Vreme za rad i za odbijanje posla

Naslov originala: Journey to the Center of the Earth
Scenario: Michael D. Weiss, Jennifer Flackett, Mark Levin
Uloge: Brendan Fraser, Josh Hutcherson, Anita Briem, Seth Meyers
Žanr: bajka
Trajanje: 92 min.
Proizvodnja: SAD, 2008.

Kao što se u Starom zavetu kaže, baš za sve postoji vreme i nije dobro kad čovek u pravo vreme nešto ne radi ili u pogrešno vreme nešto radi. Paul Chart (American Perfect) napisao je scenario za Put u središte zemlje, a trebalo je i da ga režira. Međutim, kad se pojavio producentski zahtev da se film radi u 3-D tehnici, Chart je zaključio da je došlo vreme kad ne treba raditi i povukao se. Plašio se, naime, da će vašarska 3-D zabava u potpunosti pokvariti svaku mogućnost za stvaranje epske akcione avanture, kako je on zamislio žilvernovsku priču. I bio je u pravu.

Scenario je zatim podrobno izmenjen i prilagođen svakojakim 3-D efektima, a projekat je dodeljen specijalisti za vizuelne efekte Ericu Brevigu, kojem je Put u središte zemlje rediteljski debi što se celovečernjeg filma tiče. Em debitant, em čovek okrenut vizuelnosti na vrlo fokusiran način, Brevig je napravio šta je mogao i šta je znao.

Treba naglasiti da i pored istog imena, Put u središte zemlje nije filmovani roman Julesa Vernea. Reč je o savremenoj bajci sa elementima naučne fantastike, gde je od nauke ostao samo jedan naučnik (glumi ga Brendan Fraser), a sve ostalo je fantastika. Jules Verne prisutan je tek kao ime pisca romana na koji se junaci filma oslanjaju kao na turistički vodič u svojoj poseti središtu zemlje. A središte zemlje je, pak, mešavina kuće strave iz boljeg luna-parka, video-igrice i stvarne igre tipa „Igara bez granica“.

Što se ozbiljnijih aspekata filma tiče, kao dublji smisao ovog putovanja mogla bi se izdvojiti arhetipska, bukvalna i simbolička potreba da se mrtvi sahrane da bi živi mogli napred. Naime, stric i sinovac (Fraser i Hutcherson) na putu u središte zemlje nailaze na posmrtne ostatke brata, odnosno oca koji je nestao deset godina ranije, sahranjuju ih i oplakuju. Do tada smeteni stric (neuspešni naučnik i dosadni profesor) tako se inicira u muškarca, stiče devojku i novac za dalja istraživanja, a i poverenje sinovca tinejdžera kojem će nadalje biti očinska figura.

Može se pretpostaviti da je to ono što je ostalo od Chartovog scenarija, samo što je u snimljenoj verziji stvar više povukla na svakom dostupne simulacije i igrarije, a u Chartovoj stvar je bila zamišljena kao stvarniji, pa prema tome uzbudljiviji događaj.

Film je, naročito u 3-D, suviše bau-bau za malu decu (kao i kuća strave u luna-parkovima), a za starije je suviše naivan i sa 3-D i bez njega. Pored niza naučnih i zdravorazumskih besmislica, problematična je i preuprošćena režija koja neodoljivo podseća na The New Swiss Family Robinson Stewarta Raffilla. Neuki Brevig je, naime, sve scene dijaloga i spoznaja, uprkos solidnim glumcima, tretirao kao što bi to učinila ambiciozna nastavnica srpskog u malom mestu koja režira školsku predstavu.

Uz kokice se film, naravno, može pogledati, naročito u društvu dece, ali što se istinskih filmofilskih očekivanja tiče, njih je bolje upraviti ka Chartovom novom filmu. Jer, on je onaj koji zna kad je vreme za snimanje filma, a kad za povlačenje iz prilika za nižu osrednjost.