Niš u Nišvillu

Mesto: Tvrđava, Niš
Vreme: 18. i 19. avgust, 2012.

Program na glavnoj festivalskoj bini u subotu, trećeg dana NišvilLa, otvorio je beogradski fusion sastav Naked, na žalost pred još uvek malobrojnom publikom na Tvrđavi. Nešto više ljudi gledalo je nastup austrijsko-slovenačko-rumunskog Adrian Gaspar trija, kao i performans izraelskog multinstrumentaliste Amira Gwirtzmana, koji je pobrao simpatije publike svirajući mnogobrojne, mahom duvačke instrumente. Gwirtzman istovremeno svira i sempluje svaku novu sekvencu, a sve dobijene zvuke na kraju pretvara u orkestarsku kompoziciju.

Odgledaviši nešto kasnije i nastup njujorškog Opus 5 kvinteta, vaš izveštač odlučio se da nakon toga obiđe i Open binu, koja se nalazi blizu ulaska u Tvrđavu i koju sam nepravedno zapostavio u prethodnom izveštaju. Taj tzv. “mali” stejdž je tokom sva četiri festivalska dana bio stecište najrazličitijih sastava i izvođača, koji, ponekad i nisu imali previše dodidrnih tačaka sa džezom. Tokom prva dva dana na toj bini su se, između ostalog, pojavili i italijanski sastav Nema problema kao i turski EF Septet, koje je publika nešto kasnije mogla da vidi i na velikom stejdžu. Gitarista Paja Vučković predstavio je svoj ovogodišnji projekat Jazzija, a priliku da se pojavi pred niškom publikom dobili su i šabački Canyon band i kanadski sastav Morre, čiji se zvuk više može okarakterisati kao bluz rok, nego kao džez.

Sentimental Swingers

Open bina je idealna ukoliko vas “ne drži mesto” duže od 15 minuta, već ste, kao i na brojnim drugim i drugačijim festivalima, voljni da procunjate, vidite šta se dešava okolo i usput srećete hrpu poznatih ljudi. U subotu smo tako naleteli na novosadsku flamenko trupu La Familia koja je nadahnutim nastupom otvorila program Open stejdža. Nakon njih je svirao bugarski Old Gold Band, predstavio se i Milan Petrović kvartet, sa takođe svojim novim albumom, a sve se pretvorilo u urnebesnu žurku nastupom Neozbiljnih Pesimista iz Sombora. Osvajajući u poslednje vreme nove teritorije poput Poljske i Slovenije, osnivači  anti-global-etno-panka prvi put su zasvirali i u Nišu i sudeći po reakcijama posle koncerta, neće biti iznenađenje ukoliko brzo dođu na samostalnu svirku. Veselje i dobar provod neminovno sa sobom donose i povećanu potražnju za pivom ili nekim drugim tekućinama, što, opet, za posledicu ima česti odlazak u toalet. Odavno smo navikli na plastikanere u obliku TOI TOI toaleta, a na Nišvilu se, kao i na gotovo svim festivalima koje smo posetili ove godine, primećuje jedna nova pojava: ukoliko, recimo, postoji red od 6-8 poređanih TOI TOI toaleta, bar polovina je zaključana. Prvo pomislite da je zauzeto, pa strpljivo čekate, ali nešto kasnije shvatate da unutra nema nikoga i da je jednostavno neko odlučio da baš taj WC zaključa. Da li zbog rentabilnosti i dužeg trajanja one odvratne hemije unutra, ili iz nekog drugog razloga, u svakom slučaju ne gine vam cupkanje sa noge na nogu dok čekate na slobodan toalet.

Get The Blessing

Poslednji dan festivala, nedelja 19. avgust, iščekivao se zbog nastupa nekolicine najvećih zvezda ovogodišnjeg Nišvilla. The Brand New Heavies su drugi put na festivalu (prvi put su bili na Tvrđavi 2008. godine), iako postoje već decenijama, deluju mladoliko i sveže, a njihov acid funk razgalio je posetioce na glavnoj bini i izazvao najveću gužvu u malom prostoru za stajanje ispred samog stejdža, što je brojnim snimateljima i fotoreporterima prilično otežavalo posao. Sjajnim nastupom, prepunim dobrog gruva, predstavio se i britanski sastav Get The Blessing, koji predvodi basista Portisheada Jim Barr (fotografija iznad), a simpatije festivalske publike probrale su i članice bugarskog sving orkestra Sentimental Swingers, koje izvode obrade poznatih standarda u swing maniru.  Priliku da nastupe na velikoj bini imala su i dva domaća sastava, novosadska postava Lepi Jova i niški bend Eyot, možda i najaktivniji domači fusion bend, koji se sve ozbiljnije probija i van granica Srbije. Njihovim koncertom okončan je program na velikoj bini, dok je čast da zatvori ovogodišnji festival na Open stejdžu imao još jedan niški bend – već spominjani Proces, koji je miks raznovrsnih žanrova koje smo tokom četiri dana čuli na festivalu obogatio svojim ska melodijama.

Organizatori Nišvila kažu da su zadovoljni, festival se proširio na nekoliko bina po gradu, pa čak i van njega – odabrani programi održavali su se i u Vranju, Leskovcu i Pirotu, ali i u Surčinu (!). Direktor festivala Ivan Blagojević najavio je da će Nišvil 2013. prvi put u potpunosti biti “pravi” festival kakav on očekuje, a da li će se to zaista dogoditi, saznaćemo za godinu dana.