Spašavanje redova Rubina

Još čekamo konačne rezultate Radioheadove odluke da dopusti fanovima da In Rainbows plate koliko žele. Eksperiment poštenja za sada je pokazao kako tri petine slušalaca širom sveta (oko 1.200.000) nije spremno da za album izdvoji ni centa-funtu...

Uprkos tome, na drugoj strani Atlantika Courtney Love razmišlja da krene njihovim putem i da buduća izdanja takođe ponudi besplatno preko Interneta. "Kamikaza u meni mi govori da uradim to", piše Courtney na svom MySpace blogu. "Sve stvari koje sam dobro uradila u životu počele su tako što mi je neko rekao da sam potpuno poludela, zato mi sada odjekuje u glavi kako da procenim rizik i kako da za sve to nađem vremena", kaže ona.

I Moby nudi svoju muziku besplatno i to nezavisnim producentskim kućama, ali očekuje postotak od zarade ako/kad film uđe u bioskopsku distribuciju. Ukupno 44 neobjavljene pesme je ponudio na sajtu MobyGratis formiranom specijalno za tu priliku.

S druge strane, Oasis ni u ludilu nema nameru da pođe stopama Radioheada. Liam Gallagher je odbio svaku mogućnost da slušaoci sami određuju koliko će para izdvojiti za njihov budući, sedmi album. ”Da se ubijem od posla, a onda da besplatno dajem album? Samo preko mene mrtvog!", slikovito je, kao i uvek, Liam najavio buduće izdanje, koje je, inače, već uporedio sa Revolverom i Beggars Banquetom.

Softver Hit Song Science pokušava da postane univerzalni kritičar: u pitanju je delo producenta i muzičara Mike Mcreadyja kog je kompanija AIA angažovala za izradu programa koji će, poput Elvisa J. Kurtovića, moći da uzvikne: “Mislim da imamo hit!”. Tržišni potencijal pesama se procenjuje na osnovu parametara kataloga sa tri miliona pesama iz dosadašnje istorije pop muzike. Kao prvi uspeh HSS-a navodi se činjenica da je program na vreme prepoznao potencijal pesama kantautorke Norah Jones.

Na Microsoftovoj IT konferenciji koja je u maju održana u Las Vegasu predstavljena je Ovation iX, moderna digitalna pumpa za gorivo s mnoštvom dodatnih usluga, a jedna od njih je i download muzike - dovoljno je spojiti iPod na pumpu i, dok benzin curi u rezervoar, napuniti ga muzikom po želji.

Sve ovo govori da je nekada moćni šou biznis postao buvljak, na kome sve češće radi ko šta hoće – ili mora. U trci za zaradom industrija pokušava da začepi baš svaku rupu kroz koju curi novac. Warner, Universal, EMI i Sony Music su letos u SAD u napadu šizofrenije ustanovili novog neprijatelja - sajtove koji nude tablature i akorde pesama. Njihovi advokati tvrde da su čak i adaptacije pesama pokrivene zakonom o autorskim pravima.

A u Britaniji su menadžeri 400 bendova/izvođača (Radiohead, Arctic Monkeys, The Verve...) osnovali društvo Resale Rights Society s planom da muzičari počnu da dobijaju deo zarade od svake ulaznice preprodane na sajtovima kao što su eBay, Viagogo ili Seat Exchange. Menadžment eBeyja tvrdi da bi takav postupak u praksi značio dvostruko plaćanje izvođaču za jednu te istu ulaznicu.

Samo dva meseca nakon što je etiketa EMI (Beastie Boys, D. Bowie, K. Bush, R. Murphy, Pet Shop Boys, L.Allen i još oko 300 izvođača...) koju je za četiri i po milijarde dolara kupila kompanija Terra Firma, novi bos Guy Hands, do sada izvršni direktor Terra Firme, upozorava menadžment EMI-ja da ne pristaje olako na isplatu honorara za muzičare unapred, te da uobičajeni način rada, koji ohrabruje zaposlene da potpisuju ugovore sa mladim muzičarima bez obzira na finansijske rezultate, nema perspektivu. On pre par dana reče i da se tajna Radioheadovog revolucionarnog podviga krije u tome što im je EMI odbio produžetak ugovora.

Hands je za 2008. godinu najavio “koherentnu viziju na visokom nivou”, a šta to u praksi znači prvi je osetio dosadašnji direktor Eric Nicoli kome je novi gazda oduzeo pravo na iznajmljivanje kuće vredne pet i po miliona funti u londonskom Mejferu, a koju je ovaj koristio dva puta mesečno. Jedan od Handsovih važnijih ciljeva je definisanje stava prema modernim tehnologijama koji bi omogućio da “one za izdavača budu blagodet, a ne pretnja”.

Pad prodaje muzike je za prvu ozbiljnu posledicu još prošle godine imao naglo povećanje cena koncertnih ulaznica: prosečna cena karte za velike američke koncerte je sa 35 (2005) skočila na 60 dolara u 2006. godini, odnosno 85 u ovoj. Ipak, to je pomoglo samo najvećim zvezdama, dok ukupan skor beleži pad za 10%.

Alan B. Krueger, profesor ekonomije na Univerzitetu Prinston, često opisivan i kao vodeći svetski profesor "rockonomije", je još pre dve godine u studiji Rockonomics: The Economics of Popular Music istakao kako će za velike zvezde koncerti postati mnogo važniji izvor zarade od prodaje diskova. I zaista, još prošle godine je od 35 muzičara sa najvećom zaradom na svetu samo četvoro imalo veće prihode na studijskim snimcima nego na živim nastupima - ostali su na koncertima u proseku zarađivali sedam puta više. Izgleda da je, uz tradicionalnu sposobnost prilagođavanja tržištu, Kruegerovu studiju najpažljivije pročitala Madonna koja je potpisala 120 miliona dolara vredan ugovor sa kućom Live Nation i koji podrazumeva tri albuma, turneje, reklame...

Krueger je prognozirao i iznenadan skok cena ulaznica, navodeći tzv. "Bowiejevu teoriju": "David Bowie je pre četiri godine upozorio da će i muzika ubrzo postati biznis kao i svaki drugi. On je svojim kolegama tada savetovao da bi im bilo bolje da se pripreme za duge turneje, zato što će koncerti postati jedini originalan način da nešto zarade.“

Ipak, nije sve tako crno: najbolja novost je činjenica da su nezavisni izdavači zauzeli veći deo tržišta – na prodaju njihovih albuma otpada 18% tržišta. Njihov model zarade na većem broju manjih izdanja, za razliku od mejdžorskog modela koncentrisanja na velika imena, mogao bi da posluži kao sistem za budućnost.

Prema najavama stručnjaka, najveći deo rasta prodaje muzike zabeležiće manje zasićena tržišta, kao što su Kina i Rusija. BBC procenjuje da će ove dve zemlje do 2010. godine postati peto ili šesto najveće tržište CD-ova.

Ipak, čini se da je najodlučniji korak napravila kompanija Columbia Records, deo lanca Sony BMG, koja je nakon višemesečnih pregovara proletos za svog kopredsednika postavila producenta Ricka Rubina, čoveka koji je iz mrtvih dizao ili proslavljao Red Hot Chili Peppers, Beastie Boys, Aerosmith, Run DMC ili Johnny Casha. Rubin je na taj korak pristao iako njegova etiketa American Recordings ima potpisan ugovor sa suparničkom Warnerom na još tri godine.

Šefovi Columbije kažu da od njega žele da uče. Columbia veruje da Rubin ima moć da čuje poruku koje muzika šalje, tačnije - da može da pronađe rešenje za njenu “večnost”, piše New York Times u septembarskoj reportaži The Music Man posvećenoj Rubinovoj spasilačkoj misiji u Columbia Recordsu.

”Ceo muzički biznis je izgubio veru u sadržaj”, kaže tim povodom legendarni mogul David Geffen, osnivač Geffen Recordsa i suvlasnik Dreamworksa. “Pre samo 10 godina, kompanije su želele da prave ploče za koje misle da su dobre, i da tek posle vide da li će se one prodavati. Ali panika je prevladala, i sada više poenta nije u pravljenju, nego u prodavanju muzike. Ali, i dalje verujem da prioritet svakog izdavača mora da bude dobra muzika. Zato mislim da je Sony postupio veoma pametno kada je angažovao Ricka.”

Na osnovu istraživanja koje je odmah preduzeo, Rubin je utvrdio da mladi Amerikanci, kao glavni kupci: 1. ne slušaju radio, 2. muziku uglavnom kradu i 3. uglavnom je slušaju na iPodu i sličnim spravama.

Takođe, za osnovni izvor informacija koriste MySpace (za koga N.Y.Times kaže da je već postao out) i FaceBook (“koji je još uvek cool, ali ne zadugo”), ali najznačajniji im je princip “rekla-kazala”. Sve što mladi znaju o muzici, bendovima i ostalim stvarima je ono što – “odnekud čuju”.

„Ne tako davno“, kaže Rick Rubin, „bilo je dosta korisnih TV kanala. Postojao je radio, Tower Records (46-godišnji lanac prodavnica u SAD ugašen prošle godine – op.a.), MTV, nekoliko priznatih muzičkih časopisa kao Rolling Stone. Tako su ljudi otkrivali nove stvari. To je funkcionisalo 50 godina. Ali, svet se promenio, a industrija je ostala ista“.

Rubin navodi da je i Columbia ostala zaglavljena u prošlosti. On veruje da će ova 120-godišnja muzička kompanija ostati najbolja i najveća etiketa na svetu (ima oko 400 ugovora sa različitim grupama i izvođačima), ali to u današnjem svetu može da znači da će biti tek “najbolji dinosaurus”.

“Dok se ne smisli i ne pokrene novi model, mi možemo da budemo najbolji u postojećem sistemu, ali dok ne promenimo sam sistem, čitav posao biće u opadanju. Postojećem modelu je došao kraj”, rekao je Rubin na sastanku u Columbiji krajem avgusta.

Columbija je i pre Rubina napravila neke male promene, ali one nisu podstakle širenje alternativa koje je Rubin pomenuo kao najvažnije za “čuvanje biznisa”. Planirano je da Columbia počne da prodaje muziku direktno TV stanicama, kako bi se povratio nekadašnji način TV promocije izvođača. Na Rubinovu sugestiju, ova kompanije je osnovala i rekla-kazala odeljenje (word of mouth) koje će biti sastavljeno od članova posebnih fokus grupa.

“The word of mouth grupa” će funkcionisati kao promoterska armija kompanije, šireći „zapovesti“ kroz četove, blogove, sajtove i ostale vidove komunikacije, ali i kroz davno zaboravljeni - razgovor među ljudima. Oni će morati da svim svojim prijateljima govore o novitetima u muzici, jer njihov posao je da kreiraju interes.

Rubin, međutim, ima revolucionarnu ideju: budućnost muzičke industrije nalazi se u pretplati - modelu koji je sličan plaćanju TV pretplate kablovskim operaterima. “Jednostavno, ti ćeš poželeti da pristaneš da unapred plaćaš muziku: npr. platiš 19.95 dolara i muzika će stići gde god poželiš. Biće to virtuelna biblioteka dostupna u automobilu, na telefonu, kompjuteru, televiziji. Taj servis će imati albume, singlove, koncertna izdanja, butlege..., šta god slušalac poželi. I jednom kada se taj model primeni, industrija će porasti najmanje 10 puta u odnosu na sadašnje stanje”, uveren je on.

On kaže da će za realizaciju ovakvoga modela biti potreban dogovor velikih kompanija, što može predstavljati problem. Iako to izgleda kao spajajnje pet glava u jednu, šta drugo im je preostalo?

“Ili će se velike kompanije udružiti ili će ih na rasprodaji kupiti neko poput Microsofta i uraditi ono što je potrebno”, kaže Rubin. “Kompanije koje se bave tehnologijom će ili sačekati da se muzičke firme opamete ili će ih pustiti da potpuno propadnu, zatim ih kupiti za male pare i obaviti celu stvar same”. MTV je već najavio mogućnost spajanja sa Microsoftom, koji želi da smanji dominaciju suparnika Apple u prodaji digitalne muzike.

(nastaviće se)