Ovaj album ima sve – klupske hitove, ambiciju i energiju dva talentovana klinca, osveženje na svetskoj pop sceni i stihove koje nećete moći da izbacite iz glave ni posle godinu dana.
Guy (22) i Howard (19) Lawrence iz gradića Reigate na jugu Engleske osnovali su 2010. grupu Disclosure. Početkom prošle godine se na radiju zavrtela njihova pesma Tenderly, koja je postala pravi klupski hit. Onda ih nije bilo skoro godinu dana i izbacili su pesmu Latch, a ubrzo i White Noise i You & Me, a hype koji su ove pesme kreirale za njihov debi album je već činio fanove prilično nestrpljivim. Najzad smo početkom juna objedinjene u albumu Settle dobili sve navedene pesme, ali i više od očekivanog.
Disclosure su na svom prvencu uradili isto što i 2 Step/garage dvojac Artful Dodger na prelasku u dvehiljadite – okupili su krem britanske klupske i indi scene i pozvali ih da gostuju na albumu. Jedina razlika je što je u vreme Artful Dodgera r&b imao primat, a sada je to slučaj sa indi popom. Sve ostalo je identično, pa skoro i muzika, čak toliko da su je neki već označili kao neo garage.
Tako se na albumu, nakon motivišućeg intra da je promena jedina konstanta i da moramo u svakom haosu naći i zadržati sebe, pojavljuje britanski novi r&b vokal Sam Smith u gore pomenutoj Latch kome su, kao "svom Craig Davidu", producirali i prvi samostalni singl Lay Me Down. Zatim elektro duo AlunaGeorge koji su svojim veselim elektro bitovima uobličili pesmu White Noise. U pesmi Deafeated No More svoj magični prepoznatljivi glas pozajmio je pevač benda Friendly Fires – Ed Macfarlane, dok se već dobro poznati Jamie Woon pojavljuje u pesmi January. Trenutno najveća diva britanske andergraund scene, Jessie Ware, na albumu se pojavljuje čak dvaput – jednom u pesmi Confess To Me i drugi put u remiksu sopstvenog hita Running. Trojka London Grammar, koja iza sebe ima samo EP Metal&Dust, je obojila melanholijom pesmu Help Me Lose My Mind.
Ovaj album ima sve – klupske hitove, ambiciju i energiju dva talentovana klinca, osveženje na svetskoj pop sceni i stihove koje nećete moći da izbacite iz glave ni posle godinu dana.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Flow (gost)
| 13.06.2013. 09.03.47
mislio sam da se to u ovoj godini neće dogoditi... ovaj album mi se ipak dopao više od "Random Access Memories"
-
tozzinjo (gost)
| 13.06.2013. 15.28.22
meni je ovaj album rpevise ishajpovan. tri puta sam ga na silu rpeslusao da vidim zasto je uz queens of the stone age ovo trenutno najprodavaniji album u USA...nisam nasao nista svjeze i inovativno/ kao sto je psy napravio gangnam style reciklirajuci dance zvuk devedesetih do temelja, tako i ovaj "klupski electro zvuk" nije ama bas nista novo nego kao neki "retro" sto je, izgleda, uvijek u fazonu.
no dobro, ukusi su razliciti...
-
diy (gost)
| 13.06.2013. 22.13.18
ne volim muziku koja "ima sve", tu obično nešto fali...
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.