Dva čoveka iz prve postave jednog od naših najstarijih aktivnih bendova u akciji seciranja svojih najranijih pesama
Koncert na Tašmajdanu ABRS 1980.
El. orgazam
Gile: Njome smo uvek počinjali koncerte u prvoj fazi.
Jovec: To ne može da se oseti dovoljno na snimku, ali Čavke je uvek imao svoj scenski nastup na ovoj pesmi, svoju koreografiju.
G: Izašao bi na sred bine i izvodio improvizaciju, pantomimu, na primer imitirao bi robota koji onaniše (smeh).
Konobar
G: Ljuba je uvek na početku imao vezivnu temu sastavljenu od dve dečje pesme, Eci peci pec i Mišu, mišu, mišiću, donesi kobasicu. Taj deo smo vratili na repertoar.
J: Na koncertu na Tašmajdanu bila je najveća bina i najveći broj ljudi pred kojima smo se mi do tada pojavili, i pri tome to uopšte nije bila naša publika. Sve je bilo prilično nadrealno. To je bio festival koji je trajao dva dana. Jedan dan smo bili mi, a drugi Šarlo, možda se Kazalište proguralo...
G: To je bila publika Galije i Čorbe, znači starija konzervativnija varijanta. Mi smo bili topovsko meso. Izgledali smo im kao teroristi s Marsa.
J: Sećam se jedne male grupe na tribini, na onoj strani na kojoj je Peta gimnazija, koja je sve vreme aktivno učestvovala na našem koncertu.
Infekcija
G: Sada kada gledam taj tekst, izgleda kao da smo predvideli dolazak side četiri godine ranije. Samo da kažem da solo koji se čuje u pesmi, koji zvuči kao da ga svira Ljuba, u stvari sviram ja na jednoj pedali. To zvuči kao sinti solo a ne kao gitarski, ali to je u stvari gitara provučena kroz razne premodulacije. To zvuči kao da je odsvirani na mini-moogu.
Zlatni papagaj
G: Pesma na koju su svi pozitivno reagovali.
J: Tu se oseća posvećenost i energija. Naročito u onim stihovima kojih nema posle, a koji idu „ko vas jebe, ko vas jebe, ko vas jebe“ (smeh).
G: Da, to je bilo u prvoj verziji.
Krokodili dolaze
G: Pošto smo doneli odluku da napravimo bend, drugo pitanje je bilo šta ćemo da sviramo. Odlučili smo da svako napiše neke stvari, tako je Ljuba odmah napisao Konobara, Jovec Nebo, ja Papagaja i Krokodile. To su zaista prve pesme koje je bend ikada napravio.
Nebo
G: Ova pesma je uvek išla negde pri kraju koncerta, kao kulminacija. Pesma za opštu katarzu.
Proba u podrumu SKC-a 1980.
Vi
J: Jedna od retkih pesama bez Giletovog teksta.
G: Da, to je moja pesma, ali nisam ja pisao tekst. Kod ove verzije je zanimljivo to što kad krene ritam mašina, čuje se Čavke, koji me pita koliko je sati. Verovatno je žurio negde. Čuje se kako ponavlja – „Gile, kol’ko ima sati, kol’ko ima sati“?
Fleke
G: Parodija na ljigave tekstove, festivalske balade koje su u to vreme bile aktuelne.
J: Toj parodiji dodali smo novu dimenziju tako što smo u jeku velike popularnosti Prljavog Kazališta na bisu svirali Fleke u ska verziji. Kada su oni krenuli sa ska, nama to i nije bilo nešto.
Voda u moru
J: Još jedna pesma koja je bila ispred svog vremena i potpuno je nezasluženo ostala nezapažena.
G: Ta pesma je nastala na Mljetu, na izvesnom mestu koje smo mi zvali Amfiteatar. To je u stvari bila plaža na otvorenom moru, na stenama. Jedno veče smo mi, kao klinci hipici, došli na genijalnu ideju da prespavamo tamo. Ali od svih nas koji smo se dogovorili ostali smo Anton, Gagi, VD i ja. Spavali smo u vreći na ostrvu na otvorenom moru, ubio nas je vetar, a posle dokrajčili komarci. Bilo je vrlo neprijatno. Tačno se sećam da sam ujutru imao tekst refrena ove pesme.
Pojmovi
G: Tu pesmu mnogo volim. Čak smo je svirali u Studiju M kada smo vežbali za album Balkan, Horror, Rock. To se na kraju nije pojavilo na LP varijanti, bilo je planirano za CD ali je na kraju ostala samo na kaseti Balkan, Horror, Rock II.
Leptir
G: Stvar koja me je totalno prenerazila nedavno, kada smo preslušavali snimke. To je pesma koja je na kraju ušla u Lišće prekriva Lisabon a ovo su snimci koji datiraju pre Paket aranžmana. Kasnije sam totalno zaboravio da smo tu pesmu imali još tada, doduše u jednoj prilično drugačijoj verziji. Čak je i Švaba, koji nije bio u toj postavi, mišljenja da ta pesma najbolje zvuči na koncertu.
Umetnost
J: Pesma odražava naš stav prema tada još rasprostranjenim pojavama u društvu.
G: I onda su postojali šatro-umetnici, koji u stvari ništa nisu radili nego su samo imali imidž otkačenih umetnika.
J: Pogotovu u to vreme, kada se živelo dosta na račun roditelja, to je bilo prilično jednostavno.
G: Bilo je puno takvih ljudi po holovima SKC-a, gde su se održavali različiti performansi, izložbe, projekcije...
I’ve got a feeling – punkeri obrađuju Beatlese...
G: To je prva obrada E. Orgazma i logično je da su to Beatlesi (smeh).
J: Ovo je prilika da prokomentarišem. Nije mi naročito drago što su sadašnju verziju koju sviraju na koncertima približili originalu.
G: ... pa to je verzija koja nam sada najviše odgovara. Probali smo i drugačije, ali nam nije išlo.
Krokodili i Nebo
G: Meni su verzije iz tog podruma atraktivnije nego one s koncerta. Na snimcima s Taša čuje se ta čudna atmosfera da smo na neprijateljskoj teritoriji. To ima svojih draži, ali u podrumu SKC-a smo svoji na svome, totalno opušteni, sa sve svađama i raspravama. Generalno, meni su sve verzije tih pesama odsvirane u podrumu bolje. Taj Jovecov kasetofon na koji smo se snimali bio je magičan. Sve što je snimio, zvučalo je super. Trebalo je da prva tri albuma snimimo na kasetofonu, a ne u studiju (smeh).
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.