Iako se, tu spora nema, ovaj album decidno bavi pitanjima poput samoće, teskobe, osećaja napuštenosti i nedostatnosti u odnosu na ono što se mora, 'The Terror' je na prvom mestu svedočanstvo o neprolaznom fenomenu lične slobode, slobode koja se osvaja i koja u rukama veštih (barem) nikada ne može biti suvišna.
(Bella Union / Warner Bros Music)
Pomenuta sloboda se na ovom albumu ogleda u mnoga toga, i ne nužno i prevashodno u radikalno u delo sprovedenoj futurističkoj psihodeliji kao krunskom okviru ovog izdanja The Flaming Lips. Naime, i mimo dometa pojedinačnih pesama i utiska koje numere ostavljaju kao celina, ovde se ponajpre mora naglasiti skladan spoj visokih pretenzija, umeća i proživljenosti. Jedino se veština koja u slučaju The Flaming Lips nikada nije ni bila sporna, a osnažena pređenom kilometražom i samosvešćenošću, može navesti kao pojašnjenje kako je uopšte moguće pesmu nazvati Butterfly, How Long Does It Take To Die?, a ne zaslužiti sprdnju.
Narečena pesma tek je jedan u nizu mogućih ilustracija u prethodnom pasusu navedenog suda. Istina je, za iole nepripremljene uši The Terror lako može biti preambiciozan izazov, ali, sa druge strane, za sve one koji iz ovog ili onog povoda vole i poštuju ono što ovaj bend predstavlja, The Terror će, sumnje nema, predstavljati vrhunsku poslasticu. Nakon izdanja Embryonic na kom su se bavili pitanjima uništenja eko- i drugih sistema, a koje je, uprkos krupnim i lako uočljivim kvalitetima, dovelo do toga da se u primetnoj meri uvreži mišljenje da The Flaming Lips lagano stupaju na put bez povratka ka manirizmu i samodovoljnosti, stigao je The Terror kao zbirka ekstremistički introspektivnih pesama koje ujedinjuje spoznaja da pravi pakao ipak ponajbolje klija u unutrašnjem svetu većine nas.
Muzičko ruho je, kao što je već pomenuta, pronađeno u futurističkoj psihodeliji, na svu sreću, predočenoj u dovoljno međusobno razaznatljivih varijacija i saobraznoj osnovnom tonu albuma. The Flaming Lips se kreću u rasponu od naglašenije ambijentalnijih numera (poput naslovne i/ili Try To Explain, kojoj se možda smeši i sudbina hita) do svedenijih numera utemeljenih u hipnotišućoj, ali potpuno promišljenoj i prikladnoj repetitivnosti zvuka (kao što je slučaj u neodoljivo pretećoj Look.. The Sun is Rising, Be Free, A Way ili trinaestominutnoj You Lust).
Budući da je reč o izdanju iz ponude izdavača glavnog toka, The Terror nužno rastače i granice dopuštenog unutar barem formalno shvaćenog mainstreama, ali ono što je daleko važnije, ovo je album koji ukazuje i koje su granice mogućnosti eksperimentisanja i upliva bespogovorno ličnog u zvuk i izraz izvođača koji su davnih dana shvaćeni kao opšte dobro.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.