U novom Tarantinovom filmu, Đango ne odlazi u zalazak sunca kao oslobođeni junak koji je dobio zadovoljenje, već kao igračkica koju je njegov vlasnik izgustirao
Naslov originala: Django Unchained
Scenario: Quentin Tarantino
Uloge: Jamie Foxx, Christoph Waltz, Leonardo DiCaprio, Kerry Washington, Samuel L. Jackson
Žanr: avanturistički, drama, vestern
Trajanje: 165 min
Proizvodnja: SAD, 2012
Iako se Tarantino, povodom svog novog filma Oslobođeni Đango, unapred ogradio rekavši da nema nameru da se temom ropstva u Americi bavi kroz okvir problemske drame, već isključivo kao povod za pravljenje žanrovski ukusnog filma, ovo ne samo da nije sprečilo kritičare i gledaoce da se “udube” u Tarantinovo novo ostvarenje, već kao da je samo podstaklo ovakve analize. Neke idu dotle da izbor Samuela L. Jacksona za lik kućepazitelja na velikoj plantaži, tumače kao ogledalo poslušničkog poslovnog i kreativnog odnosa Jacksona i Tarantina. Što je sasvim prirodno, budući da žanrovski filmovi odavno nisu stvar puke zabave, a nevinost i neposrednost palp priča i publike kojoj su iste namenjene odavno nije bezbedan zabran za poštenu inteligenciju.
Oslobođeni Đango naizgled se prirodno nadovezuje na dosadašnju Tarantinovu filmografiju, budući da je na prvom mestu dokaz čuvene filmofilske strasti ovog autora. Kao što je Kill Bill bio posveta kung-fu filmovima, a Prokletnici ratnim filmovima o Drugom svetskom ratu, tako je Đango posveta špageti vesternima, i sasvim otvorena Tarantinova verzija Corbuccijevog filma iz 1966. godine.
Prva trećina filma – susret i partnerstvo Kinga Schultza, nemačkog stomatologa koji se poput Doca Hollidayja upustio u pragmatičnije poslove i Djanga, crnca koga Schultz oslobađa iz ropstva kako bi mu ovaj pomogao da pronađe ucenjene glave na teksaškim plantažama, obećava originalnu epsku sagu sa poznatim elementima u dinamično izmešanom špilu. Međutim, od trenutka kada se Django i njegov novi partner upuste u rizičnu avanturu spasavanja Djangove žene Broomhilde, priča se osipa poprimajući, kroz niz epizoda, oblik stilske vežbe. I to ne u smislu ranijih Tarantinovih filmova čija digresivnost naposletku gotovo uvek vodi zadovoljenju i retko kada, kao što je slučaj sa Đangom, do besmisla ovoliko parodira samu sebe.
Po intervencijama preduzetim na originalni Corbuccijev film može reći da Tarantino i u ovom slučaju kao i u Prokletnicima, koristeći osvetnički film, zapravo “osvetnički” prepravlja istoriju. Django je najpre Tarantinov lični osvetnik poslat iz budućnosti (odnosno savremenog trenutka) da ispravi nepravdu zatečenog sistema. Otuda ne čudi upotreba niza anahronizama, jer se Oslobođeni Đango samo naizgled dešava u Teksasu i Misisipiju pred početak Američkog građanskog rata, a zapravo je smešten u Tarantinovu Nedođiju kao potpuno izmaštan univerzum.
Na ovom brisanom polju, Tarantino je siguran samo u početni koncept – da želi da Django, čuveni osvetnik bele kože treba da bude crnac i toliko je fasciniran ovom svojom odlukom da su pojedini segmenti priče isključivo u službi paradiranja nad ovom idejom pretvarajući je u puku dosetku.
Jer, tokom prve trećine filma kojom dominira lik Schultza, ovakav Tarantinov pristup originalnoj priči pije vodu, budući da je Schultz građen kao glasnogovornik reditelja, programski lik iz čijeg karaktera se sasvim lako i prirodno ubacuje Tarantinov ugao gledanja na originalnog Djanga. Koristeći lik ovog brbljivog, obrazovanog, ciničnog i snalažljivog čudaka, Tarantino zapravo pronalazi prirodan, žanrovski čist ulaz u originalnu priču o Djangu preko kojeg savršeno dozira i kontroliše spoj savremenog i istorijskog, odnosno originalne priče i svog viđenja iste. Na ovaj način, Schultz je omogućio Tarantinu da bezbolno rasklopi Corbuccjev lik Djanga ne povređujući njegov osvetnički mehanizam i da ga potom sklopi na sasvim nov način načinivši od njega dva lika i zaista oslobodivši sasvim novog naslovnog junaka koji mu je potreban da ispriča svoju verziju priče.
Međutim, u trenutku kada ova dva junaka krenu na put da isteraju Djangovu ličnu pravdu, priča se rasipa u fusnote, komentare i eksterna rešenja koja je više komentarišu nego što je guraju napred, te se naposletku univerzum u kom je zaživeo novi, Tarantinov Django toliko tanji da na kraju filma dobijamo mršavu figuricu kojom se reditelj nemarno i proizvoljno poigrava kao sasvim jeftinim, neuverljivim superherojem koji postaje parodija samog sebe.
Otuda osećaj da Django ne odlazi u zalazak sunca kao oslobođeni junak koji je dobio zadovoljenje, već kao igračkica koju je njegov vlasnik izgustirao i bacio u ćošak svoje spavaće sobe zajedno sa ostalim pokvarenim zanimacijama.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Quarantino (gost)
| 07.02.2013. 15.32.54
"...priča se osipa poprimajući, kroz niz epizoda, oblik stilske vežbe."
Fenomenalan opis. Svega ima, samo filma nigde.
-
V B (gost)
| 07.02.2013. 16.35.24
Hvala Kristina. Svi me ubeđuju da je film sjajan, ali ipak to nije. Ponižavajuće je iskoristiti temu kao što je ropstvo na jedan ovako plitak način.
BTW, po onome što čitam, najbolju scenu u filmu je progurao sam Leonardo DiKaprio (scena sa lobanjom). On je našao taj antropološki pristup koji opravdava ropstvo (onaj ko je gledao film možda znam šta govorim). Nakon toga sam očekivao neku vrstu razrešenja, ali izgleda da Tarantino prosto nije dovoljno filmski inteligentan.
Ni sam ne znam zašto sam očekivao bolje...
-
mim (gost)
| 07.02.2013. 18.30.13
Zato se i povlaci, tako je i on sam rekao, da vise nema sta da kaze.
-
kajzerr92 (gost)
| 19.08.2013. 14.51.07
Tarantino je i sam rekao (imas i u recenziji) da nece razvijati film kroz temu ropstva, vec ce ropstvo iskoristiti samo kao sredstvo gradjenja zanrovskog filma. Tako da ne znam cemu onda ovo o "plitkoci" filma, ili kako vec. Takodje ovaj komentar o Tarantinovoj filmskoj inteligenciji je smesan; ako on nije filmski inteligentan, ne znam ko jeste. On samo nije metafizicar, pa ni satiricar, sto ti ocigledno preferiras, vec cist zanrovski reziser, i ne pravi drame ili angazovane filmove, nego uglavnom akcije, iz kojih, skoro uvek, izvuce najvise.
-
kulak (gost)
| 07.02.2013. 19.29.32
Kristina, sve si rekla kako treba!
-
Marko (gost)
| 07.02.2013. 23.48.44
I like criticism, but is must be my way.
Mark Twain
-
Ivan Krokovski (gost)
| 07.02.2013. 23.50.34
Autorka se očigledno naoštrila idejom da će pisati recenziju, pa nije gledala film, već razmišljala o mogućim referencama i čitala tekstove sa ključnim rečiima "Đangova Osveta". Naravno da su Tarentinovi filmovi slojeviti i istovremeno površni ,što priču o Tarentinu komlikuje poput priče o rokenrolu (začinu njegove kuhinje). Ako se u bioskop ode "prazne glave", kao potpuni konzument ovog filma, onda se može uočiti i smisao svake njegove trećine. Za mene je ovo jedan od njegovih najboljih filmova.
-
slobodan (gost)
| 08.02.2013. 07.12.54
Da.
-
Pexa (gost)
| 08.02.2013. 08.07.51
Osrednji Tarantino. Daleko bolji od Kill Bill, daleko slabiji od Inglorious Bastards. O poredjenju sa remek delima Pulp Fiction, Reservoir Dogs, Jackie Brown nema ni govora. Meni je fascinantno kako je svaki njegov film predmet "ozbiljnih" analiza, trazenja skrivenih znacenja, a on samo uzme ozbiljnu temu (npr. diskriminaciju) kao polaznu tacku, bez ikakve namere da mnogo pametuje. Stvar je prosta, ovo je Tarantinov western. Ni manje ni vise od toga.
Rezija odlicna (ne leti krv, nego meso), glumci odlicni (Samuel Jackson razvalio, Christoph Waltz ponovio ulogu iz Bastards ali ne smeta, Jamie Foxx za mene prijatno iznenadjenje, Don Johnson prava Tarantino pikanterija).
Skandalozno pogresan casting DiCapria, koji ni kod Tarantina nije uspeo da postane glumac. Film je predug i drasticno pada u tempu u drugoj polovini.
-
kibuki (gost)
| 08.02.2013. 17.21.47
Čini mi se da je ovo do sada najlošiji Tarantinov film (utoliko me čudi što je jako dobro prošao kod kritike). Problem je što je naslovni lik praznina (tipično za špageti vesterne, ali u ovom filmu on je i nosilac radnje pa to smeta). Kris Valcov lik, koliko god dobro odigran, je dramatski potpuno neubedljiv i čini se da je njegova jedina svrha da bude Džangova dobra vila. Film je veoma dobar tokom scene večere na Kendijevoj farmi, Tarantino već standardno dobro gradi tenziju koja eksplodira u krvoproliće, a di Kaprio me je oduševio glumom. Ali bez njega i Valca ostatak onoga što se dešava na ekranu jednostavno ne pleni pažnju. Tako Džangova transformacija u anđela osvetnika na kraju ne ostavlja nikakav poseban utisak - možda se on oslobađa lanaca ali ipak ne postaje samostalna ličnost već tek Tarantinova osvetnička fantazija ili, kao što Kristina kaže, igračkica.
-
alex (gost)
| 08.02.2013. 17.23.19
Postujem ovaj sajt, i ljude koji pisu za njega.
Ova recenzija nema nikakvog smisla. Tarantino nije ozbiljan reziser, on je filmofil koji se igra sa filmskom istorijom. Njegovi filmovi su sacinjeni od referenci i fusnota.
Kakvog smisla ima raspravljati o kvalitetu, doslednosti umetnickog izraza i sl.
Zahtevam da se ocena prepravi u skladu sa nivoom zabavnosti ovog filma.
Imas hita, nejmas hita.
Tarantino je hitmejker.
-
m (gost)
| 08.02.2013. 18.38.54
Ja jedva čekao da ga vidim, seo da gledam, uživao u svakom momentu, završio. Daleko je bolji i zabavniji od većine filmova koje sam gledao u poslednje vreme. Prosto mi je proleteo i bilo mi je žao kada se završio. Upravo je onoliko dobar, koliko sam i očekivao da bude. E sad, i vaša recenzije je otprilike onakva kakvu sam i očekivao, tako da - sve na mestu.
-
Alex (gost)
| 09.02.2013. 00.08.31
Prilicno tacna analiza, licno igraliste, fragmentirane epizode, bezidejno sa r'n'r uglom, ali ultimativno besmisleno lupetanje. Tacno se vidi kad neko nema obrazovanja a onda se tu trazi ko zna kakav prepametni kontekst... OK kao zabava danas (mada i to ne za svakog) i nista vise...
-
Sima (gost)
| 09.02.2013. 10.37.40
Ocito su misljenja oko kvaliteta filma podeljena... Uostalom, kao i gotovo svaki put kada se Tarantino prihvati rezije. Meni licno, film je bio zabavan i simpatican, jer nisam imao prevelika ocekivanja prilikom odlaska u bioskop. Medjutim, mislim da se oko jednog moramo sloziti. Glumci su se izdigli iznad teme, njihove role su bile sasvim korektne i na tome im moramo odati priznanje. Napisati da je casting Di Capria skandalozno pogresan (sto ucini jedan posetioc PB) je gotovo pa bogohulno.
-
tozzinjo (gost)
| 10.02.2013. 04.19.28
ovaj pexa uvijek ubode u srz svojim komentarom. nije da se uvijek slozim s njim (recimo, sad jesam), ali covjek uvijek ima poentu i argument na kojem stoji.
nista posebno. ne znam cemu takva halabuka oko tarantina. dobar jeste, maestralan nije. za one koji traze da odmore mozak jurnjavom bez smisla u pola filma..tarnitno je smarac. za one koji obozavaju chechenske poludokumentarne dramske klasike gdje pola filma skripi prozor pola filma srkipe vrata i to je kao wooow umjetnicko djelo - tarantino je prost i povrsan.
istina je uvijek negdje izmedju...
-
mim (gost)
| 10.02.2013. 14.59.30
Istina je da on uspešno pleše na liniji izmedju umetnosti i kiča, i po tome je jedinstven.
-
Kvazi-kritičar (gost)
| 11.02.2013. 09.33.12
Potpisujem sve što je napisao Pexa. Dikaprio je i meni delovao prilično neubedljivo, u stvari kao da uopšte ne pripada tu, ali kao ostrašćeni hejter lika i dela dotičnog glumca ne nalazim da je moje mišljenje dovoljno objektivno da bude uzeto u obzir.
-
LaleNbg
| 13.02.2013. 17.06.36
Slazem se sa recenzijom. Dok god je u filmu fokus na (jos jednom) fenomenalnom Volcu, prica drzi ritam i smisao. Onog trenutka kada scenu preuzme Foks, ovaj film gubi sav smisao, nesto poput ''Od sumraka do svitanja''. Tresh je tu, to nije sporno, ali tresh film nije za ''Oskara''. Za ''Oskara'' je jos jednom (zasluzeno) Volc. Hvala Tarantinu na tome sto ga je iskopao na austrijskoj tv i stavio na svetlost. Sve drugo Tarantinovo u poslednje vreme (''Prokletnici'', pa cak i ''Kill Bill'') su samo bleda senka onoga s cime se probio (''Petparacke price'', ''Ulicni psi'', scenario za ''True romance'')
-
Luka (gost)
| 04.07.2013. 18.10.21
Cekaj, iz komentara vidim da je osnovni motiv filma ropstvo crnaca za vreme divljeg zapada? Film nema veze sa tim, to je samo sporedno desavanje. Novac je glavni motiv, ceo film se vrti o novcu, koliku on ustvari moc ima, uz pomoc njega, crnac koji bi inace bio niko i nista, dospeva u visok rang u drustvu. Pogledaj te film malo bolje, pa onda pisite o glavnom motivu....
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.