Any Port in a Storm

(Fire Records / Cargo Records)

 

"What have been the biggest inspirations for Scott & Charlene's Wedding? - Paul Kelly, New Zealand, girls (not the band), depression, dead jobs and girls.
Are the lyrics drawn from your own life or do you write in character? - Always my own life." - Craig Dermody
 

Craig Dermody se pre tri godine preselio iz Melburna u Njujork, mesto u kom tranzicija neprestano traje još od velike krize 1928. godine. Nekadašnji član australijskih bendova Lindsey Low Hand i Spider Vomit na drugom albumu svog projekta Scott & Charlene's Wedding opisuje očajničke šetnje i poduhvate kroz Fakin' NYC i Downtown. Ljubi svoju Lesbian Wife, dok mu srce kuca i preskače noseći još uvek sveže uspomene na rodnu grudu.

Njegove ideje efektno sprovode u delo saradnici iz poluanonimnih, ali i prilično interesantnih Panel of Judges, Love of Diagrams i Beaches. Na turnejama u tesnom kombiju slušaju se: Jack Farley, White Fence i Foxygen.

Recenzenti Any Port in a Storm su prilično u nedoumici kad traže izraze kojima bi opisali svoje asocijacije, pa tako neretko indirektno otkrivaju i vlastite muzičke aspiracije. Za neke to je "pastoralni gitarski pop" na pola puta izmedju Television i Go Betweensa. Spin recimo za prethodni EP Two Weeks (2013) tvrdi da zvuči negde između PAWS, Yuck i drugih bendova inficiranih Pavementom.

Dermody i S&CW jesu to, ali i daleko više od toga. Ovakvu muziku definitivno mogu da kreiraju samo neiskvareni ljudi. Ljudi čija naglašeno mladalačka i humana nota neskriveno odaje celokupni karakter bića. Jasno uočljivi nedostatak malicioznosti i ambicioznosti će ih verovatno koštati karijere i komercijalnog uspeha.

Zavisno od vaših godina i iskustva, kod njih možete da čujete i nešto od iskustva, nazalno-naratorske interpretacije Dylana i Lou Reeda ('70s), magije "ludo ritmičnih" The Feeliesa ('80s), nevinosti ranog Ben Leeja ('90s). Beznadežnosti poslednjeg buntovnika sa "ostrva", medijski raščerečenog i prezastupljenog Pete Dohertyja i Babysamblesa ('00s).

Glavni atribut i (za ljubitelje svete monotonije) veliki plus debija Para Vista Social Club (2010) bio je da svih 10 (18) stvari na njemu počinju i završavaju se isto. Na Any Port in a Storm se to ponavlja(nje čuje) samo u tri numere. Ali i ostalih osam pobeđuju na tenderu za najomiljenije luzere godine.

Lični adut je pored već spomenutog "feel bad hita of the summer", himne indie pičvajza i bašti - Downtown, "it burned and hit the floor" elegija Wild Heart. Zapomaganje na nivou nekih emotivnijih "out of tune" momenata Mark E. Smitha. Doduše, jedno 50 godina mlađeg nego danas.

Zaključak: Nije jasno da li se Melburn preselio u Njujork ili obrnuto. Nije jasno kakva će da bude sudbina S&CW koje izdavačka kuća tokom ovog leta zasluženo promoviše i gura na velika zvona. Možda bi trebalo da poslušaju savet legendarnog gubitnika i "Heartbreakera" Richarda Hella: "In America losers are considered fools if they haven't played dirty enough. Winning justifies everything." ("I dreamed I was a Very Clean Tramp - An Autobiography").

Neka ovaj Craigov projekat, nazvan po Scottu (Jason Donovan) i Charlene (Kylie Minogue), glavnim junacima sapunice Neighbours, potraje bar još pet, šest sezona. Sa inače stroge recenzentove strane, sva (eventualno zabranjena) sredstva koja u toj borbi upotrebe, biće im unapred oproštena.