Da su žene države

Uloge: Cameron Diaz, Kate Winslet, Jude Law, Jack Black, Eli Wallach
Scenario: Nency Meyers
Žanr: melodrama
Trajanje: 136 minuta
Proizvodnja: SAD, 2006.
Web: www.sonypictures.com/movies/theholiday

Da su junakinje filma Odmor rediteljke i scenaristkinje Nancy Meyers makar malo mišljene analitičkim, a ne sintetičkim metodom stvaranja filma, tj. da je autorka osim teme, znala nešto i o ideji dela koje stvara, a još bolje o njegovoj ideologiji, verujem da bismo imali posla sa remek-delom.

Ovako, reč je o filmu u kojem uživa publika, ali ne i kritika, a i publika, kad prođe neko vreme, ukoliko je intelektualno išta napredovala, vidi da film i nije baš onakav kakvim ga se seća, mada je „simpatičan“! Na filmovima s takvim istim propustima Meyersova je već puno puta radila, nekad kao scenarista, nekad kao producent, nekad kao reditelj (Redov Bendžamin, Baby Boom, Otac neveste I i II, Zamka za roditelje, Šta žele žene).

Dve žene koje se ne poznaju, jedna iz Amerike (Diaz), a druga iz Engleske (Winslet), kriziraju u pretprazničnim božićno-novogodišnjim atmosferama: prva, uspešna i bogata proizvođačica filmskih trejlera više neće svog dečka, a drugu, umereno situiranu kroz pisanje, neće dečko. Prva je toliko jaka da nikada ne može da plače, a sopstveni život povremeno efektno sažima kao trejler, dok je druga toliko slaba da svakog časa može da brizne u plač i da nikad ne prestane, a Šekspirovi stihovi joj sami naviru.

I tako, one se nađu na Internetu gde se bogati, lepi i pošteni zapadnjaci privremeno menjaju za mesto boravka na kratko ustupajući jedni drugima svoje nekretnine i još koješta što uz nekretnine ide. Kako Amerikanka daje mnogo veću i skuplju kuću, ona čim stigne u Englesku to naplati smuvavajući se sa Engleskinjinim bratom (Jude Law); Engleskinja, pošto ima manju kuću, za smuvavanje (sa bratom Amerikankinog bivšeg frajera (Jack Black)) mora sačeka kraj filma. No, ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji: Amerikanka, naučivši da plače/voli, mora da se odrekne domovine i ostane u Engleskoj te da odmah postane i maćeha deci svog dragog. A Engleskinja, naučivši kroz istoriju američkog filma prezentovanu od strane starog komšije scenariste (Eli Wallach) sve o ženskoj snazi, svog novostečeneog Amera dovodi u Englesku da budu mladi i živi.

Da Nancy Meyers nije karijeru otpočela kao producentkinja, a postala majstorica smuvavajući se sa istim takvim majstorem (scenaristom, rediteljem i producentom) Charlesom Shyerom, stičući sve njegove prerogative, možda bi Odmor bio bolji film. Možda bi se tad autorka i sama setila onoga što, ovako, publika može da učitava u film sopstvenom maštom i na svoju odgovornost. Npr. kako bi bilo da su dve junakinje reprezenti svojih država, pa da vidimo šta, kako i zašto fali kojoj i šta je način da se to stekne. A i gde bi tu bio sukob i kako bi se razrešio (pošto se u postojećoj konstelaciji stvari glavne junakinje sreću tek na kraju i grle se drugarski, bez ikakvih prethodnih, kroz radnju prevaziđenih problema).

Možda Meyersova tada ne bi bila majstorica chick flicka, nego pravog filma – onog koji je zabavan koliko i filmovi Meyersove, ali da iz njih nije izvađena ideologija i idejnost tj. upravo ono što, pored naracije, velika dela čini velikima. A publika, ma kako ženska bila, ne bi se bunila (eventualno bi zanemarila ono što joj je višak) – kao što se niko nije bunio gledajući filmove Billyja Wildera, Franka Capre, Georga Cukora, Douglasa Sirka, Josepha Mankievicha i drugih reditelja klasičnog Holivuda o kojima Meyersova, navodno, mnogo zna, a voli to i da pokaže!