Nekontrolisani poriv Ane Vučković za referentnošću na pop kulturu predstavlja najkrupniju manu Plišanog solitera. Autorka gori od želje da s čitaocem podeli šta je sve pročitala, slušala, pogledala... S druge strane, ona ima raspisanu ruku, istančan osećaj za fin detalj, što Plišani soliter čini zanimljivim promašajem
Ana Vučković, koja je debi romanom Epoha lipsa juče (2003) izborila titulu najmlađeg finaliste užeg izbora za Ninovu nagradu, proslavila je 23. rođendan objavljivanjem Plišanog solitera, svog trećeg dela. Iako su danas postmoderne klasifikacije teško uhvatljive, Plišani soliter (Laguna, Beograd, 2007) nije roman, kako to naglašava autorka, već zbirka pripovedaka. Istina, pojedini motivi se ponavljaju u više priča, ali samo na nivou pukog, često usiljenog navođenja, ne uspevajući da na zadovoljavajući način povežu pripovesti raznorodnog sadržaja i neujednačene dužine.
Plišani soliter nudi razbarušenu urbanu prozu u kojoj se, zbog literarnog zanosa spisateljice i nedovoljno oštrih intervencija urednika, ne može razlučiti važno od izlišnog. Vučkovićeva delo započinje monologom prijatelja silovane devojke koja je u komi (a koja je, možda, i junakinja čuvene Morisijeve pesme), nastavlja ga traktatom o vašarima i žetonima u socrealistčkom miljeu SFRJ, da bi stigla do nepotrebno detaljnog prikaza života dvoje američkih obožavalaca Marka Bolana tokom 70-ih.
Slede i razmišljanja (nepostojeće) holivudske dive u bolničkoj postelji, a našlo se mesta i za prisećanja na doba Boljeg života, Meda Medenjaka i Vuka Rosandića (frontmena grupe Ruž), te za spisateljske minijature u kojima Ana Vučković konceptualno oponaša prepoznatljive rukopise Bukovskog i Bernharda. Od ostalih uticaja mogu se prepoznati Džojs, Virdžinija Vulf, Havijer Marijas i Roberto Bolanjo.
Autorka je u jednom intervjuu izjavila: „Recite sve i kad god želite“. Nažalost, ona tu svoju maksimu beskompromisno sprovodi u delo u Plišanom soliteru, zaboravljajući da ponekad manje može biti više. Pojedine priče (Pepeljugina sestra, Ljubitelji patetike i Detinjstvo) primeri su žurnalistički shvaćene proze, kakva se, na primer, može pročitati na ekranu laptopa Keri Bredšou, junakinje serijala Seks i grad.
Nekontrolisani poriv Ane Vučković za referentnošću na pop kulturu predstavlja, paradoksalno, najkrupniju manu dela. Autorka gori od želje da s čitaocem podeli šta je sve pročitala, slušala, pogledala i upila iz popkulturnog domena. To i ne bi bilo problem da se uglavnom ne svodi na taksativno nabrajanje, te pop reference ne proizilaze iz biti priče već su same sebi svrha.
Kako drugačije objasniti ispade poput „Son of A Preacher Man lelujanje tela“ ili „Svi ti ljudi koji se bore za mesto u koloni beznadežno zaglavljenih automobila imaju negde u kući oker espadrile, šorts za tenis, svetlozeleni sjaj za oči koji se ne usuđuju da stave. Sporting life, što bi rekao Lindzi Anderson, i dražesni Decemberists“.
Likovi koji nastanjuju Plišani soliter su svi odreda isti, zaronjeni u svet pop kulture: oni praktično spavaju u Kinoteci, poređenja grade isključivo uz precizno navedene pop reference... Sve to svet ove knjige čini jednoličnim, a čitavu postavku previše apstraktnom da bi se unutar priče iskristalisao uverljiv dramski naboj.
Dodatnu teškoću predstavlja usiljena pripovedna tehnika (uglavnom zasnovana na monološkom obraćanju predmetima čežnje), pa probijanje kroz kao beton gustu građu ovog dela povremeno nije lak zadatak.
S druge strane, Ana Vučković ima raspisanu ruku, istančan osećaj za fin detalj, što Plišani soliter čini zanimljivim promašajem. Procentualno malobrojnim poklonicima pop kulture Plišani soliter može poslužiti kao koristan leksikon u kome su pobrojane stvari koje poznaju i vole, a takođe ih može odvesti i u dalja istraživanja svetskog (i domaćeg) pop nasleđa.
Ostaje nada da će talentovana autorka za svoje sledeće delo konstruisati čvršće temelje koji će moći da izdrže sav taj popkulturni balast.
Odlomak (PDF)
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
jv (gost)
| 22.02.2008. 09.05.17
hehe, zabavan prikaz
hehe
"Nekontrolisani poriv Ane Vučković za referentnošću na pop kulturu predstavlja, paradoksalno, najkrupniju manu dela."
a što "paradoksalno"? ne razumem..
-
FESTen (gost)
| 22.02.2008. 10.17.04
Verovatno zato što bi to trebalo da bude glavna vrlina.
;)
-
B. (gost)
| 23.02.2008. 18.34.42
Iako mi se svidela knjiga, ipak mislim da je recenzija sasvim na mestu i tacna. Kao sto pise na poledjini: ova knjiga odise pop nabojem, ali realno, u nekim pricama je preterano naglasen.
Bice vremena za nju da stasa u zaista dobru spisateljicu.
-
moonpix (gost)
| 23.02.2008. 23.45.44
"S druge strane, Ana Vučković ima raspisanu ruku, istančan osećaj za fin detalj...Plišani soliter može poslužiti kao koristan leksikon u kome su pobrojane stvari koje poznaju i vole, a takođe ih može odvesti i u dalja istraživanja svetskog (i domaćeg) pop nasleđa."
Ne vidim u cemu je problem, meni je i ovo dovoljna preporuka i ne znam kakav "visi cilj" i svrha su tu potrebni.Iskreno, saznanje da se iza A.V. "krije" relativno mlada osoba, zaista je prijatno i cinjenica vredna svakog postovanja, te bi bilo prikladnije podrzati ovakve napore pre nego ih osporavati. Recenzije koje ona pise su meni "bliskije" od ove. Keep up the great work ;)
-
FESTen (gost)
| 24.02.2008. 10.03.05
Da, treba podržati napor mlade talentovane spisateljice (što je ZJ i uradio), ali joj i ukazati i na mesta koja mogu biti poboljšana.
Uz jači fokus, sledeći Anin roman može biti remek-delo.
Talenat je tu, samo ga treba upotrebit na još bolji način.
-
akira (gost)
| 01.03.2008. 10.28.27
Ocajan prikaz. Narvoucenije: VRLINE NISU MANE. I obratno. Promaseno...Pfuj. :(
-
Nanad (gost)
| 20.03.2008. 07.25.38
Loša knjiga, užas od knjige. Trebalo je biti još odsečniji, saseći u korenu.
-
pretenciozno (gost)
| 09.11.2008. 11.27.15
ali barem je pokushala.
-
Lola (gost)
| 11.06.2009. 12.46.00
Ja malo (više) kasnim u odnosu na pristigle komentare...Upravo čitam "Plišani soliter" i namerno sam pretražila recenzije...Sa ovom bih se najviše složila.Ipak,knjiga mi se dopala,devojka ima dara i veoma je obarzovana što se nemože osporiti.Međutim,generalno je problem kod naših mladih i starijih umetnika,javnih ličnosti,pa i građana da nemaju jasno definisan sopstveni stil,te s toga pop art fazon liči jedan na drugog,folk fazon isto,svi liče jedni na druge... U krizi smo sa sopstvenim stilom,zato je i "Plišani soliter" (kao npr. i Vidojković-kome je matrica Bukovski) vrlo pod uticajem nečega što je davno rečeno i napisano.Ipak,puna podrška mladim stvaraocima.Biće od Ane dobar pisac.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.