U koži trash dokumentarca

Scenario: Sasha Baron Cohen, Anthony Hines
Uloge: Sasha Baron Cohen, Ken Davitian, Luenell, Pamela Anderson, Bob Barr, Alan Keyes
Žanr: politička drama s tezom preobučena u trash-dokumentarnu komediju
Trajanje: 82 minuta
Proizvodnja: USA 2006.
Web: www.boratmovie.com

Ako film treba da bude dokumentarni i da govori o licemerju svetskih političkih događanja, lično više volim Michaela Moora; ako treba da bude trash, lakše korespondiram sa Johnom Watersom; ako treba da bude komedija o sudaru kultura kroz bezazlenog neameričkog junaka u Americi, beskrajno više volim Party Blakea Edwadsa.

No, Borat je trash dokumentarna komedija samo po svojoj formi. Po svojoj suštini, ovo delo spada u političke drame s tezom. Nešto kao Sartreove drame, samo da su ih kojim slučajem pisali Becket i Jonseko trudeći se da budu na tragu Bechta, a sve to u današnje vreme.

Glavni junak filma Borat kazahstanski je TV novinar kojeg tamošnja vlada šalje u Ameriku da napravi reportažu iz koje bi Kazahstanci mogli da nauče stvari korisne za prosperitet svoje nacije i države. I junak i kazahstanske socijalne prilike prikazani su tako da film nije ni mogao biti sniman u Kazahstanu, već te lokacije „glumi“ Rumunija. Amerika, pak, glumi samu sebe, mada u zanimljivostima oko snimanja stoji da je američka policija dok je Borat sniman intervenisala više od devedeset puta!

Kroz svekoliku političku nekorektnost, gotovo defektnu seksualnu opscenost, vređanje i šokiranje aktara filma, a tako i publike, autori pokušavaju da pokažu istovetnost tzv. trećeg sveta i savremene Amerike u vezi sa svim zlom totalitarizma. Da bi se užasima i aktuelnošću gusto načičkana struktura učinila prijemčivijom širokom auditorijumu, autori su se odlučili za komični način pripovedanja. Na komično apsurdna i groteskna delanja nadovezuje se i analiziranje istog tog humora kroz razgovore koje Borat vodi sa američkim kolegama, stručnjacima i narodom, a koji ne uspevaju da mu objasne šta je u Americi smešno, a šta nije, i zbog čega. I upravo ono što u Americi navodno nije smešno, razlog je salvama smeha u gledalištima širom Amerike gde je, kao i u Britaniji, Borat postao kultni fenomen.

Ako ste voleli kvazidokumentarce domaćih autora kao što su Želimir Žilnik, Goran Radovanović i Mladen Đorđević, spremni ste za Borata. Ipak, nije sigurno da li ćete biti oduševljeni time koliko je Charles zaoštrio svoju kameru-stilo ili ćete, pak, utvrditi da je preterao.