Krvavo prosto

originalni naziv: Rambo
scenario: Sylvester Stallone
uloge: Sylvester Stallone, Julie Benz, Matthew Marsden, Graham McTavish, Paul Schulze
žanr: akcija
trajanje: 93 min.
proizvodnja: USA, 2008.
zvanični web: http://movies.break.com/rambo/

You didn't kill for your country... you killed for yourself.

Jednostavna dramaturgija + staromodna režija + pošten odnos spram postojećeg lika koji kao popkulturna ikona ima sopstveni život nezavisno od njegovog tvorca i tumača. Taj recept uspeo je u Rokiju Balboi, većinski su se složili i fanovi i kritičari, dok su u slučaju novog Ramba kritičari i sâmi potegli hladno oružje.

Rambo 4 je vrlo jednostavan film, pa i previše jednostavan. Sâm John Rambo nam većinu toga objasni kroz škrte replike, a ostatak, pošto je rat – koliko i rad – stvorio čoveka, kroz ono što ume najbolje (jedino?) da radi.

Što se zapleta tiče, Rambo se povukao na Tajland – lovi zmije, i samo želi da ga čitav svet ostavi na miru. Međutim, grupa naivnih misionara kojima je potreban prevoz do sela koje se nalazi u ratnoj zoni u Burmi obraća mu se za pomoć. Kasnije, pošto se misionari ne vrate, Rambo ponovo obezbeđuje prevoz, ali ovoga puta grupici plaćenika... Među misionarima izdvaja se Sara, koja u nizu loše napisanih i još gore odglumljenih replika ima funkciju pukog pokretača radnje.

Plaćenici su nešto interesantniji, ali i oni su tek skice a ne pravi likovi; no barem su dobre skice. Izdvaja se snajperista s nadimkom Školarac, i prava je šteta što mu Stallone nije dao više prostora. Negativci su jednodimenzionalni zlikovci bez ijedne iskupljujuće osobine. Imajući u vidu šta se trenutno dešava u Burmi, ali i lekcije iz istorije kao što je masakr u Nankingu, to verovatno nije daleko od realnosti. Problem je što su u filmskom smislu nedovoljno zanimljivi, pa se na kraju pretvaraju u topovsko meso.

Ljubitelji akcionog filma mogu biti zadovoljni. Uglavnom. Naime, kada je reč o akciji, ona se bez preterivanja može opisati kao krvoproliće. Ali, mada Stallone ne štedi na hemoglobinu, nedostaje mu bolji kontekst za svu tu krv. Tu ne mislim na nekakav širi kontekst, na nivou priče. Rambo 4 je kinematografski siromašan na mikroplanu, na nivou sâmih scena. Akcione sekvence deluju kao razvučene pojedinačne scene obračuna, bez previše tenzije. Jedino u prepadu na vojnu bazu postoji nešto saspensa, a zanimljivo je da Rambo u tim trenucima liči na Džejsona koji je odbacio hokejašku masku, zadržao omiljenu mačetu, i umesto tinejdžera, krenuo da kasapi burmansku vojsku.

Ovo je film u kome se vidi apsolutno svaki efekat koji oružje ima na krhku ljudsku anatomiju. Ratna klanica u jednom trenutku se predstavlja kao nešto što bi trebalo da dočara svu brutalnost rata i da nas zgrozi (čak ni mala deca nisu pošteđena), a kasnije, kad se promene strane, tretira se kao pravednički krvavi pir uz koji se iskreno navija. Otud čudna podvojenost, koja upravo zbog svoje očiglednosti i manjka pretencioznosti može da se proguta, makar u ovom filmu. U prevodu: rat jeste užasna stvar, ali ne i ako ste John Rambo.

Problem je, kako kad je reč o nekim kritikama tako i o hvalospevima, u tome što bi svako da učita sopstvena politička uverenja u film koji operiše na bazičnijem nivou kad je o nasilju reč, o čemu govori i gore citirana rečenica. Rambo 4 nije naročito dubokomislen film, naprotiv. Ali, baš zato je (hvala Stalloneu!) potpuno neupotrebljiv na dnevnopolitičkom nivou (republikanci vs. demokrate).

Rambo 4 počinje nimalo prijatnim arhivskim snimcima posledica realnog sukoba koji godinama traje u Burmi, gde je na vlasti vojna hunta. Stallone je, kako kaže, imao nameru da ukaže na konkretnu ratnu strahotu koja zapadnim medijima, izgleda, nije dovoljno interesantna. Međutim, kako nema stvarnog Ramba da pomogne narodu Karena, postavlja se pitanje da li je reč o eksploataciji postojeće tragedije.

Stvar je u tome što, s jedne strane, filmovi ipak ne menjaju svet, čak i kad su inspirisani delićem surove realnosti. S druge strane, serijal o Rambu (uz izuzetak originalnog filma) je, filmski gledano, eksploatatorski u svojoj biti, a sâm John Rambo je projekcija razobručenog militarizma koji čuči pritajen čak i u zakletim pacifistima.