Posle 19 godina pauze Spielberg i Lucas su konačno izbacili taj dugo očekivani četvrti nastavak serije filmova o Indiani Jonesu. Automatski se nameće pitanje kako se Harrison Ford, koji ni u vreme snimanja prvog filma nije bio u prvoj mladosti, snašao u ovoj ulozi sada
Naslov originala: Indiana Jones and the Kingdom of the Crystall Skull
Scenario: David Koepp
Uloge: Harrison Ford, Cate Blanchett, Karen Allen, Ray Winstone, John Hurt, Jim Broadbent, Shia LaBeouf
Žanr: avanturistički
Trajanje: 124 minuta
Produkcija: SAD, 2008.
Život počinje u 30-oj, rekoše pre nekoliko godina Darkwood Dub, i nema boljeg primera za to od Harrisona Forda, čija je filmska karijera krenula uzlaznom putanjom tek kad je bio dobrano zagazio u treću deceniju života. Ni danas, u šezdeset petoj godini, nije za bacanje, što je ovog puta dokazao. Na kraju 50-ih godina 20. veka, u koje je smeštena radnja filma, Indiana Jones je matoriji, ali i mudriji. Ne može baš da skače visoko kao pre 20 godina, ali je ta činjenica dobro iskorišćena kao geg koji se provlači kroz ceo film.
Takav Indiana dostojan je protivnik mnogo mlađim negativcima: KGB-u i ruskoj vojsci (a kome drugom, ipak je 1957). Predvođeni prelepom i briljantnom ali potpuno poremećenom Irinom Spalko (ledeno precizna Cate Blanchett), svi su oni u potrazi za misterioznom kristalnom lobanjom i, ni manje ni više, El Doradom.
Naravno, Indiana sve to ne može sam, pa umesto visprenog tate Jonesa (Sean Connery previše uživa u penziji) i stručnog ali pogubljenog Marcusa Brodyja (Denholm Elliott je umro 1992), u ekipi imamo niz zanimljivih likova: mladog i drčnog ali brzopletog bajkera (La Beouf), davno izgubljenu ljubav (Allen), genijalnog ludog naučnika (Hurt) i šarmantnog ali prevrtljivog pomoćnika (Winstone).
Osim Winstoneovog lika, čija je motivacija slaba a kredibilitet nepovratno poljuljan još na početku, Indy i društvo nepogrešivo osvajaju simpatije gledaoca, a njihovi komplikovani i često ambivalentni međusobni odnosi dovode do niza smešnih situacija i eksplozivnih rasprava.
Sama priča nije preterano inventivna. Pažljiv gledalac će već na početku shvatiti šta se krije iza misterije kristalne lobanje, tako da može da pomisli da će gledanje ostatka filma biti džombast put ka očekivanom kraju. Međutim, kao i u prethodnim nastavcima, visprene opaske, dobro osmišljeni likovi i odlično režirane akcione sekvence čine film dovoljno uzbudljivim da održi napetost i dovoljno samoironičnim da ne bude bljutav.
U komplikovanu jurnjavu za misterioznim arheološkim objektom uklopljene su brojne reference na prethodne filmove (Idianin legendarni strah od zmija, npr.), kao i na pop-kulturu i aktuelna pitanja 50-ih („greaser“ supkultura, rock’n’roll, hladni rat…), što celu stvar čini pitkom i zabavnom. Na kraju film uspeva da prenese pomalo izlizanu ali i dalje važnu poruku da ljudski um ne može da pojmi tajne univerzuma i da se gordost surovo kažnjava.
Mnogi će film dočekati na nož jedva čekajući da mu nađu mane. Ipak, iako ne tako legendaran kao prvi ili treći film, Indijana Džons i kraljevstvo kristalne lobanje je vrhunski producirana filmska poslastica i uspešno zaokruživanje priče o šarmantnom arheologu. Lepo podsećanje za nas, stare fanove, kao i neodoljiv mamac za nove!
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Rover (gost)
| 13.06.2008. 13.51.41
Film je los, ne verujte Sofijinoj oceni.
-
pele (gost)
| 14.06.2008. 09.30.40
Slazem se sa Roverom, krs film.
-
Prolevere (gost)
| 14.06.2008. 16.58.06
Cista avantura, cista uzivancija. Drago mi je da nisam usamljeni ljubitelj i cetvrtog dela, Sofija. Spilbergu u formi. Ne verujte Roveru.
-
qwark (gost)
| 15.06.2008. 11.15.51
..nadam se da vas bar placaju za ovakav opis jednog najobicnijeg djubreta od filma..a ako ne, ja bih se zapitao "da li je ovaj posao zaista za mene", ili tome slicno...
-
Jovan Ristić (gost)
| 15.06.2008. 13.47.04
Tjah. Ova "Kristalna lobanja" je napucano-barokna, izgleda kao film iz serijala o Indijani Džonsu, ali je, s jedne strane, prenatrpana tamo gde se, po akcionom kanonu očekuje da bude prenatrpana, a s druge strane je praznjikava tamo gde se serijal o Indijani Džonsu odvaja od drugih akciono-avanturističkih serijala. Dejvid Kep je, naprosto, omanuo kao scenarista, propustivši da inteligentnije iskoristi okvir koji mu je priča omogućavala, naročito u oblasti likova i njihovih odnosa.
Prethodna tri filma su, kao i ovaj, obilovala suludo- neverovatnim (čitaj: džemsbondovskim) scenama, ali je sve moglo da prođe zato što je među likovima postojala interakcija. Koškanje i loptanje rečima u najluđim situacijama davalo je crtu ljudskosti kako Indijani Džonsu, tako njegovim protivnicima i pratiocima. Ti ljudi su bili zanimljivi. Ti ljudi su bili živi. I bili su duhovitiji.
Prvi put sam u serijalu o Indijani Džonsu doživeo da mi neki pasaž bude dosadan. Indijana sa onim momčićem (čiji identitet ovde neću otkriti - film je još u bioskopima, a svakako ga vredi overiti) ulazi u katakombe i provode tamo desetak minuta. Indijana objašnjava. Objašnjava. Objašnjava. I objašnjava. Šta će onda momčić u svim tim scenama? Zar treba da služi samo tome da, kao i gledalac, sluša predavanje? Pri svemu tome, momčić ima vrlo značajnu ulogu u filmu, i kasnije, kad dođe vreme za otkrivanje te uloge, sve prođe bez uzbuđenja. Bar za mene. Jer je vreme za zbližavanje sa njim prilično protraćeno. Rekao sam: "A-ha, pa dobro, mogli su to i ranije da saopšte, a mogli su i da ne saopšte. Svejedno mi je".
To je bilo moje ključno osećanje u bioskopu: bilo mi je svejedno. Akcione scene su se nizale, svaka neverovatnija od prethodne, a ljudskog, emocionalnog lepka jedva da je bilo. Uz sve to, neprijatelji - umesto nacista komunjare - bili su mi neubedljivi, nezanimljivi, karikaturalni. Bili su čist višak. Francuz Rene Belok iz "Otimača" i Švabica Eliza iz "Poslednjeg Krstaškog pohoda" bili su oportunisti. U njihove si cipele mogao da uđeš. Nisu bili skroz pozitivni. Nisu bili skroz negativni. A šta je Ruskinja koju tumače Kejt Blanšet? Hodajući karton. Dobro dizajniran, ali ipak - karton.
Da se razumemo - može ovo da se gleda, širom otvorenih očinju. Avantura je i dalje do daske. I film dostojanstvenije deluje nego sva tri prikvela "Zvezdanih ratova", prosto zato što Lukas nije pisao scenario po sopstvenoj priči. likovi nisu obogaljeni ni glumački ni koncepcijski. Harison Ford je Indijana Džons u svakom pokretu i svakoj rečenici. Koliko god slabo iskorišćena, Karen Alen je i dalje Merijen Rejvenvud. Ostaje samo tužan osećaj da je ovaj film sa ovakvom pričom mogao bolje da se napravi. I tako mu to dođe. A vi koji niste gledali film - pravac u bioskop.
6/10.
-
Tebra Dzoni (gost)
| 24.06.2008. 00.28.01
Film je krs zivi, zabraniti za starije od 8 godina ( mladi Dzons 10 minuta stoji izmedju dva dzipa i macuje kroz dzunglu, penje se po liani kao majmun) ne mogu sada da se setim svih nebuloznih scena ali sta je previse, previse. Ne mozes da poverujes da je ovaj covek snimio Sindlerovu listu. Treci deo je neprevazidjen i tu je trebalo da se zavrsi.
-
Alex (gost)
| 30.09.2008. 19.09.44
Najbolji avanturistički film 2000-ih godina.
8/10
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.