Život po sebi, a za decu

Scenario: Gerry Swallow i Peter Gaulke
Uloge: Ray Romano, John Leguizamo, Denis Leary, Sean William Scott, Josh Peck, Queen Latifah
Trajanje: 91 min.
Žanr: animirani film za decu
Proizvodnja: SAD, 2006.
Web: www.iceagemovie.com

Ledeno doba 2 nema nikakve specifične katastrofalne mane, pa je moguće gledati ga bez osećaja preterane promašenosti, prevarenosti ili izgubljenog vremena, tj. moguće je čak i pomalo se zabaviti. Ipak, prema prvom filmu koji su Saldanha i Chris Wedge radili zajedno, Ledeno doba 2 stoji kao trojka prema petici u knjižicama publike kojoj je namenjeno.

I kad smo kod publike, razmotrimo najpre žanr Saldanhinog filma. Ja sam ga, za potrebe ispunjavanja formulara na iznad vidljivom i uobičajenom početku recenzije, nazvala “animirani film za decu”; producentsko-distributersko određenje je šire i nejasnije (za ove prilike se po svetu i po video-klubovima već uveliko uvrežilo sijaset izraza koji nisu tačni, ali sasvim lepo služe i prodavcima i konzumentima): animirani-avanturistički-komedija-porodični! Elem, Ledeno doba 2 neosporno je animirani film, ali to nije žanrovska odrednica po sebi jer je animacija tehnički postupak, koji ne određuje vrstu naracije; pridev “avanturistički” govori o postojanju nekih jakih doživljaja koji mogu biti emocionalni ili fizički, dakle, avanture mogu biti ljubavne, ratne, vestern, one koje se događaju na putu i još svakojake; “komedija” je već nešto, tj. ako se publika smeje, a autori su to i želeli, odrednica je tačna (no, u Ledenom dobu 2 publika se smeje retko, a češće se samo osmehuje); i najzad, “porodični” - što se ne odnosi na porodicu u filmu, već na porodicu koja može da gleda film, što opet, sa žanrom nema veze jer porodica je širok pojam i ko kaže da u okviru neke porodice ljudi lepo ne mogu da gledaju i SF ili horor-žanr!

Dakle, ono što nam ostaje, jeste da je Ledeno doba 2 film namenjen deci, a eventualno bismo tome mogli dodati da spada u podžanr tzv. road-moviea jer se radnja odvija na putu iz tačke A koja više nije pogodna za život, u tačku B koja jeste takva, a u opštem bežanju od globalnog zagrevanja. Globalno zagrevanje, tretirano je kao evolucioni proces za koji niko nije kriv, ni neobazrivi ljudi koji ekološki ugrožavaju planetu, ni bezosećajni ili razljućeni bog koji stvara potop u kojem će preživeti samo pravednici poput starozavetnog Nojea. Zlikovaca, kako sam rekla, nema i pored niza događaja koji se slede jedan za drugim, ali ne i jedan zbog drugog, ono malo radnje koja se može nazreti jeste resocijalizacija mamuta Manija koji, posle stradanja žene i deteta u prošlosti koja se desila još pre prvog nastavka, treba da postane sposoban da uđe u novu vezu. Objekat njegove nove ljubavi je, doduše, ne sasvim privlačan, ali zato nužan: ako se Mani ne smuva sa jedinom na zemlji preostalom mamuticom, njihova će vrsta izumreti! Tako primoravan na vezu, od strane viših interesa evolucije, a i od najboljih prijatelja, Mani, šta-će-kud-će, pristaje. To što i najmlađi gledaoci znaju da mamuta više nema, nije bitno. Stvar se i tako događa u dubokoj, i sumnjivo poznatoj prošlosti, a i u sferi izmišljenog. Ono što je važno jeste interna poruka “Rađajte se i množite se!”, ne s kim želite, nego s kim možete. E, to je u žanrovskom pogledu već nešto: iz takvih premisa proizlaze mnogi žanrovi, od porodičnih i sudskih drama, preko horora, pa do globalnijih ratnih i filmova katastrofe!

Dok, eto, gledate film za koji vam se čini da je bezličnih etičkih načela i bez ideološkog identiteta, obratite pažnju na prikrivene poruke – one su najefikasnije jer su neprimetne, a još kad ih osmozom popiju deca, sva je prilika da će se planeta u svim smislovima “otapati” vrlo skoro.