Loše nindže i dobre nindže

Orginalni naziv: G.I. Joe: Retaliation
Scenario: Rhett Reese, Paul Wernick
Uloge: Dwayne Johnson, Adrianne Palicki, Byung-hun Lee, Bruce Willis, Channing Tatum
Žanr: Akcija
Trajanje: 110 min.
Proizvodnja: SAD, 2013

G.I. Joe: Odmazda je visokobudžetni holivudski akcijaš sa obiljem pucanja, tuča, jurnjava i vratolomija svakakvih vrsta. Glavni junaci su pripadnici elitne američke vojne jedince, koju su negativci na prevaru skoro potpuno uništili. Njih nekoliko preživelih rešeni su da osvete svoje saborce i stanu na put zlikovačkom udruženju Kobra u nameri da zagospodari celim svetom. Postavka je prilično jednostavna, a možemo reći čak i banalna. Isto važi i za likove, kao i za način na koji se razvija priča. Sve vrvi od stereotipa. No to sve nekako ne deluje kao veliki problem.

Upravo zahvaljujući takvoj infantilnosti u pristupu i egzekuciji možemo se lakše, bez mnogo griže savesti, prepustiti čarima ovog filma. Same akcione scene prilično su zanimljivo osmišljenje, dešavaju se na raznovrsnim lokacijama, često uključuju nekoliko grupa likova i tokova radnje, svakakve spravice i raznorodne borilačke veštine. Jedna od najuzbuljivijih scena se odigrava na liticama strmoglavog planiskog vrha. Loše nindže jure dobre nindže, svi vise konopcima zakačeni o stene, i cela borba se praktično odvija u vazduhu. Kao da zakoni gravitacije na trenutak prestaju da važe i prizor budi osećaj iskrenog dečijeg oduševljenja.

Rekli bismo, za ovakvu vrstu filma sasvim dovoljno. Jer G.I. Joe 2 je film jasan i otvoren u onome što stavlja pred gledaoce i na taj način pripada vrsti holivudskih blokbastera, odnosno serijala, koja polako nestaje. Kao očigledan produkt ustanovljenog poslovnog obrasca, ovaj nastavak nudi isto što i prethodni, samo malo drugačije. Nema mnogo foliranja i pretenzija da se cela franšiza reformuliše kroz ozbiljnost pristupa, tačnije kroz dubinske drame junaka i reference na aktuelne društvene probleme. Danas svaki ozbiljniji, čitaj prestižniji i skuplji, serijal (najbolji primeri su Bond i Batmen) pokušava da se legitimiše kao neformalni traktat o stanju zapadne anglofonske civilizacije, a iza čega se zapravo krije samo nova poslovna strategija širenja potencijalne publike. Uz navodnu veću dramsku utemeljenost i mračniji ton filma idu hvalospevi kritike, status kulturnog fenomena, i veliki deo publike koji inače nikada ne bi obratio pažnju na ovakve „besmislene“ filmove.  Sva ta pretencioznost i lažna pamet i ne bi toliko iritirali kada uz njih ne bi išle i, najčešće, vrlo trome, formulaične i krajnje neiventivne postavke scena i akcionih vratolomija. Zato, u neku ruku, treba ceniti filmove poput G.I. Joe: Odmazde, dok ih još ima.