Istina je da te lažem

Zvanični naziv: The Informant!
Scenario : Scott Z. Burns (prema romanu Kurta Eichenwalda)
Uloge: Matt Damon, Scott Bakula, Melanie Lynskey, Tom Papa, Eddie Jemioson
Žanr: antikorporativna satira
Trajanje: 108 minuta
Proizvodnja:  SAD, 2009.

Steven Soderbergh je prevalio dug put od jednog od rodonačelnika raspričanih indie drama o svemu i ničemu, preko studijskog aduta za probrane zadatke, potpisnika nepotrebnih preradaka filmskih klasika do neumornog eksperimentatora. Ta šizofreničnost unutar njegovog rediteljskog opusa vidna je i na primeru njegove najsvežije režije – antikorporativne satire Doušnik.

Doušnik je priča o usponu i padu biohemičara koji prstom sudbine dospeva u sam vrh konglomerata prehrambene industrije i postaje FBI doušnik. U tačnom i iznijansiranom tumačenju Matta Damona, Marc Whitacre evoluira od zamlate kojoj se uspeh tek tako dogodio, u veštog manipulatora, a potom i patološkog lažova opsednutog daljim napredovanjem na lestvici korporativnog užasa.

Uz odlično rekreiranje ere (reganovske osamdesete i rane bushovske devedesete), Soderbeghu polazi za rukom da stvori uverljivog glavnog junaka, lik koji se razvija kako priča odmiče i kako mulj u koji je zagazio postaje neprozirniji i samim tim zlokobniji. Ključni lik je znalački postavljen kao reprezent svoga vremena i nosilac klice ludila koje će inicirati i mnoga opasnija u danima koji slede.

Samodopadljivost kao suštinska odrednica Soderberghovih dela, nije prevaziđena ni u Doušniku, a usled nedostatka dinamike priča o ekonomskim zamešateljstvima ostaje suvoparna. Zaletanje da se što pre stigne do željene poente, ostatak priče svodi na nivo puke, nedovoljno interesantne i pomalo izlišne ilustracije polazne teze. Tim pre što Soderbergh potencira ono sasvim očigledno – fakat da se koreni skorašnjeg američkog ekonomskog sunovrata zapravo kriju u gramzivosti i nepromišljenosti ranijih generacija, a da je država umesto kočničara, često bila podsterekač neodgovornog ponašanja svojih građana.

Doušnik ostaje na razmeđi rediteljevih najčešće oprečnih htenja - simpatična, ali ne mnogo značajna fusnota u filmografiji neobuzdanog udarnika koji je sebe doveo u poziciju (ali i zamku) da godišnje isporučuje 2-3 raznorodna ostvarenja. Tako da Whitacrova beskrupuloznost nađe rimovanje u pristupu autora koji ni sam ne zna gde i kada da stane.