Prokletinja Dž. M.

Najnovija knjiga Dejana Ognjanovića, jednog od najvećih autoriteta za horor u nas, studiozna je analiza prošlosti i sadašnjosti srpskog horor filma i može se doživeti kao prototip nekog budućeg udžbenika za još nepostojeći predmet u našim filmskim školama

Uroš Smiljanić

„Kad god bih nekome pomenuo nameru da napišem knjigu o srpskim horor filmovima, nailazio sam na gotovo uniformnu reakciju – začuđen pogled, i reči ’Zar mi to imamo?’“

Ovaj citat, kojim započinje uvod knjige U brdima, horori (Niški kulturni centar), možda je najbolja ilustracija kulturnog i umetničkog miljea u kom je u poslednje četiri decenije nastajao srpski horor film. Politički sumnjiv, estetski potpuno neshvatljiv, stran ovdašnjem kulturnom prostoru, horor je, uprkos svemu, uhvatio korena i u Srbiji.

Ognjanovićeva knjiga je plod napora da se u gotovo neprozirnoj tmini istorije srpske kinematografije, upetljanoj u ionako konfuznu pripovest o jugoslovenskom filmu, iscrtaju mape koje će prikazati rađanje, tretman i evoluciju motiva strave tako značajnih za svetsku filmsku produkciju gotovo od samog nastanka medija.

DEJAN OGNJANOVIĆ: U brdima, horori – srpski film strave Ovo je u neku ruku i pionirski rad, značajan i izvan granica direktnog bavljenja hororom, jer ova knjiga zrelo i odmereno tretira i neka pitanja od velikog značaja za srpski film, ne samo istorijski već i u svakodnevnom, praktičnom pogledu. Večita tenzija na relaciji „žanrovski (repertoarski) – autorski (umetnički) film“ u ovoj knjizi se promišlja razložno, bez navijanja, a odgovori koji se nude ne samo da pokazuju zašto su se stvari poslednjih decenija događale onako kako jesu, već daju i dragocene pouke za budućnost.

Ognjanović detaljno i s puno autoriteta analizira četrnaest srpskih filmova u razdoblju od 1973. (Leptirica Đorđa Kadijevića, prvi „pravi“ srpski horor film) pa do 2006. (Šejtanov ratnik Stevana Filipovića, možda poslednji „pravi“ srpski horor film?).

On živim, detaljnim slikama prikazuje uspon i razvoj ideje iz opskurnih eksperimenata televizijske produkcije (rani Kadijevićevi horor radovi, Plešina Prokletinja), preko dekadentnih ekscesa doba ekonomskog procvata kasnih 70-ih (Kičma Vlatka Gilića, Čovek koga treba ubiti Veljka Bulajića), postmoderne sprdnje (Šijanov Davitelj protiv davitelja), autorskog pristupa žanru (Markovićevi hitovi iz 80-ih Variola vera i Već viđeno) i pune umetničke zrelosti pred sam rat (ponovo Kadijević sa Svetim mestom), pa do ratnog i postmiloševićevskog bauljanja po mraku (Pun mesec nad Beogradom Dragana Kresoje i Krojačeva tajna Miloša Avramovića) i nove žanrovske svesti (Šejtanov ratnik, TT Sindrom Dejana Zečevića).

Autor nam daje svoj pun program, rado se hvatajući u koštac kako s metafizičkim i mitološkim elementima žanra i filmova o kojima priča, tako i sa konkretnim, čak tehničkim pojedinostima, koje ga prikazuju kao poznavaoca filmskog jezika i savremene svetske kinematografske kulture. Možda najvažnije od svega, on sebi nijednom ne dopušta da upadne u bilo koju od dve očigledne zamke: akademski, intelektualni snobizam i geekovska žanrovska apologija podjednako su čvrsto držani pod kontrolom.

Ovo knjigu U brdima, horori čini istinski autoritativnim radom koji se žanrom ne bavi s pozicija ni emotivno angažovanog ljubitelja niti hladnog fenomenologa, već pogađa zlatnu sredinu poštujući film kao totalno iskustvo čiji svi elementi, zaključno sa kontekstom (a koji stvaralac ne može da kontroliše), daju ono što pamtimo kao njegovu vrednost.

DEJAN OGNJANOVIĆ: U brdima, horori – srpski film strave Ako bismo knjizi morali da uputimo zamerke, odnosile bi se pre svega na naglašeno polemički ton u pojedinim momentima, koji može da deluje kao preteran, s obzirom na arhaičnost nekih od teza koje se pobijaju, kao i na prisustvo slovoslagačkih grešaka koje podseća na partizanske uslove u kojima ovakva dela danas nastaju. Ovo prvo je možda samo stvar ukusa. Drugo će svakako biti ispravljeno u nekom hipotetičkom narednom izdanju.

Posebnu težinu daju i intervjui kojima se knjiga zatvara i u kojima je autor znalački predstavio tri ličnosti od značaja za priču koja je ovom knjigom tek započeta. Đorđe Kadijević (erudicijom obdareni intelektualac) priča o veličanstvenoj i naivnoj prošlosti, Dejan Zečević (odmereni profesionalac) o ekonomiji podređenoj sadašnjosti, a Dimitrije Vojnov (enfant terrible s velikom, plemenitom vizijom) o mogućoj budućnosti srpskog filma. Ne samo horor filma. Ne samo žanrovskog filma. Jednostavno – filma.

Komentari

Marko (gost) | 03.10.2007. 17.21.47

Treća fotka je da smrzneš.
Senad Hadzifejzovic (gost) | 03.10.2007. 19.46.28

mislis zbog cerilice?
Marko (gost) | 03.10.2007. 21.03.04

Šta ti je to?
doba nevinosti (gost) | 03.10.2007. 23.44.04

Odlična recenzija odlične knjige.
Aleksandar Ilic (gost) | 03.10.2007. 23.59.50

Posto ste ispljuvali moj roman "Srpski Psiho" na sva zvona sad ovde jedni drugima "dizete spomenike". Hvala vam gospodo, i vama Smiljanicu i vama Ognjanovicu. Tako mi i treba kad sam kod vas dosao naivno i skroz otvorenog srca. Ovu lekciju, verujte mi, nikada necu zaboraviti.
Meho Krljic (gost) | 04.10.2007. 10.29.12

"Posto ste ispljuvali moj roman "Srpski Psiho" na sva zvona sad ovde jedni drugima "dizete spomenike". Hvala vam gospodo, i vama Smiljanicu i vama Ognjanovicu. Tako mi i treba kad sam kod vas dosao naivno i skroz otvorenog srca. Ovu lekciju, verujte mi, nikada necu zaboraviti." Daj, bre, Aco, ako misliš da sam ja tvoj roman 'ispljuvao', onda nisi ni čitao prikaz. A pogotovo ako misliš da sam tebe 'pljuvao' a Ognjanoviću 'dizao spomenik' jer sam sa njim prijatelj a tebe ne poznajem. Nije ti palo na pamet da ja smatram kako je Ognjanovićeva knjiga u svom domenu ipak bolja nego tvoja u svom? Nije ti palo na pamet da pogledaš kako su drugi ljudi po forumima (na koje si došeo 'naivno' i 'otvorenog srca') reagovali na moj prikaz 'Srpskog Psiha' podsmevajući mi se što sam vas previše blago kritikovao? Nije ti palo na pamet da Popboks ima nivo i reputaciju i da ortačke kritike nisu ni moj stil ni stil firme? Konačno, nije ti palo na pamet da je kritikovanje način da se pisac unapredi? Ti si sada objavljivan prozni autor i treba da si priviknut na ideju suda javnosti o tvom radu bez ovakvih emotivnih, pomalo detinjastih reakcija.
dexa pantelejski (gost) | 04.10.2007. 12.57.43

Pravde radi, Meho, diskutabilno je to što u recenziji ne pominješ više nego katastrofalnu Ognjanovićevu faktografsku grešku vezanu za film "Maratonci trče počasni krug", ili ti to nisi primetio čitajući knjigu? Ako nisi, onda se tvoje kompetencije kao recenzenta dovode u pitanje. A ako namerno nisi pomenuo - onda si pristrasan i neobjektivan. Ognjanović jeste moj poštovani kolega i Nišlija (dobro, Niškobanjac) ali knjiga je u nekim aspektima mogla da bude bolja (za šta dobrim delom treba kriviti i žurbu prilikom predaje rukopisa izdavaču). Polemički ton na kome zameraš je upravo jedna njena vrednost više, dok su intervjui sa Zečevićem i Vojnovim malo out of place, ovaj prvi jer je zastareo.
doba nevinosti (gost) | 04.10.2007. 14.27.14

Što se stila firme tiče, ne može se reći da se ne potkrade ortačka kritika na Popboksu, recimo ekstatični napisi o grupi Repetitor, ali činjenica je da Uroš zaista uvek drži do objektivnog pogleda na stvari i da se on nikada ne pojavljuje u takvim akcijama, i da je njegova kritika "Srpskog psiha" zaista doživljena kao preblaga na matičnim forumima, u odnosu na ono što taj roman zaista jeste, kao i da je ovaj prikaz sasvim u skladu sa onim što je domet Ognjanovićeve knjige. Međutim, argumenata za neko suprotno gledište će uvek biti naročito kada se Sagitaši sa svim svojim idiosinkrazijama preliju "u stvarnost Popboksa". Dobrodošli u pustinju Stvarnog!
Meho Krljic (gost) | 04.10.2007. 14.27.48

Hm, prihvatam na sebe sve kritike glede moje diskutabilne pozvanosti da pišem ikakve prikaze, pogotovo knjiga, POGOTOVO knjiga koje se bave filmom. Mada zaista nisam smatrao da je to što pominješ u vezi Maratonaca na bilo koji način značajno za samu knjigu, radi se o, kako sam ja to protumačio, lapsusu (koji je pritom u fusnoti...) koji se provukao i pored urednika i pored lektora tako da je jasno da je u pitanju greska u zaista nevaznom detalju (teska, ali u kontekstu ne toliko bitna). S druge strane, polemicka vatra u koju Dejan upada na vise mesta u knjizi u mojim ocima pomalo oduzima akademski autoritet celom delu.
dexa pantelejski (gost) | 04.10.2007. 15.01.52

Evo, sad sam dobio telefonski poziv sa viših instanci gde mi se poručuje da ne rušim pomenuti spomenik jer to nije u skladu sa revolucionarnim tendencijama našega društva. Šalim se. Sasvim je sigurno da najveću odgovornost za pomenutu grešku snosi urednik i lektor (i o tome bi mogao nadugačko u naširoko. ali nije ni mesto ni vreme...), međutim, neki manje verzirani čitalac bi mogao upravo za to da se ufati i da iznese raznorazne (pogrešne) zaključke o autoru. A pošto je naša književna kritika mahom impresionistička, ništa nas ne sme iznenaditi. Dalje, opet se neću složim s tebe glede toga polemičkog dela jerbo je stvarno puna kapa tog "akademskog" pristupa prilikom pisanja, ako bacimo pogled na slične knjige koje pišu inostranjci, videćemo da i oni ne neguju taj "akademski" stil jer je prevaziđen i precenjen. Inače, pogrešno si protumačio moju kritiku vezanu za tvoju pozvanost da pišeš o knjizi (možda sam i ja za to kriv) naime, mislim da to radiš odlično, naročito kad su stripovi u pitanju. PS. šta je to "idiosinkrazija"?
dimitrije (gost) | 04.10.2007. 15.31.07

off-topic: dexo, tvoja knjiga je kod mene, safe and sound, u nekom sam haous bio ali citam je ubrzo... on-topic: piece of advice, Mehmete. najvise ces napada trpeti kada napises nesto pozitivno, no nemoj zbog toga da prestanes da podrzavas stvari u koje verujes.
Anoniman (gost) | 04.10.2007. 15.32.17

Idiosinkrazija: 1. med. preosetljivost, odvratnost prema nekim jelima, lekovima, mirisima; reakcija organizma (npr. kozni osip, povracanje) na pojedina jela ili lekove. 2. fig. netrpeljivost, nenaklonost, odbojnost, antipatija. :)
Marija Mara (gost) | 04.10.2007. 15.33.50

Stanite ljudi, koju knjigu valja kuptiti? SRPSKOG PSIHA ili SRPSKI FILM STRAVE? Koja je jeftinija?
Meho Krljic (gost) | 04.10.2007. 21.12.10

Najbolje obe... Nego da se zvanično oglasim da sam malopre dobio poruku od Aleksandra Ilića putem Majspejsa koji se čudi kako sam natrčao na očiglednu provokaciju jer veli da komentar potpisan njegovim imenom nije ostavio on nego očigledno neko spadalo... OK, eto, moja naivnost je još jednom potrvđena. Izvinjavam se u ime nepoznatog obešenjaka...
djape (gost) | 17.10.2007. 19.42.14

"Nego da se zvanično oglasim da sam malopre dobio poruku od Aleksandra Ilića putem Majspejsa koji se čudi kako sam natrčao na očiglednu provokaciju jer veli da komentar potpisan njegovim imenom nije ostavio on nego očigledno neko spadalo..." "Dobrodošli u pustinju Stvarnog!"
Anoniman (gost) | 07.05.2008. 12.32.03

oooooooooooooooooooo
lejla (gost) | 25.06.2012. 17.48.36

ooooooo

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike