Nasred sela ljuta kuća

Scenario: Dan Harmon, Rob Schrab
Glasovi: Mitchel Musso, Sam Lerner, Spencer Locke, Steve Buscemi, Maggie Gyllenhaal, Jason Lee, Kevin James, Nick Cannon, Catherine O'Hara, Fred Willard, Ryan Newman, Kathleen Turner
Žanr: horor/avantura/komedija
Proizvodnja: SAD, 2006.
Trajanje: 91 minuta
Zvanični web: www. monsterhouse -movie.com

Ko bi pomislio da hvatanje komšija na delu još može biti predmet filmske jeze, zabave i naposletku uzbudljivog otkrića koje dečji likovi iz filma Monster House, bez ustručavanja, mogu da podele s vršnjacima iz romana Ubiti pticu rugalicu. Njihovo motanje oko kuće Nebbercrackera, Gargamela više generacija mališana čije su igračke i tricikli bespovratno nestajali na travnjaku ispred zloglasne kuće, prerasta kratke nogavice akcijašenja po komšiluku da bi se savladao zmaj u prvo dečje suočavanje sa istinom da taj zmaj ima ranjeno srce.

Animirani film Monster House izgrađen je na već istraženom lokalitetu priča o ukletoj kući iz komšiluka, uspevajući da mu vrati uverljivost prvog otkrića. Sitni znakovi kojima se kuća odaje (it's alive!), prepričavanja urbane legende od strane dokonih lokalnih probisveta, dečja radoznalost i spremnost da se poveruje spram ignorisanja odraslih (roditelja, policije i bebisiterke) – iako krajnje školski, metod građenja tenzije oko tajanstvene kuće primenjen je s prvobitnom naivnošću i postupnošću koja istiskuje pomisao na već viđeno. Jaka identifikacija s junacima potiče kako od živosti s kojom je prikazan svet dvanaestogodišnjaka (teleskop, soba kao osmatračnica, prva prava basketara, prva simpatija...), tako i od njihove međusobne povezanosti i emotivnog angažovanja u otkrivanju tajne kuće. Dva glavna junaka definisana su kroz buddy-buddy odnos u kom brzo raspoznate ko je Don Kihot, a ko Sančo Pansa: jedan sanjar i senzitivac, duboko uronjen u domaštavanja, drugi sladokusac, površan i uvek spreman da klisne kad prigusti, ali simpatičan zbog iskrenosti reakcija. Umesto da su likovi otaljani kao deca koja traže đavola po komšijskim dvorištima, pažljivo je dramski postavljen trenutak u kom junaci bivaju angažovani, tj. u kom priča naizgled surovog starca počne lično da ih se tiče. Isto važi za vođenje priče. Baš kada pomislite da će se tajna kuće i njenog čuvara razrešiti po klišeu (kuća zaposednuta duhovima, kuća u kojoj se desilo neko veliko zlo, kuća izgrađena na starom indijanskom groblju itd.), sledi iznenađenje – priča u priči, i to takva da bi joj Tim Burton posvetio čitavih sat i po na nivou svoje makabrističke melodrame Corpse Bride. Iako su mnogi požalili što ona nije predmet celog filma, upravo je njeno razotkrivanje usred očekivanja da se nejač po holivudskom principu razračuna s Gargamelom ono što Monster House čini posebnim u nizu sličnih filmova. Razbokoravanje bizarne bajke srodne Hitchcockovoj Rebecci i gotskim melodramama, usred dečje avanture iz predgrađa, pravi je medenjak za ljubitelje metapriča i žanrovskih kombinatorika.

Kada je priča izgrađena ovako sitnim bodovima, ne osetite kada vas i šta tačno uzme pod svoje. Prvo mislite da je to bebisiterka, za film namenjen deci bez zadrške surova da skoro osetite žalce što scenarista nije dao klincu ništa sem teleskopa i bucmastog druga, zatim kratka i dirljiva ispovest vlasnika progutanog zmaja za kojim žali i nakon dvadeset godina, a kojom vas pridobije iako se pojavi u par scena, poput beskrajno tužnih Čehovljevih epizodista. Naposletku pomislite da je u pitanju već onaj prvi kadar u kom devojčica pedala tricikl i blentavo se, kroz pesmu, obraća lišću, sve dok točak ne zapne na travnjaku gospodina Nebbercrackera. Čak i da ne dolazi kao spas u već iritantnoj navali humanoidnih animiranih životinja što sve po vrstama emigriraju u toplije krajeve usput se mangupirajući i poučno zboreći, Monster House je pravi mali biser od filma.