Umesto nekakvog new agea sa botoksom ili prodavanja starih ideja, dobili smo istinski oživljenu muzejsku postavku, 70-minutni civilizacijski čas na temu vrhunskog izvođenja remek dela ambijentalne elektronike na analognim instrumentima
U pristojno popunjenoj Beogradskoj areni (parter i tribine, osim gornjih tribina koje nisu ni bile u fukciji), koncert Žan-Mišel Žara počeo je sa nepristojnim kašnjenjem od 40-ak minuta
Ipak, kada se pojavio sa zapadne strane i prošao kroz publiku da bi se popeo na binu na istočnoj strani, bio je to radosni trenutak. Kako za Beograđane, tako i za gosta koji prvi put dolazi u Srbiju, zemlju odakle mu je, po sopstvenom priznanju, nakon izlaska prvenca Oxygène stigla i prva pohvala od poštovalaca van Francuske.
Srećom, to je bio samo jedan od povoda zbog kojih je nastup Ž.M. Žara u Beogradu bio poseban.
Naime, povodom tri decenije od objavljivanja Žar je izveo kompletnu verziju Oxygènea (originalno izdanje 1976. u Francuskoj, svetski debi godinu dana kasnije, a odnedavno DVD pod nazivom Oxygène: New Mater Recording). Reč je, dakle, o prezentovanju remek dela elektronske muzike, koje je bilo izvedeno isključivo na analognim instrumentima (analogni sintisajzeri, melotron i teremin – to je ona šipka oko koje se maše rukom i tako proizvodi zvuk).
Ž.M. Žar je napomenuo da su na bini i prvi sintisajzeri, čiji je značaj za elektronsku muziku jednak onome što Stradivari predstavlja za violine, pa otuda rukovanje tim „starim damama“ mora da bude pažljivo. Sa njima su bili trojica višegodišnjih saradnika, Dominik Perije, Fransis Rambar i Klod Samar.
Na početku, Ž.M. Žar je rekao da je ovo, u poređenju sa velikim ambijentalnim spektaklima kojima se bavi poslednjih godina (i ruši Ginisove rekorde!), jedan intiman koncert bez obzira na više hiljada prisutnih, i bio je sasvim u pravu. Višeslojna ekološka epopeja razrađena u više muzičkih planova, suptilna ali dramatična, prekidana je melodijskim ugrušcima čuvenih motiva, koji prizivaju mogućnost da se diše punim plućima i opravdavaju naziv projekta.
Sve je to zaista bilo dovoljno lično i blisko da ste mogli da meditirate u gomili. A kada bi se prepoznatljivi motivi razasuli po Areni, bilo je onih koji su spontano skočili i mahali rukama kao da su doživeli katarzu.
Teatralan s pokrićem, sâm Ž.M. Žar je, osim skakanja od jednog do drugog instrumenta, uspevao da održava kontakt s publikom, otkrivajući ravelovske korene u trenucima dok je svirao na „gitarskim“ klavijaturama.
Diskretna upotreba svetla i dva pomoćna ekrana pojačana je širenjem platna iza izvođača, gde se, kasnije u toku nastupa, pojavila čuvena lobanja koja probija Zemljinu loptu. Napokon, u finalnom krešendu, uz crnobele slike cvetova i očiju živih bića, Ž.M. Žar je pokazao da nije samo mentor ambijentalne, elektronske i new age muzike, već i hipnotičkog trensa.
Možda i neplanirana, dva bisa su pokazala koliko je sam Ž.M. Žar bio zadovoljan nastupom. Prvi bis posvetio je posetiocima, a drugi je bio prepoznatljivi, epohalni motiv Oxygènea, koji su svi dočekali na nogama.
Ako je suditi po ushićenju samog gosta, Ž.M. Žar je otišao sa bine kao da je otrčao da odmah ugovori svoj sledeći nastup u Beogradu već dogodine, ali na mnogo većem prostoru.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
boris micic, zrenjanin (gost)
| 09.11.2008. 17.01.00
trebalo je doci i videti 60god. genija kako i dan danas posle toliko vremena uziva u magiji koju nesebicno deli sa celim svetom,dodji nam opet cekmo te nestrpljivo.
-
j. (gost)
| 09.11.2008. 18.39.03
i smejala se, plakala, minutima nisam disala..
skakala, vrishtala, htela da izadjem iz soprstvene kozhe i pustim taj kosmos, koji je zhar oslobodio, u svoju kozhu..
fabuleux!!
-
jpaki (gost)
| 10.11.2008. 07.57.17
... to je bio Nikola Tesla u odnosu na brucose ove techno epohe...
-
najgorost (gost)
| 10.11.2008. 09.39.56
uopste mi nije jasno sta ovi pisu... koncert je za vecinu bio promasaj. osim toga sto su mogli vidjeti nikad puniju arenu, par zanimljuivih video efekata, njegovo ipak originalno pojavljivanje kroz publiku i prevodilaca sa engleskog, jarre je skoro bio u "take the money and run" fazonu. o tome govore rijeci koje je upucivao publici koja nikako da ode, koja ne vjerujuci da je jedva sat svirke sve zasto su platili kartu stalno zvala na bis. izgovarajuci "...Before I leave", "... Our last song", jasno je da je htio da kaze publici da ne smara pozivimai da je to to. OK, kontam da je ovo bilo podsjecanje na jedan album, ali zbog cega, bar na bisu nisu svirani i par hitova sa drugih?!
opsti utisak je da se i pored nabubanih par rijeci na srpskom (sto me pocelo da uzasava na koncertima) i par ekoloskih fraza, kontak sa publikom je bio jako siromasan, neiskren, bez sadrzaja. Jednostavno Jarre nije gladan koncertnih nastupa, njega izgleda jedino milionska publika mozda moze motivisati vise.
Sve hvale za njegove rane studijke radove ali odavno nisam nosio losije utiske.
-
Jovan Ristic (gost)
| 10.11.2008. 11.37.16
A bre Najgorosti, tesko je tebi udovoljiti :-)
Ono sto je mene impresioniralo na koncertu jeste nastojanje da se pokaze kako elektronska muzika - po nekakvom defaultu "mrtva" i "vestacka" - itekako moze da zvuci zivo na koncertu. Nema matrica, nema traka. A sve je ovo moglo da se odradi na jednom ili dva kompjutera. Umesto toga, dobili smo desetak kabastih kutija kojima upravljaju cetiri coveka, svirajuchi na njima klavijature i zavrchuchi nekakve civije. Eh, da. Morali su ta cuda i da shteluju. Izuzetno zanimljiv koncert.
-
Goran (gost)
| 12.11.2008. 20.10.33
Bilo je fenomenalno. Imam 40 godina i 2005 sam bio na tasu KRAFTWERK, 2008 sam bio u areni na J.M. Jarre i cekam 2009 DEPECHE MODE i to je to sto se tice koncerata. Jedino bih isao jos na FRONT242 i kraj...nema vise sve ostalo je prolazno.
-
@ goran (gost)
| 14.11.2008. 18.51.01
Svaka cast za pominjanje front242, samo sto oni uzivo zvuce mnogo loshije, komercijalnije (sa mnogo bezveznog trance zvuka) nego na albumima. Ipak bih overio i njihov koncert>
-
aquamarine (gost)
| 21.11.2008. 17.07.00
Mislim da je Jean dokazao da je pravi pionir elektronske muzike sa dushom i emocijama. Predlazem da sledeci njegov koncert bude na Jazu i mislim da bi to bio pun pogodak!
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.