Anđeo pakla

scenario: John Logan
uloge: Leonardo DiCaprio, Cate Blanchett, Kate Beckinsale, John C. Reilly, Alec Baldwin, Alan Alda, Ian Holm, Danny Huston, Gwen Stefani, Willem Dafoe, Jude Law
producenti: Michael Mann, Sandy Climan, Graham King, Charles Evans Jr.
žanr: drama
trajanje: 170 min.
proizvodnja: USA, 2004.
svetska premijera: 14. decembar 2004.
zvanični web: http://theaviatormovie.com/
fotografije: IMDB
trejleri: Apple
muzika iz filma: Amazon

Avioni, žene i filmovi – bile su to tri velike strasti Howarda Hughesa. Film Martina Scorsesea Avijatičar ne bavi se samo jednom od tih priča, premda bi se po svakoj mogao snimiti poseban film, već pokušava da što više toga objedini pripovedajući o zlatnim godinama ekscentričnog milionera. Hughes avijatičar bio je i Hughes pjejboj, Hughes filmadžija... i mnogo toga još. U dve reči: Hughes vizionar, ali istovremeno i Hughes ludak. Oslanjajući se na kliše o genijalnosti koja se graniči sa ludilom Scorsese nagoveštava tamnu stranu majstorski elaboriranu u romanima o gradu anđela Jamesa Ellroya. Međutim, Scorsese priču privodi kraju upravo na mestu gde je Ellroy započinje, ostavljajući dovoljno prostora za još jedan film kojim bi se krug zatvorio. Pitanje je da li bi iko imao hrabrosti da ga snimi.

Avijatičar nije prvi biografski film u opusu Martina Scorsesea, ali jeste najambiciozniji od svih. Pokušaj da se uhvati i u nepuna tri sata filma smesti sâma srž lika i dela Howarda Hughesa pokazao se kao veći zalogaj i od ekranizacije poslednjih dana Isusa Hrista. I dok o Hristu postoji gotov i izgrađen mit kojem je Scorsese podario novu vizuru, varirao ga, mit o Hughesu je još u fazi formiranja - njegova životna priča na filmu više puta je omažirana (od Građanina Kejna pa do Simpsonovih), ali nikada nije do kraja ispričana.

Raskošna vizuelnost pažljivo rekonstruisane epohe doterana je do savršenstva lucidnom odlukom da kolor samog filma bude jednak onom u filmovima iz odgovarajućeg perioda. Tako je postignut neobičan i pomalo sablasan efekat: kako vreme prolazi i boje postaju življe i čistije, sâm Hughes sve više tone u unutrašnje crnilo, izmučen bolešću. Opsesivno-kompulsivni poremećaj ličnosti istovremeno ga je i podsticao na opsesivnu borbu, ali i kočio u trenucima trijumfa. Scorseseov izbor Leonarda DiCapria za nosioca ove složene glavne uloge isprva se može učiniti čudnim, pogotovo s obzirom na DiCapriovu fizičku različitost u odnosu na Hughesa, ali i ne toliko čudnim s obzirom na Skorseseov manir da nastavlja saradnju sa istim glumcem iz filma u film (setimo se Roberta De Niroa). Jedna od najboljih scena u filmu koja ujedno otvara DiCapriovu evetnutalnu ovakvu buduću poziciju je ona gde Hughes nakon samouverenog prkošenja moćnicima biva „zarobljen“ u toaletu, u potpunosti paralizovan iracionalnim strahom od zaraze. Avanturista koji je rizikovao sopstveni život bio je i čovek od krvi i mesa, ali i manje od toga - neizlečivi hipohondar i neurotičar.

Najslabiji segment filma je melodramatska linija radnje i razvoja ličnih odnosa. Posle, kurioziteta radi, dotaknute veze sa Jean Harlow, romansa sa Katharine Hepburn postaje srce filma. Taj intimistički pogled na Hughesa pruža obilje prostora za analizu Hughesove ličnosti, a van usiljene psihologizacije kojom film započinje, ali, na žalost, napušta se u trenutku okončanja veze. Odnos koji sledi, sa Avom Gardner, ostaje nedorečen i na nivou izlaganja istorijskog fakta, pa film gubi do tada savršen ritam. Takođe, ni Hughesov sukob sa senatorom Brewsterom ne donosi ništa suštinski novo, već opterećuje radnju i nepotrebno produžava film.

Naizgled nagli kraj Scorseseovog Avijatičara besprekoran je u svojoj jezovitoj jednostavnosti kroz koju se na najbolji način sumiraju sjaj i beda jednog buntovnika sa razlogom. Ipak, iako je mit o Howardu Hughesu konačno oživeo na velikom platnu, a epska dimenzija lika uspešno ovaploćena, njegova životna priča ostaje nedorečena. Stoga Avijatičar jeste dragocen i značajan film, ne i remek-delo.