Erlend Øye je sinoć na koncertu svog benda na Kalemegdanu pokazao šta znači biti indi šoumen
Mesto: Kalemegdan, Beograd
Vreme: Sreda, 16. jun 2010.
Organizacija: Refract
Ni tmurno nebo koje je ceo dan besnelo nad Beogradom nije odvratilo brojne fanove da dođu i čuju bend The Whitest Boy Alive koji je nastupio u okviru ovogodišnjeg izdanja Refracta.
Tačno u pola devet, kako je i najavljeno, nastupio je makedonski sastav Bei The Fish. Njihovi elektro pop ritmovi su zagrevali publiku za ono što tek predstoji. Iako predgrupe, nažalost, najčešće služe da se ubije vreme do početka glavnog izvođača, ponekad se desi i da otkrijete neki dobar bend. Upravo je to bio slučaj sa Bei The Fish sinoć.
Četiri člana skopske grupe - Ognen Anastasovski, Valentina Minovska, Nenad Tonkin i Vladimir Nastevski, izveli su svoje hitove sa vrha balkanskih top lista pod prigušenim osvetljenjem, a iza njih je stajalo ogromno platno na kom su bili nacrtani živopisni likovi od kojih je jedan čak ličio na Osamu Bin Ladena.
Ognen i Valentina su naizmenično uzimali glavnu ulogu tokom izvođenja Over Time i Time To Make Things Right, sa njihovog istoimenog albuma. Nastup su završili pesmom French Cheese, koja je tempom i glasnim senzualnim uzdasima namerno podsećala na francuski sastav Air. Srećom, sva deca i penzioneri su davno otišli sa Kalemegdana.
U pauzi između bendova, devojka naslonjena na ogradu u prvom redu je objašnjavala radniku obezbeđenja kako The Whitest Boy Alive imaju naviku da zovu publiku na đusku, sa njima na bini, i da će on u tom slučaju morati da je pusti. Frontmen benda, Erlend Øye, za vreme nastupa nije pozvao nikog na binu, ali…
Nešto više od pola sata kasnije, u 15 minuta do 23 časa, na scenu je stidljivo istupio Erlend Øye sa ostatkom benda. Visok, mršav u kariranoj košulji i ogromnim naočarima na kojima bi mu pozavideo i Srđan Šaper u najboljim danima grupe Idoli, pojava je tako prepoznatljiva zaljubljenicima u indi muziku.
Počinju prvi taktovi pesme Keep a Secret i publika euforično počinje da skače i uglas peva svaku reč sa njim. Gosti iz Nemačke su vidno oduševljeni. Nakon druge pesme, Erlend pozdravlja publiku na simpatično lošem engleskom jeziku i naglašava da su jutros stigli, probali malo domaće hrane za doručak i vozili bicikle koje su poneli sa sobom u Beograd.
Odmah potom počinje Gravity koja na kraju prelazi u, kako ju je Erlend nazvao, ,,song for summer evenings and winter nights” - Intentions. Publika koja kao da je vežbala mesecima jednoglasno peva ,,announcing your intentions, it’s easier said than done”. Basista, Marcin Öz primećuje leptiricu na svom ramenu i pokazuje je Erlendu koji kaže da nikad nije video ništa slično.
Marcin potom koristi, kako sam naglašava, retku priliku da se obrati publici i zahvaljuje se trima Bojanama – jednoj koja ih je dovela (i mi joj se zahvaljujemo), jednoj koja mu je popravila zub koji je polomio na dan koncerta i trećoj koja mu je donela srpsku rakiju, ali koju će probati nakon nastupa. Profesionalci.
Počinje Timebomb, svi plešu i jedva primećuju suptilni prelazak u pesmu Golden Cage. The Whitest Boy Alive zvuče baš kao na albumima - većina pesama koje smo imali prilike da čujemo nalaze se na njihovom izdanju Rules (2009), a provukla se tek poneka sa albuma Dreams (2006). Pesme izvode uz veoma malo improvizacije i jedino je Inflation pretrpela male izmene i zvučala nekako elektronskije nego što smo navikli.
Fireworks se završila Erlendovom interpretacijom čuvene Wicked game Chrisa Isaaca, a nakon nje su usledile Burning, 1571 i Courage. The Whitest Boy Alive su se potom oprostili od svojih fanova, ali publika nije imala nameru da ih tek tako pusti da odu. Vrisci i dozivanja su ih ubedili da se brzo vrate na prvi bis i otpevaju Don’t Give Up.
Publika ih je potom pozvala i na drugi bis. I dok je ostatak benda džemovao uz obradu čuvenog dens hita Show Me Love (1993) Robin S, Erlend je dirigovao publici da napravi krug i jedan po jedan plešu unutar njega. A zatim je odlučio, ne da pozove prisutne da plešu s njim na bini, već da sam uskoči i pridruži im se. Publika je oduševljeno plesala s njim, a zatim ga podigla i nosila na rukama dok se on smejao.
***
Nastup benda The Whitest Boy Alive će definitivno ostati upamćen kao jedan od najboljih koncerata održanih u Srbiji u poslednje vreme i to ne samo u ovoj godini. Erlend je pokazao da je pravi indi šoumen i da tačno zna kako da zabavi publiku. Između pesama je komunicirao, skakao, plesao, glumio i kreveljio se, a publika ga je pratila u stopu u svakoj njegovoj ludosti.
Mala, ali odabrana indi publika, s druge strane, pokazala je zahvalnost što ima priliku da čuje baš ovaj bend, u svom gradu, i da organizatori mogu slobodno da zovu ostale izvođače slične muzičke orijentacije, na primer, Kings Of Convenience bi bili savršen gost na sledećem Guitar Art festivalu.
Sigurni smo da će Erlend hteti ponovo da dođe. Obećao je.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
m.sawyer (gost)
| 17.06.2010. 13.43.14
Da, KoC sledece godine bi bili savrseni.
A Sto se tice TWBA - svaka cast. Jedan od koncerata za pamcenje!
-
suncica (gost)
| 17.06.2010. 16.00.41
ono je bio koncert koji cu definitivno pamtiti i prepricavati svakom ko bude hteo da slusa :)sve je bilo toliko savrseno,toliko spontano,a on toliko divan,presladak,toliko zavodljiv.a kada je usao u publiku..tih par sekundi djuske face to face sa njim ce me ciniti euforicnom jos jako dugo.. a sada KOC,ali na istom ovakvom prostoru.mislim da u julu pocinje turneja,pa organizatori..
-
unutrasnjost mracna (gost)
| 17.06.2010. 17.32.48
Neverovatan koncert!!! Mala digresija: publika nije bila samo iz "njihovog" grada vec je bilo i nas sitnih provincijalaca.
-
dzudza (gost)
| 17.06.2010. 18.41.03
42-karatno indie smaranje.
-
akira (gost)
| 17.06.2010. 21.49.33
Uh, ono oko Sapera i naocara je bas bezveze napisano...
Prikaz samog koncerta je korektan.
-
Marina (gost)
| 17.06.2010. 23.32.04
Ovo je definitivno bio jedan od najboljih koncerata u mom zivotu!!!!
-
Gzondoje (gost)
| 18.06.2010. 07.55.04
Tacno, i provincijalaca iz Kotora je bilo, samo da se zna!
-
switch (gost)
| 18.06.2010. 21.26.59
Koncert za pamcenje!
-
Iva (gost)
| 18.06.2010. 22.31.49
Erlend je super (iako mi je zamalo išutirao torbu, jer je baš preko nje morao da ide kad je izlazio u publiku), a Stanislav Milojković je najveći profesionalac koga sam ikad upoznala.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.