je poklonivši se otkrila toplu vodu da je „scenario za njen film pisan u Beogradu“, pojavila se grupa mladih odevena u majice na karadžiće i mladiće! Ovi mudraci, ah, tako hrabri da se šetkaju među građanski orijentisanim neistomišljenicima, na početku su pravili buku i zviždali, a jedna ženu popela se na binu i pokušala da kaže nešto, ali su joj isključili mikrofon. Pretpostavljam da se njeno izlaganje, pre nego što ju je obezbeđenje izvelo, odnosilo na čuveno, maligno „i oni su nama“ i „nismo mi toliko“!

Nažalost, i pun Sava centar predstavlja malu, malecnu, najmanju manjinu Srba, svesnih da svako treba da počisti pred svojom kućom. Frenetični aplauz i lica uplakana zbog patnji koje smo drugima naneli, pa makar nam se to traljavo i tendenciozno prikazivalo kroz kvaziumetnost, nisu dovoljni. Današnje stanje srpske svesti o svemu što se dogodilo, što se događa i što treba da se dogodi takvo je da se čini da su oni koji nam rade o glavi – naši saveznici. Tek kad se u školama bude učilo da smo izgubili rat, da smo činili zlo i da nam je zbog toga žao, imaćemo šanse. Dotle, nadvija se nad nama realna mračna prognoza koju je pre neko veče, u foajeu Sava centra, posle projekcije izrekla istoričarka, gospođa Latinka Perović: „Pa neće Srbi biti prvi narod u istoriji koji je zbog sopstvene nevitalnosti nestao.“

Ako mislite da ovo nije kritika filma, braniću se činjenicom da ni Grbavica Jasmile Žbanić nije film!