Varljivo leto ‘06

Scenario: Geoff Rodkey
Uloge: Robin Williams, Cheryl Hines, JoJo, Josh Hutcherson, Jeff Daniels, Kristin Chenoweth, Hunter Parrish, Chloe Sonnenfeld
Žanr: komedija
Trajanje: 98 min.
Proizvodnja: USA, 2006.
Zvanični web: www.sonypictures.com/movies/rv

Da je, kojim slučajem, Strindberg u mogućnosti da pogleda Ludo letovanje, film Barryja Sonnenfelda kojim nam distributeri prete da se leto bliži, te da mozgove ubacimo u ler i ludo se zabavimo, verovatno bi mu bilo drago što neko i danas zastupa njegov stav o porodici: “Dobrotvorna institucija za besposlene žene, radni logor za hranitelja porodice i pakao za decu.” S druge strane, moglo bi da ga zbuni što tata medved Munroovih (Robin Williams), iako ga očigledno porodica izrabljuje i tretira kao nužno zlo, sagoreva toliko energije da sačuva svoju zatvorsku košulju i odbrani svoj falusni status, mesto da pokuša da se ubije i završi u ludnici.

Ludo letovanje se, ne samo zbog slepstika, da porediti sa Chaplinovim komedijama: automatizam kojim junak pokušava da ispuni imperative društva (biti glava porodice i desna ruka šefa) i, u tom cilju, sakrije sve svoje slabosti i nesposobnosti, da bi se svaki pokušaj emancipacije okrenuo protiv njega samog (nemilosrdni gegovi sa crevom za otpušavanje wc šolje, krađa laptopa na kom Munro krišom radi u nekom prerijskom klozetu, zaglavljivanje prikolice na planinskom bogazu). Razlika između autora koji pokreću konce ova dva lutka, leži u odnosu prema društvenim imperativima na koje se junaci odazivaju. Dok je Chaplinova nepodobnost - slika surovosti društvenih imperativa koje se upinje da ostvari, pa otuda mračni ton komedije, dotle su Munroove teškoće da zadovolji i porodicu i šefa preformulisane u licemerno-patrijarhalnu skasku o sukobu potrebe za novcem i potrebe za porodičnom harmonijom. Pri tom se, pogađate, Munrou zalomi da, uz malo sreće, može da ima i jedno i drugo.

Iako se film zdušno zalaže za dobre porodične odnose (u prevodu, da kći ocu prizna: “ti si u stvari cool”), pa makar se nemalo ništa, o pravom stanju stvari govori karikirana porodica Gornickijevih, pozicionirana van društvenih obrazaca (deca ne idu u školu, majka zarađuje kao prodavac kozmetičkih proizvoda, jedu iznutrice itd.), a od koje civilizovani Munroovi na putu pokušavaju da pobegnu. Zapravo jedini problem pred kojim su se nalazili autori filma, kako potvrditi patrijarhalne vrednosti, a Munroove ne ostaviti bez čekova sa pokrićem, razrešen je po receptu dva kraja. U prvom, specijalno za tu priliku dobro umočen u blato da potvrdi “da mu je svega dosta”, glavni junak propoveda o značaju ljubavi i porodice, a životni standard nek ide dođavola, dok mu žena suflira, milujući decu: “Nije mi stalo do plate, važan si mi ti!”, samo da bi, u drugom kraju, deusexmachinovskim potezom, porodica za svoju skromnost i spoznaju pravih vrednosti, bila nagrađena novim poslodavcem za tatu Munroa, a samim tim i vraćanjem starog životnog stila za celu, boguugodnu porodicu Munro.

Čak i ako vam ne smeta patrijarhalna retorika koja bode oči u svakoj sceni filma, te licemerno propovedanje “pravih vrednosti” kojim kliče mama Munro: ne zameram ti, dragi, što si plivao u govnima da bi nam sin išao u kamp na Aljasku, samo je trebalo da mi to priznaš (onda bi, valjda, navijala), ne preostaje vam mnogo uživanja, budući da su gegovi već viđeni, nesmešni i iritantni (scena pevanja u prikolici), te se ne može pobeći utisku da se Robin Williams, poput junaka kog u filmu igra, iz scene u scenu ponižava za malo letnje razbibrige.