Tykwer i njegovi scenaristi nisu prepoznali mračan odnos kakav publika uspostavlja sa apsolutno zlikovačkim protagonistima…
Scenario: Bernd Eichinger, Andrew Birkin (
Ime ruže, Glasnik: Priča o Jovanki Orleanki), Tom Tykwer (
Trči, Lola, trči), po romanu Patricka Suskinda
Uloge: Ben Whishaw, Dustin Hoffman, Alan Rickman, Rachel Hurd-Wood, John Hurt (narator)
Producent: Bernd Eichinger
Zemlja: Nemačka/Španija/Francuska, 2006.
Trajanje: 147 minuta
Web: www.perfumemovie.com
Priča kaže da je Stanley Kubrick dugo razmatrao mogućnost ekranizacije romana Das Parfum Nemca Patricka Suskinda i na kraju od toga odustao (kao i Tim Burton, Scorcese, Forman, Ridley Scott...) zaključivši da je, kako se ponekad dogodi, taj veliki roman neprenosiv na platno (unfilmable). Film Toma Tykwera, pomalo pogubljenog posle (pre)velikog uspeha sa Trči, Lola, trči, pokazuje da to nije sasvim istina.
Na šta je Kubrick, ako je ta informacija tačna, mislio? Na prvi pogled, problem bi mogao da bude što se Suskind u romanu umnogome bavi pokušajem da opiše miris, što mu delimično uspeva, i smrad Francuske krajem 18. veka, u čemu pokazuje zavidno zanatsko majstorstvo jer, i ovde ću oprostiti sebi na slobodi, negde posle par stranica čitalac počne da oseća odvratan zadah koji ga tera da baci tu đavolsku pisanu stvar iz ruku. Očigledno je i Tykweru to bilo fascinantno, pa je veliku energiju, kroz beskonačnu upotrebu naratora, potrošio na isti pokušaj i dobio čudan rezultat jer, koliko god da je, a jeste, umešno snimio i montirao uvodnih desetak minuta filma, izborom sjajnog i hipnotičkog Johna Hurta za naratora dobio je i ironijsku distancu koja potire užasne stvari na ekranu, čime se u gledalištu izgubila fiziološka reakcija a dobio utisak recepcije umetnosti.
Drugi, veći problem, nastaje kao rezultat čudnog čitanja glavnog lika romana. Jean-Baptiste Grenouille, momak s gotovo nakaznim osećajem za raspoznavanje mirisa, jedan je od najvećih beletrističkih monstruma svih vremena. Nema njegove rečenice u knjizi za koju se sa sigurnošću može reći da potiče od ljudskog bića. Kako je Bena Whishawa, momka prilično bledunjave (ali ne i bezizražajne) spoljašnjosti, uloga Hamleta, lika u kome se nalaze sve emocije dostupne čoveku, preporučila Tykweru za lik Grenouilla, jednostavno izmiče racionalnom razmišljanju (fizionomija koja se nameće je recimo ona Hugha O’Conora iz Dnevnika Janga trovača).
Davanje ljudskih emocija kao što su saosećanje i samosažaljenje glavnom liku otupelo je oštricu filma, naročito u drugoj, dinamičnijoj polovini, u kojoj isti dobija i žanrovske odrednice i postaje priča o serijskom ubici. Problem je u tome što Tykwer i njegovi scenaristi nisu prepoznali mračan odnos kakav publika uspostavlja sa apsolutno zlikovačkim protagonistima filmova kao što su Zinemmanov Dan šakala sa Edwardom Foxom ili Špijun zvani Igla sa Sutherlandom, odnos koji bi se okarakterisao kao skota treba ubiti, ali dok mu ne dohakaju, navijaćemo za njega. Jer, Grenouille je toliko posvećen svom cilju da stvori konačni miris, da je to vredno poštovanja i divljenja, čak i ako je glavni misteriozni sastojak esencija device. Usput, već pomenuti Dnevnik Janga trovača dobar je primer za upoređivanje po više osnova, pri čemu je najvažniji onaj koji se tiče sveta u kojem živi i kome se suprotstavlja naš monstrum. Dok Jangove žrtve potiču iz ogavnog siromašnog a malograđanskog sveta engleske niže i više srednje klase, Parfem prikazuje šarolik socijalni milje, što uz ispranog i nedovoljno jasnog glavnog junaka otežava emotivno učešće gledaoca u filmu.
Posle svega je čudno konstatovati da je Parfem, u okviru onoga što je Tykwer odabrao i uz sve greške i zaključke kako je moglo i bolje, dobar film, što bi se reklo – valjan. Film kome je trebalo kao scenaristu priključiti i samog Suskinda…
Komentari
-
djape (gost)
| 25.10.2007. 03.12.17
Znam da je broj karaktera recenzije ograničen ali sam uveren da je bilo mesta za bar 1 rečenicu o vizuelnim kvalitetima filma. Jedan od retkih filmova u kome su mirisi materijalizovani pomoću dvodimenzionalno vizuelnog prikaza. Masovna scena koja vrhuni film je sažimanje ontološkog, etičkog i (sin)estetskog naboja i kao takva iznosi sve (analizom izdvojene) nedostatke na nivo na kojem bivaju ponovo sabrani u jedinstvo koje odlazi od predloška ali ne i od vrhunskog umetničkog dela. Ovo je odličan film.
-
DB (gost)
| 06.08.2009. 21.34.59
SAVRŠENO.........
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.