Ne verujte onima koji, nemajući pametnija posla, sahranjuju srpski rokenrol. Naročito ne večito gluvim i lenjim domaćim diskografima, koji dopuštaju da se sve ono što bi u Londonu jednog leta krasilo naslovnu stranu NME-a, a narednog binu Glastonburyja, kod nas godinama zove “mlada grupa”.
Bilo je uzbudljivo. Biće još uzbudljivije. Evo i zašto...
Mesto: Bašta SKC-a, Beograd
Vreme: Subota, 7. jul 2007.
Produkcija:
SKC,
Odličan Hrčak i Popboks
Iako ženska pop muzika (shvaćeno u najširem smislu) u poslednjih 15 godina sve više liči na paradu androida (ili vi u očima Ane Stanić zaista vidite autentična osećanja?); iako se suviše često umesto napred ide unazad (od Boya ka Negative, od Josipe Lisac ka sestrama Kovač), iznenađenja ne prestaju. Evolucija je neumoljiva – neprestano dolaze nove generacije koje nastavljaju da grade na nasleđu prethodnih, stilovi se reaktiviraju i preformulišu, traga se za novim rešenjima istih problema, ili se već postojeća dobra rešenja prilagođavaju vremenu.
U trenutku kad su uglavnom slušljive pesme iz pubertetskog spomenara devojčica iz Super s Karamelom krahirale pod promotivnom pretencioznošću; kad Olju Lakićević iz Autoparka obožavaju oni za koje je Bo preneurotična; a art ekcentričnost Zoje Borovčanin (Tussilago i
Lira Vega, bend iz starije generacije koji je nastupio u finalu večeri) prihvatljivija od poganosti jezika i mašte Bičarki na Travi, šestočlani kolektiv
Sajsi može biti ultimativni, manifestni i, po posledicama, dalekosežni frontalni udar posle kojeg ženska senzibilnost i logika 37,2° C ima šansu da konačno zavlada sound checkom naših života. Pod uslovom, naravno, da im se pruži dostojan izdavački, menadžerski i medijski tretman.
Nova srpska scena je sa Ivanom Rašić, MC-jem benda, dobila prvu frontmenku. Uz nju je i sestra Tijana. Ivana repuje, Tijana peva. Recimo „Kada Blokovi plaču, meni se razmaže šminka“ – stih manifest iz pesme 7, 9, 11 (njihove omiljene tramvajske linije i važan beogradski toponim).
Sve je to viđeno pred petstotinak posetilaca Bašte SKC-a prošle subote: Autizam, Kučka, Vozi me, Period neljubavnih orgija... – elegantno, solidno glasno, prilično seksi i sa četvoricom starijih muškaraca tek u ulozi pratećih muzičara. No, suviše dekoncentrisanih, kako se pokazalo na koncertu.
Ukoliko se neko ozbiljno bude pozabavio ovim bendom, biće zanimljivo pratiti put kojim će krenuti u osvajanje publike. Naime, pocepana Srbija s početka ovog veka nije ista ona još nepokorena zemlja s kraja prošlog, kojoj se mogao/morao prodavati hip-hop bend u rokenrol pakovanju (Sunshine), da bi progutala crne ritmove i bitove. Srbija je, što je glavna opasnost koja stoji pred Sajsi (i
Iskazom), još daleko od rešenja latentne žanrovske (ideološke, klasne...) napetosti po kom su oni za rok publiku previše
roll, a za repere
rock.
Uglavnom, radile to nežno (Tijana) ili grubo (Ivana), njih dve okreću univerzum svog benda na način na koji Amy Winehouse ili Peaches okreću celu planetu. Muškarcima, ovde i tamo, ostaju fudbal, politika i George Michael.
Idemo dalje... Kad se ni 25 godina kasnije ne možemo pomiriti s krahom Šarla Akrobate (kako drugačije objasniti konstantne reference po štampi), utehu možemo potražiti i u činjenici da se njegov odmetnički duh – formalno delimično iskazan i kroz postavu glas-bas-bubanj – i dalje žilavo drži u muzičkom i političkom radikalizmu grupe
Stuttgart Online.
Kao Šarlo u svojim zvezdanim trenucima, i ovi buntovnici s razlogom uspevaju da žestinu svojih prokazivanja pretoče u upadljive slogane (Muzika je važna, Oni i mi, Grlo), ojačane silovitim ritmičnim potiskom i besprekornim pevanjem, tačnije – podvikivanjem.
Ova deca srpske tranzicije – baš kao Iggy Pop, koji je 1969. u istoimenoj pesmi vrištao “Another year, with nothing to do, last year I was 21...“ – traže razlog za pesmu na svim domaćim koordinatama, uključujući mrtvog premijera (Dan kad je ubijen Zoran Đinđić) i građansku nesvest (2.000.000 ljudi). Podjednako snažni u tekstualnim iskazima kao i u održavanju muzičkom adrenalina, Stuttgart Online nas uveravaju da rokenrol ni u trećem milenijumu nije pokoren.
Dvojac Stuttgart Online je, bez sumnje, najvažnija pojava sezone 07 (Sajsi, ŽeneKese, Slaptrap... znamo od ranije). Takve grupe izvlače mračni prelom milenijuma na svetlost i po ko zna koji put pokazuju da duh&energija, Manitua mi, mogu biti prednost čak i u društvo koje se sve više pretvara u želatin, nesposobno za malo šta još osim pukog postojanja.
"Pank nije umro!", kaže moj omiljeni beogradski grafit. Dobro kaže.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.