191-200 od 258 (strana 20 od 26)
Kao zemlja sa umirućom knjižarskom mrežom i brojem (dobrovoljnih) čitalaca u stalnom opadanju, Srbija izgleda ne može bez knjiga-slučajeva. Kada su se kanda istrošili domaći sukobi i razmirice na levici i klonuloj postmoderni, kao spas se nametnuo uvoz skandala iz boljeg sveta
Ser Artur Konan Dojl je tokom plodne karijere napisao 56 priča i četiri romana o podvizima najpoznatijeg detektiva na svetu. Italijanski sekretar je uspešan pokušaj Kejleba Kara da „popuni Dojlove cipele“
Štefice Cvek je imala problem sa dijetama, a Baba Jaga spava s mačem pod jastukom i razbije tabue starosti & bolesti
Izbor intervjua koje je Čarls Bukovski, jedan od najznačajnijih američkih pisaca 20. veka, dao od 1967. do 1990. godine predstavlja štivo samo za velike ljubitelje njegovog lika i dela. Ipak, oni će među koricama ove knjige naći malo toga što nisu mogli da pročitaju u njegovim romanima i zbirkama priča
Prvi roman Džeda Rubenfelda, profesora prava na Jejlu, krase zanimljiva centralna misterija i dobro skrojeni fiktivni likovi, a priča je dodatno začinjena pojavom intrigantnih istorijskih ličnosti: Frojda i Junga
U Srbiji se godišnje snimi jedva 10 manje-više podnošljivih filmova, a knjige o njima su još veća retkost. Crni talas pleni kompetentnošću da precizno i bez naknadne pameti progovori o skrajnutim fragmentima naše prošlosti. Tirnanićeve priče o filmovima-slučajevima često uspevaju da budu uzbudljivije i od samih filmova
Bilo je potrebno više od četiri decenije novinarskog iskustva za prvu knjigu Petra Popovića. Iskusni debitant mahom se vrlo dobro snalazi u ulozi pisca, tvoreći delo koje je već sada neizostavna bibliografska jedinica naše rok publicistike
Iako je priča o kreativnoj kastraciji filma Tuđin 3 mučna barem koliko i sam predmet njenog razmatranja, ovde je izneta s novinarskim instinktom za razlučivanje bitnog od nebitnog i s narativnom ekonomijom koju samo praksa u ovoj profesiji može da donese
Još od svoje prve zbirke Hronika sobe (1984), Mihajlo Pantić kao da nastoji da pokaže kako svaki prozor novobeogradskih solitera krije po jednu priču. On pokazuje da njegov grad nije samo spavaonica, a poetika sudbina njegovih stanovnika začinjena je radostima i teškoćama kakve ne zaobilaze nijednog čoveka na kugli zemaljskoj
Bez obzira na to što impresivnim opusom i značajem može da parira klasicima poput Poa ili Hoffmanna, Gustav Meyrink je pisac koji nije dovoljno poznat novim naraštajima. Imajući u vidu da je reč o vrhunskom autoru fantastične književnosti, to je velika nepravda. Ali, izdavačke kuće Logos i Algoritam su odlučile da sa ovog sjajnog pisca skinu veo zaborava
