Malo hteli, malo započeli

Naslov originala: Bride Wars
Scenario: Greg DePaul, Casey Wilson, June Diane Raphael
Uloge: Kate Hudson, Anne Hathaway, Candice Bergen, Chris Pratt
Žanr: melodrama
Trajanje: 89 min.
Proizvodnja: SAD, 2009.

Gary Winick ima 50-ak godina, producirao je 20-ak filmova, režirao desetak, montirao četiri. Scenaristi njegovog najnovijeg filma su Casey Wilson i June Diane Raphael, epizodne glumice (koje se pojavljuju i u Nevestama) i Greg DePaul, koji se 2003. pojavio u kultnom dokumentarcu Feel Neil Davida Saricha. Glavne, sasvim solidne glumice su Kate Hudson (sjajna Penny Lane u Koraku do slave Camerona Crowea) i Anne Hathaway (Planina Broukbek Anga Leeja, Becoming Jane Juliana Jarrolda…).

Od svih koji s nastankom Nevesta imaju neke veze, na izvestan način je najzanimljivija Candice Bergen u ulozi naratorke priče, tj. duha profano-svete tajne američkih savremenih venčanja. Karijera Bergenove od davne i slavne saradnje sa Johnom Miliusom i Richardom Brooksom, preko serijala Murphy Brown, stigla je do Seksa i grada i, najzad, do Nevesta, koje nisu bogzna šta, ali niko ne mora ni da crveni: družina je napravila mali film o malim ljudima za male ljude, a naročito za male žene.

Niko nije računao na oskare ili čudo na blagajnama, a ni na ulazak u istoriju filma ili pobede na art-festivalima. Naprosto, napravili su film za normalnu potrošnju, tj. za solidnu gledanost u bioskopima, na DVD-jevima, na televizijama.

Film govori o dugo osporavanoj instituciji ženskog prijateljstva i prikazuje svu važnost prijateljice u životu žene, ali i sitne i ne tako sitne pakosti koje su žene u stanju da učine jedna drugoj, čak i kad se jako vole. Tema je, dakle, venčanje, kao jedna od važnijih stvari u životu malih ljudi, a ideja da je istopolni, nehomoseksualni partner u životu važan koliko i bračni partner.

Puna bioskopska sala, i ženskog i muškog sveta, najbolje govori da ovakvi filmovi, sa još malo pa TV-film tematikom, kad su zanatski solidno izvedeni, ne smetaju nikome. Doduše, interesovanje traje koliko traju kokice, možda zato što je zapetljavanje u prvoj polovini filma zanimljivije od sasvim uobičajenog otpetljavanja u drugoj polovini.

Zanimljivo je da obe glavne glumice izgledaju kao osobe koje se, zapravo, ne bi udavale za konkretne prilike, a možda i nikad. Time je pojačan akcenat na institucionalnom braku, a ne na romantičnoj ljubavi. Kako je brak osnova porodice, a porodica, pak, osnovna ćelija društva, Winickova priča je – državotvorna. Muž je, dakle, vrsta izabranog predsednika koji je nužan da bi društvo kako-tako, manje ili više patrijarhalno, napredovalo, i od njega se ne očekuje bogzna šta, osim da bude zemaljska podrška narodu oličenom u ženama.

A drugarica? Hm, pa ona mu dođe kao neka crkva: za isposvest, blagoslov, pokoru i podršku sistemu vrednosti; bez nje država može, ali je lakše ako bez nje ne mora. S ovim se možete složiti, ali i ne morate, baš kao što u Nevestama razlog za takvu asocijaciju možete imati, a i ne morate.