Najkompleksnije i najuobličenije literarno delo domaće blog scene doživelo je izdanje u konvencionalnoj formi. Poigravanje žanrovima i humor na tragu duhovnog poteza Šijanovi klasici – Mi nismo anđeli (I deo, da ne bude zabune!) samo su neke od odlika ovog vanrednog romana
Pojava i procvat novih tehnologija u svetu uporedo je išla sa procesom monopolizacije medija, koji su na taj način postali glavni stub moći vlastodržaca na razmeđu dva milenijuma. Umesto lamenta nad novonastalom situacijom u kojoj je slobodna reč postajala misaona imenica u kontrolisanom medijskom carstvu, nekolicina entuzijasta je taj (prividni) nedostatak pretvorila u prednost zahvaljujući novim mogućnostima koje je u komunikaciju uvela globalna mreža.
Večita potražnja za informacijom – osnovnom jedinicom mere informatičkog društva – dovela je do ekspanzije novog medija na tržištu – personalnog onlajn dnevnika poznatijeg kao
blog (skr. od web log). Poklič Jella Biafre
Don't Hate the Media, Become the Media produbio je svoju smislenost ovakvim razvojem događaja, a blogovi su svoju emancipatorsku ulogu u globalizovanom društvu pokazali početkom američke okupacije Iraka.
Nije trebalo da prođe mnogo vremena pa da se blogovi, sa omasovljenjem računarske tehnologije i iz njega proizašlog širenja internet kulture, prime i na ovo tle. To je po kratkom postupku rezultiralo respektabilnom blog ponudom. S korenima u svojevrsnom
eskapizmu, nadahnuti autori (npr.
Meho Krljić,
loveless,
popkitchen,
Ivan Bevc,
sketches ili
suprastudio – da pomenemo lične favorite), pružajući na uvid subjektivnu percepciju stvarnosti, zapravo oplemenjuju tu stvarnost menjajući je.
Umetnost? Umetnost!
Širom afirmacijom prvih sajber-zvezda (
tobićtobić,
dr.Agan) iščekivao se trenutak kad će srpski blogeri proširiti područje delovanja, što je još jedna od uočenih pravilnosti multimedijalnog vremena. Neophodni uslovi stiču se pojavljivanjem izdavačke kuće
Kornet. Iza nje stoji trupa Ilegalni Poslastičari, čije su medijske manipulacije od 2005. naovamo stekle mitski status u kulturn(iji)m krugovima.
Uz
zlikovnicu Borisa Starešine Marko Kraljević – natprirodni ciklus i
tripovetku već pomenutog
Ivana Tobića Tobiđenja, dušo moja, u istoj ediciji izašla je i tripovetka/roman-prvenac Pavla Ćosića
Leposava (prvobitno dostupnog i u
blog-formi).
Ćosić je po struci lingvista, a po profesiji dugogodišnji publicista, kolumnista i novinar. Najupečatljiviji je njegov angažman u počivšoj
X Zabavi, gde je pisao kultnu rubriku
Gistro-šatro, a između ostalog, radio je i na Radiju B92, u
Dnevnom telegrafu i pionirskom sajber-magazinu
Krompir.Leposava je Matriks-u-1984.-smešten u Srbiji, koji su na ravne časti pisali Radoje Domanović i Žil Vern. Knjiga prati život istoimene junakinje u Beogradu nedefinisane budućnosti, u kom vlada Nevlada, crkva izdaje Nekrštenice, a sve televizije preuzimaju dnevnik TV B92 – jer su one jedino objektivne i tačne.
Ona je studentkinja političke korektnosti i po svaku cenu želi da emigrira u Bugarsku pošto nema iluzija da ima napretka u Srbiji, nepopravljivoj ni nakon nekoliko civilizovanja. Nesrećno je zaljubljena u Dimitrija Glistovića, čiji će pronalazak lopte za prelaženje ulice uvesti Leposavu i njeno društvo u sam centar međunarodne krize sa Crvenim krstom kao jednim od krucijalnih aktera.
Iz ovakvog sižea nameće se zaključak da je autor svesno mnoge stvari doveo do apsurda ne bi li tako izoštrio svoj stav. Ali tako je samo na prvi pogled: u stvari nema garancija da je takva budućnost nemoguća, pogotovo što ovo podneblje i svet u globalu vrvi od sličnih iskustava u prošlosti.
Iako briljantno ukazuje na (sve)moć ideologije u odnosu na jedinku u savremenom društvu, Ćosić ne upada u zamku upadanja u kontraideologiju. Naprotiv, on suvereno vlada radnjom čineći da njegovo iskonsko čovekoljublje utiče na vedru i duhovitu prirodu Leposave koja se konsekventno svemu nabrojanom, čita u dahu i poput malog udara vrši uticaj na čitaoca.
Preplitanje različitih nivoa glavni je kvalitet ovog dela. Karakterologija ljudi ovog podneblja, antiglobalizacijski naboj i ispitivanje dubine provalije između tradicionalnog i modernog čudesno su smešani u pitki koktel s posvetama blogerima s ovih prostora i svakodnevnim životom grada u kom su saobraćajni kolaps, promiskuitet i automatizam života posebno apostrofirani.
Zaključak u duhu
cikličkih teorija društva, izgrađeni likovi u cilju dočaravanja duha vremena, vrcavost i jasnoća stila na kojima se temelji kompleksna jednostavnost romana – sve to i još mnogo toga drugog
Leposavu čine nezaobilaznim štivom i nepobitnim kulturnim dobrom naše mlade zemlje.
Komentari
-
momir stoskic (gost)
| 10.12.2007. 19.33.52
ovo je jedna fenomenalna knjiga. daj boze da dobije ninovu nagradu.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.