Fanovima koji su napunili klub do ivice podnošljivosti ovaj reunion "trusta mozgova" najambicioznije postave Eve Braun bio je više od šanse da na najbolji mogući način provere koliko pamte neke od najupečatljivijih melodija i stihova domaćeg roka. Bila je to zgodna prilika za intiman "susret sa samim sobom"
Mesto: Drugi novi klub, SKC, Beograd
Vreme: Subota, 22. mart 2008.
Organizacija: Odličan Hrčak
O poslednjoj deceniji prošlog veka možemo da mislimo šta hoćemo - poželjno je što više, sada kada nam se smeši njena razblažena, farsična amaterska repriza - ali jedno je izvesno: uprkos svemu što nije imala, a delom možda upravo zbog toga, Srbija je imala razvijenu rok scenu.
Velika srpska ekonomska depresija, etička psihoza i logička katatonija (a ove reči ne upotrebljavam olako) nisu sprečile kreativnost sofisticirane delujuće manjine da dopre do onih koji su bili opremljeni - "lepotom i čašću i znanjem (...) i lepim vaspitanjem" - da je razumeju i prihvate.
Među prvacima te scene bila je bečejska grupa iz nekog - siguran sam, krajnje bezazlenog - razloga nazvana po misterioznoj partnerki Adolfa Hitlera, još u vreme kada se o (pseudo)političkim implikacijama takvog poteza nije, vala, ni moralo razmišljati, a svakako mnogo pre vremena kada je mera svih stvari kod moralizujuščeg graždanstva postala uboga, anemična i istinski humane sadržine lišena politička korektnost.
Eva Braun.
Mala meditacija o ovom imenu i načinu na koji ga je deo moje i okolnih generacija prihvatio može puno da kaže o kontrastu između naivnosti našeg detinjstva i surovosti onoga što je usledilo. O tome koliko smo izmrcvareni, a da toga nismo ni svesni dok pevamo njihove pesme, na polunespretnom, poluveličanstvenom i svakako potpuno sentimentalnom koncertu - promociji reizdanja njihovog najambicioznijeg i najuspešnijeg albuma Pop Music.
Jer, nama to ime nije smetalo - bilo nam je poetično, zamamno, graciozno. Mogli smo to sebi da dozvolimo, tada. Tako je i ostalo. Što da ne.
Drugi novi klub beogradskog SKC-a bio je rasprodat, a spisak ogroman. Bilo je do te mere krcato da sam čak i ja (konačno) shvatio da bi strastveni pušači (poput mene) mogli bar ponekad malo da iskuliraju, jer čak i najjače potrebe ponekad postaju neuljudne i besmislene.
Svirka je bila okej. Svađana, mirena i veoma samosvesna ekipa na bini nije ni bila tu da isporuči tehničko savršenstvo kakvom je grupa težila dok je brižljivo sklapala Pop Music, svoju "tinejdžersku simfoniju"... pop muzici? (takve ambicije vremenom ne gube na težini, a reference se množe, poput fusnota koje bi čovek mogao beskrajno dodavati sopstvenom dnevniku, samo kad bi imao vremena i hrabrosti da mu se vraća). Drugim rečima, nije se sviralo i pevalo baš najpreciznije - ali to valjda nikome nije istinski smetalo.
Goran Vasović, de fakto lider grupe kada se uzme u obzir njena celokupna karijera, nema razloga da ne bude zadovoljan centrom pažnje u koji se sinoć smestio; možda malo iznenađujuće, Milan Glavaški je, reklo bi se, uživao da bude po strani, uživajući u sentimentu, koji i jeste glavni razlog što je ovaj koncert bio pun pogodak. Gostovanje Vlade Divljana u dve (sopstvene) pesme efektno je potcrtalo format kakav je Eva Braun imala u domaćem gitarskom popu, a kakav na današnjoj sceni osetno nedostaje.
Privatni suveniri, kad se bar donekle svedu računi - a nekad se to odigra, prosto, po prirodi stvari, kao npr. sinoć - svakako su u stanju da probude više emocija nego istorijske činjenice. S tim u vezi, Vasovićeva sinoćnja priča o tome kako je 1999. Eva Braun svojim učešćem uveličala jedan od tadašnjih eklektičnih "odbrambenih" muzičkih događaja, i na zahtev predstavnika režima promenila stihove svog poslednjeg istinskog hita Lavirint ("ti i ja, ima izlaza", prihvatio je tada da otpeva Vaske) dosta je znakovita.
Eva Braun nije, naime, jedan od najvećih domaćih bendova 90-ih zbog njenog javnog delovanja - na sistem su "kamenje bacali" drugi; drugi su nas otvoreno uveravali da će "proći i njihovo" - nego zbog toga što je tako sugestivno, lično, zvučala u privatnosti sobe, baš takva kakva je - pogotovo u vreme Pop Musica - bila: jako ambiciozna, a opet tako čedna, neretko čak i naivno nespretna u svojoj sveprožimajućoj poetičnosti. Zato što je ljudima potreban takav bend - uvek bio, pa i tada. Pogotovo tada.
I, evo, sad opet - sve više.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
joewhosafet (gost)
| 23.03.2008. 20.51.12
Poslednji pasus Artukovicevog komentara dogadjaja predstavlja sustinu dozivljaja sinocnjeg koncerta. Kao na Neno Belan i Fiumens koncertu, i sinoc je provejavao preko potrebni osecaj eskapizma.
"Savrsen dan, lebdeo sam
8 milja visoko i vazduh je slan kad uspes da uhvatis dah..."
-
james (gost)
| 24.03.2008. 01.34.30
Dosadan tekst, dosadna muzika.
-
nađa (gost)
| 24.03.2008. 08.09.10
fenomenalan koncert! hvala evi braun za predivno veče!
-
anonimna (gost)
| 24.03.2008. 08.54.34
ma izes Evu, al kud propustih Divljana..
-
Namcor (gost)
| 24.03.2008. 09.52.01
Sjajan koncert, grozan tekst o koncertu
-
Novak (gost)
| 25.03.2008. 02.44.09
Ovakvi bendovi su neophodni svima, a posebno Srbiji u mraku koji opet(svojevoljno) ulazi-da je srece povratnickom koncertu jednog ovako drazesnog i divnog benda, umjesto 300, prisustvovalo bi 3000 dusa...ali tada bi ovo bila stabilna, sredjena zemlja, a EVA BRAUN mainstream bend, zar ne?
A DA JE SVIRKA MOGLA BITI UVJEZBANIJA, MOGLA JE!
-
Anoniman (gost)
| 25.03.2008. 10.07.42
majku mu staru, pa valjda je važnije znati napraviti pesmu nego je dobro uvežbati posle.
-
reply to anoniman (gost)
| 25.03.2008. 11.24.38
Nekako su bitne obe stvari - napraviti dobru pesmu i izvesti je dobro. Navezbace se Eva u tom sam siguran, nakon toliko godina pauze ne moze sve glatko. Zapravo, moze da ih boli uvo, njihove pesme u celosti izvodi publika :-)
-
plastikmen (gost)
| 26.03.2008. 07.02.05
jadno je kada se tako lep koncert i uopste kompletan dogadjaj pretvoti u politicki traktat, u stvari o jednom totalno apoliticnom sastavu...
bezveze
-
nebitno (gost)
| 30.03.2008. 21.03.00
Istina, koncert je mogao biti bolji, uvezbaniji... bezveze sto su ponavljali 2-3 stvari i sto par dobrih pesama nisu svirali, ali bez obzira na to, bilo je lepo :) E, da i moglo je biti u velikoj sali, ono dole je bilo gusenje (mada, bolje i to nego da je bilo u Shikari)! Pozdrav
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.