91-100 od 774 (strana 10 od 78)
U Domu omladine sinoć je u dobrom raspoloženju testiran let na liniji Kingston-Beograd-Kingston
Iako je koncert, od atmosfere do zvuka, više podsećao na kvalitetnu klupsku svirku, bio je to arhaičan povratak u vremena kada se rok i pop zvuk mnogo više cenio na ovim prostorima. Mećava, slaba medijska promocija ili nešto treće uticalo je na to da na beogradskom nastupu Čuture u sali Amerikana Doma omladine prisustvuje tek oko 300 fanova
Nekada introvertni devojčurak savladao je zanat dominiranja scenom, superiorno demonstrirajući da ima istančan a opet tako prirodan i neusiljen osećaj za kontakt sa publikom, u velikoj meri sačinjene od žena koje su u doba planetarnog proboja benda tek uplovljavale u tinejdžerske vode. Očevici željni zabave su horskim pevanjem, talasastim mahanjem ruku i decentnim igranjem u mestu dali sve od sebe da se grupa oseća, što bi se narodski reklo, kao među svojima
Početak je vizuelno impresivan. Dok sa razglasa piči Rockin’ In The Free World, horisti se raspoređuju u mraku, a pošto svaki nosi lampicu, čini se da se tamo na bini komešaju svici. Kreće Ameno. I prođe. Pamtim svice, a ne izvođenje. Nema nekog odmaka od ionako „horskog“ originala, što nije problem, ali anemična interpretacija svakako jeste
"Bilo, ponovilo se". Ovim rečima završen izveštaj Gorana Tarlaća koji nam je opisao tu noć 03.03.2012. u beogradskoj Hali spotova. E pa, ponovilo se, uz zaključak da su nam Brejkersi, 30 godina kasnije, i dalje potrebni a njihov iskreni i dobro prepoznatljivi stav smernica kojom treba da vodimo život svoj
Zabranjeno pušenje se, posle rata i svih promena, prvi put pojavilo u Beogradu 2003. godine, u polupraznoj gornjoj sali Doma omladine koju smo raznim imenima u prošlosti zvali a sada se odaziva na Amerikana. Devet godina kasnije, prostor je isti, doduše renoviran i sa binom na drugoj strani. Ima još jedna razlika – bilo je krcato (oko 800 ljudi). I još jedna – na Hasetu se, ne samo iz publike već i sa bine, čulo Ju-go-slavi-ja, premijerno kod novog Pušenja
Svirao je Orquesta Buena Vista Social Club, publika je uživala, ali, u svojim sedištima. Da se koncert u žurku pretvori, bila je neophodna verovatno najstarija osoba u tom trenutku u punom Sava centru – veličanstvena Omara Portuondo
Sinoć istrgnuta stranica iz memoreksa vašeg izveštača, koji je ovog puta bio i u ulozi "običnog" posetioca koncerta iz nekog beogradskog predgrađa (npr. Mirijeva) u stalnom ratu sa "zlim" GSP-om
Tačno, Stray Dogga je lepo slušati kod kuće, između ploča Nicka Drakea i Beckove Sea Change, ali može se i nazdraviti s drugarima na njegovom koncertu uz Drunk, ili tonuti u kormakmakartijevski mrak pesme Ugly Morning. A publika? Ima je mnogo i vrlo je mlada; praznik za oči za sve kojima je pun kufer priča o tome kako dobru muziku ovde nema ko da sluša i kako su sva deca kao iz Klipa Maje Miloš
Kod muzičara čije albume intenzivno volite i slušate ih u posebnim trenucima, kasno noću najčešće, uvek postoji sumnja da li će taj trenutak u kome vam saopštavaju ono što vi čujete kao istinu uspeti da uspešno prevedu iz mračne sobe na relativno osvetljenu binu. U tom smislu, Mark Lanegan, iako nekomunikativan, se ne štedi na sceni, jer nam je sve već dao u pesmama. Sinoć je u Domu omladine “pala teška kiša”, koja je pročistila i osvežila duh prisutnih, a to se ne dešava tako često
