131-140 od 2864 (strana 14 od 287)
Nakon preslušavanja ovog svečarskog, desetog albuma pod firmom Eels moglo bi se, uz ponešto uvek zgodne neumerenosti, ustvrditi da je Mark 'E' Everett trenutno na sličnoj koti na kojoj i naš razljućeni rendžer Emir Kusturica. Razdvaja ih radna etika – Kusturica se, nažalost, umesto pravljenju filmova predao dunđerskom zanosu, a Everett dosta brzo izbacuje nove i nove albume, ali ih spaja utisak da je i ovlaš upućenima teško da Kusturičine filmove ili Everrettove albume pomešaju sa radovima drugih autora.
Beogradska neopsihodelična scena, koju čini jedan bend, nikad nije bolje zvučala.
Na planu pukog zapleta ovaj film ne deluje preterano privlačno, baš kao što, svedena na predstavljanje u nekoliko rečenica, ni priča ovog ostvarenja ne ostavlja utisak zahtevnosti kojoj bi se trebalo diviti. Ipak, „What Richard Did“ jeste bravurozan ogled na temu i nanovo pronađene jednostavnosti, a sumnje nema da se do tog dometa nije moglo stići bez umeća, iskustva i podosta takta. What Richard Did“ je prvenstveno drama savesti koju Abrahamson predočava mirnim tonom i gotovo onirički usporenim ritmom.
Za početak "Lorens, u svakom slučaju" rečito dokazuje da nada nužno ne mora da bude valuta krajnje varljive vrednosti. Nakon dva primećena i uspešna niskobudžetska ostvarenja Dolan pokazuje da je već sada, na tek trećem stepeniku u svom dugometražnom opusu potpuno kadar za zahtevnije zahvate i više domete. Tako da "Lorens, u svakom slučaju" stiže kao dan jasna potvrda jednog velikog talenta.
Kad na papiru sve izgleda potaman, a u praksi to ipak nije slučaj.
Nema ničeg goreg od bajke koja nije maštovita i B filma koji oskudan budžet nije pretvorio u prednost.
Goran Marković, možda i očekivano za autora njegovih godina ali ne i kreativca njegovog opusa, ovde nudi poprilično arhaično ostvarenje, što samo po sebi i ne bi predstavljalo problem da je autoru pošlo za rukom da pruži uverljive odgovore na pitanje poput ovog naglašenog u naslovu ovog prikaza.
Gangsterski film za početnike.
Siguran znak da je jedan bend zapao u kreativni ćorsokak jeste kada čujete kako najavljuje „povratak u formu“. Kao skorije primere tog rockerskog oblika samonametanute krivice možemo uzeti Metallicu i R. E. M. kod kojih je pozivanje na „slavnu“ prošlost ukazivalo zapravo na nedostatak uzbuđenja i zanimljivih ideja u muzici koju su napisali tokom prve decenije 21. veka (zapravo, Metallica mnogo duže).
