Kada Hart svira u Beogradu, emocije preuzimaju stvar
Mesto: SKC-a, Beograd
Vreme: Četvrtak, 29. april 2010.
U osvrtu na album Zen Arcade grupe Hüsker Dü, kritičar allmusica napisao je da bi bilo nemoguće preceniti uticaj ove ploče na američki rock underground 80-ih.
Isto bi se dalo reći i za uticaj koncerta Granta Harta u KST-u 1995. godine, kada je reč o shvatanju rock svirke. Za taj koncert mnogi kažu da im je „spasao život“, iz jednostavnog razloga što su u vreme potpune izolacije Srbije dobili gotovo nadrealnu priliku da uživo gledaju nastup člana jednog od najomiljenijih bendova iz 80-ih, decenije koja se upravo završila ustupivši mesto Pokolju.
Jedan koncert je bio dovoljan da se život makar na nekoliko sati vrati u normalu.
Sinoćnji koncert Granta Harta u Livingroomu SKC-a imao je nešto od te magije. Mnogo se toga promenilo u međuvremenu (i Srbija i gospodin Hart su malčice pustili stomačiće), ali jedna stvar nije: kada Hart svira u Beogradu, emocije preuzimaju stvar.
Nakon još jednog čvrstog i rasviranog nastupa ŽenaKesa (uživo sve rasviranijih!), na binu se popeo Hart obučen u nekakvu hipijevsku majičicu (na kojoj je bio recimo F16 s natpisom Make love, not war) i u japankama. Od samog početka bilo je jasno da ovo baš i neće biti tipična svirka američkih alternativnih rockera na koje smo navikli poslednjih godina. Mada, koncept je zamišljen jednostavno: Grant Hart sam s gitarom izvodi pesme s novog albuma Hot Wax i časti publiku po kojim osvrtom na golemi Hüsker katalog.
U sličnoj situaciji je 2006. godine bio i Alex Chilton, veliki uzor Granta Harta. Za razliku od Chiltona, koji je manje-više sve što je napravio u vreme Big Stara smatrao đubretom, Hart je sinoć širokogrudo zajedno s publikom prošetao kroz praktično celokupnu svoju karijeru.
Trebalo je videti ozarena lica u publici dok je Hart pevao Green Eyes, The Girl Who Lives on Heaven Hill, I Apologize, Never Talking to You Again, You’re the Reflection of the Moon on the Water... Možda su još bolje zvučale njegove pesme nastale tokom plodne solo karijere, što se posebno odnosi na biser 2541 s albuma Intolerance, meni lično najdraže njegove ploče.
Stekao se utisak da 90% ljudi u publici peva zajedno s Hartom, odajući tako zajednički omaž Hüsker Düju, jer je pesma ime dobila po prostoru u kojem su probali.
Da nije bilo gospodina koji je stalno vikao „Fuck you!“ (a ni Hart mu nije ostao dužan), dok ga obezbeđenje nije izguralo napolje, sinoćni događaj bio bi jedan od emotivno toplijih kojima sam prisustvovao.
Reagujući na maloumne upadice spomenutog, Grant Hart se pokazao onakvim kakav zaista jeste – istovremeno zbunjen i kurčevit, nesiguran i opasan, uništen i spreman da nastavi dalje. „You gave me religion, man“, poručio je mamlazu, otpevavši country standard Roya Acuffa Were You there When They Crucified My Lord.
U tom trenutku su mnoge barijere uzdržavanja i odstojanja pukle. Ni publika ni Grant Hart dotad izgleda nisu bili sigurni u kom će se pravcu stvari razvijati (Hart je u jednom momentu jednom od fotografa iz prvog reda istrgnuo aparat iz ruku i bacio ga u ugao bine, jer je stajao pored limenke piva!), ali blaga napetost je ubrzo nestala i do kraja koncerta se pretvorila u čisiti izliv ljubavi.
Ničeg od toga, naravno, ne bi bilo da nije Grantovih pesama. Tako ogoljene i otpevane njegovim umornim ali neosporno lepim i sugestivnim glasom, rasterale bi one i veće mrakove od par pijanih budala koje viču „Fuck you!“.
Mi koji nismo bili na koncertu u KST-u morali smo do skora da pitamo one koji jesu zašto je to tako. Od sinoć više ne moramo.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
kropotkins (gost)
| 30.04.2010. 12.51.53
Super cert. Inace, Grant nije svirao I Apologize, to je Mouldova pesma.
-
anti (gost)
| 30.04.2010. 13.08.33
Verovatno je recezent mislio na My regrets sa poslednjeg albuma. Posle koje se sve ono i desilo.
Treba skrenuti pažnju i da se Grant nije baš mnogo uživljavao u Husker Du pesme sem onih manje poznatih kao Standing By The Sea, i naravno Sorry Somehow koja je usledila posle verbalnog sukoba kad je rekao onom majmunu da će njegovom facom obrisati pod, valjda je proradio adrenalin. Ali zato su pesme sa novog albuma zvučale sjajno, vrhunac koncerta je bila pesma sa Hot Wax "You're the reflection..." i naravno u ovoj verziji adrenalinska Sorry Somehow. Ako je neko snimao, ne bilo vam teško, skoknite do Ju Tjuba pa upload, pliz.
-
Ed Wood (gost)
| 30.04.2010. 13.22.07
Baš htedoh to da primetim da nije svirao I Apologize i da je to Mouldova pesma. Ja, za razliku od incidenta sa foto-aparatom, nisam primetio da je neko dobaciovao Fuck You, ali sam primetio nekog lika koji pokusavao da "priča" sa Hartom izvikujući čitave rečenice (nisam razaznao šta mu je uzvikivao). Jedino što sinoć nije bilo lepo je videti heroja u onako očajno fizičkom stanju, bar mi stariji se sećamo kako je to vitalan i zdrav momak bio u vreme Husker Du i Nova Mob. Sada je totalno fizički ruiniran do neprepoznatljivosti, pretposvaljm kao posledica tretiranja teških opijat :(
-
Anoniman (gost)
| 30.04.2010. 14.07.06
sjajan!
-
Bernard Panasonik (gost)
| 30.04.2010. 14.47.02
I meni je Intolerance najdrazi od svega sto je Grant uradio.
-
anti (gost)
| 30.04.2010. 15.29.32
@Ed Wood
Pitao ga je nebulozno pitanje zašto drži kanadsku zastavu na gitari. Nije ni čudo što se Grant iznervirao.
Sa druge strane, ja se ne žalim na njegov fizički izgled, on je negde oko 5 banki pa to što deluje malo olupano ide sa godinama. Sa druge strane kao neko ko se pati sa viškom kilograma imam silan respekt za njegov sadašnji izgled u odnosu na ono pre par godina. Mislim, ako se dijeta sastoji u izbacivanju zdrave hrane i zdravog života i uvođenju derivata makovine, so be it :P Ajde dosta trola, sjajan cert i nadam se da će sledeću ploču snimiti ove ili iduće godine a ne 2020 i da će nam doći opet i svirati nove pesme pošto je očito da ga to više zanima nego da po milioniti put svira Husker Du hitove (ako se to može nazvati hitovima).
-
Jovan Ristić (gost)
| 30.04.2010. 17.01.32
Prikaz je sasvim u skladu sa onim što sam video i osetio na Hartovom koncertu. Što se tiče pijane budale koja je u dva navrata dobacivala Hartu "Fuck You", mislim da je dobro prošla sa izbacivanjem. Raja je stvarno mogla da ga izgazi.
Nego, jeste li primetili da je Hart bio jedini koji je pevao "Diane", i da je dotle raspevana publika - koja je više puta tražila ovu pesmu - nemo uživala u izvođenju?
-
Marko (gost)
| 30.04.2010. 23.05.53
Jes, plodna solo karijera, za 20 godina 2 albuma.
Nemojmo napamet.
-
živeo Grant Hart! (gost)
| 02.05.2010. 09.07.23
fak YU
-
sdre (gost)
| 02.05.2010. 14.11.12
boring.
-
propolis (gost)
| 03.05.2010. 00.26.33
Meni je bio... pa ne bas dosadan koncert, ali ni daleko od toga... tu i tamo malo zamirise na ono zbog cega smo svi dosli, ali se tu i zavrsi. Utisak mi je da je vecina ljudi na koncertu uzivala i gledala svoju predstavu harta, nego njega samog. Ko nije bio, nista posebno nije propustio...
-
Šarlatan (gost)
| 10.05.2010. 12.44.23
1995. je druge večeri otsvirao i jednu Mould-ovu pesmu sa "Flip Your Wig", čini mi se "Find Me".
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.