Iako je pas inteligentna, odana i emocionalna domaća životinja, ljudi često koriste izraze u kojima je reč pas manje ili više negativno konotirana: “besan kao pas”, “ružan kao pas”, “umoran kao pas”, “mrzim ga kao psa”, “pasja žega”, “smišlja pasjaluke”, “vreme je takvo da ni psa ne isteraš napolje”... To nam govori više o ljudima, a manje o psima, i to upravo onako kao i najnoviji film Briana Robbinsa Moj tata Rundov
Iako je u filmu Moj tata Rundov reč o posledicama naučnih eksperimenata, Robbinsova priča o preobražaju čoveka u psa ne podseća toliko na srodni roman Pseće srce Mihaila Bulgakova koliko na fantastičniji, ironično-dirljivi, ali i perverzni dečji roman Anđeo je nadleteo Bruklin Ištvana Bekefija. Razlika je, međutim, u tome što roman u mašti čitalaca dozvoljava različite vrste otelotvorenja opisanog sadržaja (tekst možemo zamisliti prema svojoj volji i sklonostima), a filmsku sliku vidimo pa vidimo bez obzira na slobodnu nam volju i sklonost za njeno dalje tumačenje. Ono što se u Robbinsovom filmu vidi nije toliko prosto koliko je prostačko, a prostakluci se, opet, opiru tumačenju jer nisu celoviti: niti se zna šta će biti sa zlikovcima, niti se zna šta će biti s posledicama njihovih dela, a kamoli da se zna kako će nadalje živeti glavni junak – kao čovek ili kao pas!
I kod Bekefija, i kod Robbinsa osoba koja se preobražava u psa je pripadnik birokratsko-korumpirativne struke, pravnik. Kod prvog to je lihvarski nastrojen advokat koji u Bruklinu izdaje stanove siromašnim italijanskim emigrantima; kod drugog reč je o ambicioznom zameniku javnog tužioca koji zastupa interese velikih i zlih farmakoloških trustova protiv, u ovom slučaju, malih i pravednih boraca za prava životinja i eksperimenata koji se na njima vrše.
Kod Bekefija, da bi se advokat očovečio, on mora da iskusi nesebičnost i ljubav, a takav kakav je, do ljubavi može da dođe jedino kroz period koji provodi preobražen u psa. Do inicijacije za preokret dolazi kroz zlo: advokat iza zaključanih vrata svog stana laje podražavajući velikog i ljutog psa da bi zaplašio nezadovoljne protivnike siromahe. Tada zaista i postaje takav pas. Međutim, za razliku od neosetljivosti za dobrotu koju pokazuje kao čovek, Bekefijev advokat kao pas na dobrotu i te kako reaguje, pa tako doživljava strasnu, ponešto pedofilnu (jer čitalac zna da je u pitanju čiča, a ne pravi pas!) emocionalnu avanturu sa dobrim dečakom iz susedstva, što mu pomaže da postane čovek u pravom smislu te reči.
Robbinsov zamenik javnog tužioca zanemaruje porodicu zarad karijerističkih, nemoralnih, a institucionalno naveliko podržanih dela. Njegova metamorfoza nije inicirana njegovim postupkom, već je indukovana namernim ujedom tibetanskog psa koji je, valjda, zapravo neki istočnjački sveti čovek kojeg je Zapad uzaptio za farmakološke eksperimente ne bi li otkrio tajnu večite mladosti. Tokom filma glavni junak se nekoliko puta menja čas u psa, čas u čoveka, veoma sporo shvatajući o čemu je reč, pa i mi, gledaoci, nemamo na osnovu čega da shvatimo zašto pseće stanje pomaže čoveku da postane bolji otac, muž i pravnik. A da potcenjivanje publike bude veće, do kraja nam se, pored ostalih nerazjašnjenih elemenata, ne kaže ni da li je sa uviđanjem istine i ispravnih sistema vrednosti okončana pseća faza u životu junaka ili će on i nadalje svako malo imati animalne transformacije.
Najšire razmatrana priča Mog tate Rundova otkriva da bi se mogla popraviti tek velikim formalnim zahvatom totalne promene žanra: kad je već okidač svega ujed, film bi mnogo bolje funkcionisao kao horor. No, i tad bi za ljubav ukidanja gadnjikave ironije bilo potrebno navodno pošteniju i poželjniju animalnost zameniti nekim njenim surovijim vidom nego što je to pseća jurcajuće-cvileće-ližuća priroda. Sve u svemu, da bi Moj tata Rundov bio dobar film, trebalo bi da od njega ne ostane kamen na kamenu! Gegovi su u redu, ali njih ima i u dobrim filmovima o fantastičnim transformacijama pravnika kao što je slučaj sa dobrim starim All of Me Carla Reinera.
Ako se vaše pitanje posle ove kritike odnosi na to kuda da se uputite s decom kad pada kiša, preporučujem velike pokrivene prostore kao što je Muzej savremene umetnosti!
Komentari
-
dejan (gost)
| 16.10.2010. 13.21.17
kako se zove pesma iz ovog filma??
-
mirko (gost)
| 18.12.2010. 17.29.54
bas je super film ,hoce li biti sledeci deo ??
-
Isidora (gost)
| 02.10.2011. 21.34.08
Bas cool film,ali ja ukucam da ga gledam izadju mi neke gluposti :'(
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.