(Darkwood, 2012)
Pred domaću publiku su stigla dva albuma koju potpisuju crtač José Antonio Muñoz i scenarista Carlos Sampayo, Argentinci na stalnom radu u Španiji/Italiji/Francuskoj
Muñoz i Sampayo su dobro uigran tandem. Počeli su saradnju na dugovečnom detektivskom serijalu Alack Sinner (osam albuma, u perodu 1977-2006), a talente su udružili i na još desetak zajedničkih projekata. Strip album Bar kod Džoa, prvi put objavljivljen u aprilu 1981. godine, spada među njihove najznačajnije kolaboracije. U pitanju je modernizovana posveta film noiru, smeštena u prljavi i porocima izranjavan velegrad. Postavka je, bar na prvi pogled jednostavna: pet priča i pet glavnih junaka (četriri muškarca i jedna žena), sudbine koje se ukrštaju u baru Kod Džoa, zadimljenoj birtiji koja „jede“ svoje goste.
Uvodna pripovest, Arhitekta Pepe, govori o strancu u tuđoj zemlji, izgubljenom i paranoičnom otpadniku neizvesne budućnosti (scenarista Sampayo je napustio Argentinu početkom '70-ih zbog političkih razloga, pa ova priča, sasvim izvesno, sadrži i autobiografske elemente). Simpatični gospodin Vilkoks varira poznati noir motiv: ples smrti plaćenog ubice i njegove žrtve, ovoga puta pomeren u pomalo neočekivanom smeru. U Rđavim pričama prikazan je život boksera Mojsija Ljudine, njegov uspon i pad, sve sa nezaobilaznom plavušom premazanom svim mastima i neizostavnim gorkim krajem. U priči Ela, najlirskijoj od svih ponuđenih, naslovna junakinja neuspešno traži utehu i lek za svoje strahove u vezi sa tamnoputim lekarom. Poslednja, Peta priča, možda je i najmračnija: počinje kao oda gikovskoj ljubavi, da bi ubrzo sve dublje i dublje tonula u kaljugu beznađa.
Bar kod Džoa nije lako štivo, zabavni strip koji ćete zaboraviti istog trenutka pošto ste završili čitanje. Muñoz i Sampayo ne štede svoje junake, ne uljuljkavaju čitaoca lažnom nadom, ali tim pre još više zavređuje pažnju ozbiljnih poklonika strip umetnosti. Crtež je prosto izvanredan (primetan je uticaj Muñozovog učitelja/mentora Huga Pratta), slasno groteskan i nadasve upečatljiv. Majstorsko poigravanje sa kontrastom, crnim i belim, tablama daje posebnu ekspresivnost. Carlos Sampayo koristi svoje bogato znanje o džezu i književnosti kako bi efektno povezao pet priča koje, u zbiru, sačinjavaju gotovo epsku baladu o izgubljenim dušama pod svetlima grada bez milosti.
Biografski strip album (ili, kako piše u najavi, bio-stripovski džez) o legendarnoj Billie Holiday je prekratak (svega 60 stranica) da bi se dočarala kompleksnost života slavne umetnice. Strip album Bili Holidej (prvo izdanje: 1991) odlikuju fragmentarna struktura i upadljivo manje nadahnut Muñozov crtež. Bez obzira što nije umetničko delo u rangu Bara kod Džoa, Bili Holidej će svakako zaintrigirati sve one koji vole džez i rado slušaju tragičnu američku umetnicu. Sampayo je iskoristio poznate (zlostavljanje, narkomanija) i manje poznate detalje iz biografije Lady Day – sa posebnim akcentom na njeno prijateljstvo sa saksofonistom/ klarinetistom Lesterom „Prezom“ Youngom. Priča o Billie Holiday je veličanstvena i gorka, hronika talentovane žene koja se, bez obzira na sve hendikepe, bez obzira na svu mržnju, borila da sačuva makar mrvicu svog dostojanstva. Ipak, Billie u viđenju Sampaye je više od žrtve i/ili palog idola. Njene pesme su nadživele onu koja ih je stvarala i pevala, one su njen testament i ulaznica za večnost.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
jose viscose (gost)
| 04.01.2013. 17.58.12
Joe's Bar je strip događaj godine s obzirom da je Mebijusove Metalne godine i Mazučelijevog Asterijus Polipa izdala zagrebačka Fibra. Izdanje koje je definitvno trebalo mnogo ranije da bude objavljeno u Srbiji.
-
Djordjone (gost)
| 06.01.2013. 05.30.19
Dobar strip, ali kao i uvek kod nas stize par decenija kasnije. Informativna recenzija za neupucene...
-
Boke (gost)
| 09.01.2013. 05.46.32
Sjajno je da su uopšte i objavljeni, samo ima tu jedna falinka, naročito kod Bili - jača mu je cena
-
Izložba u Servantesu (gost)
| 31.01.2013. 04.16.34
...je u toku. Crteži istrgnuti iz stripa izgledaju zanimljivo. Kupila "Bar kod Džoa", pa ustanovila da je "Bili Holidej" još jeftiniji, pa kupila i taj album. Oprema je super, izložba je super, stripovi su super. Čitala i Kramba u Vremenu - počeću da kupujem stripove više nego do sad.
-
imrahil (gost)
| 17.04.2013. 13.18.34
Bili Holidej je jedno od najjeftinijh tvrdokoričenih izdanja tog formata, tako da ne stoji opaska da je skupo. Bar ko Džoa je najvažniji strip objavljen prošle godine u Srba, tako da je ovo uživancija. Dajte još tekstova o stripu Popboksovci.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.