Raskošno talentovani Norvežanin Erlend Lu je u Srbiji za pet godina došao do statusa voljenog pisca čiji se opus naprosto mora pratiti
U četvrtom srpskom prevodu Lu čini primetan zaokret u tonu i tematici, uspevajući da i ovog puta ispriča zanimljivu priču, ali Mulej (Geopoetika, 2008) poštovaocima donosi i poneko razočaranje.
Lu (okušao se i kao autor muzičkih spotova, filmski scenarista, prevodilac...) je kod nas debitovao najboljim romanom Naivan. Super (2003), u kome je zapanjujućom lakoćom i retkom veštinom uspeo da izbalansira humor i setu, popkulturni štimung i pipavi problem depresije, stvorivši moćnu priču o introspekciji kao jedinom mogućem putovanju. Glavni junak ovog romana je uz jetki cinizam žonglirao svojim neželjenim teretom – sveprožimajućom potištenošću.
U Dopleru (2005) se hrabro poigrao remiksujući priču o samoizgonu iz sveta koji nam nije više mio i privlačan, nit preuzetu iz tkanja čuvenog Valdena Henrija Dejvida Toroa. Priča o japiju koji se sa sinčićem odmetne u obližnju šumu i započne novi život na rubu potrošačkog društva nosila je sve prepoznatljive vrline opažene i hvaljene u prethodniku.
Osnovne konture osobenog autorskog sveta već tada su bile jasno opcrtane, te ne čudi što se Lu vratio neodoljivom savremenom pustinjaku već godinu dana kasnije u delu Volvo kamioni (Geopetika, 2006). Osnovnu priču osvežio je uvođenjem još jednog živopisnog lika (hirovite starice, ovisne o internetu, skijanju i marihuani), ali su mnogi primetili da romanu manjka svežine i da je pred nama tek uspešno podgrejano jelo od prethodne večeri.
U Muleju se ponovo bavi opsesivnom temom, i za glavnu junakinju bira osobu koja žudi za begom, osamom i spokojem. Pratimo tek punoletnu gimnazijalku kojoj čitava porodica gine u avionskoj nesreći iznad afričkog kontinenta. Nakon upoznavanja sa centralnim likom, pisac veoma brzo i bez uvijanja predstavlja i središnju temu Muleja – skandinavsku opsesiju samoubistvom.
Julija nakon porodične tragedije baulja kroz život samo sa jednim ciljem – naći što efektniji i dramatičniji način da ga okonča i pridruži se neprežaljenim pokojnicima. Taj mrak potencijalnog samoubice kao nosećeg stuba priče potpuno je nova teritorija za Lua, koji se kanda i sam uplašio tame u koju je dobrovoljno ušao.
Zato je Juliji obezbedio ekonomsku relaksiranost (retku i po skandinavskim standardima) koja joj omogućava da, vrebajući pravi trenutak za smrt, prekraćuje vreme putujući iz metropole u metropolu, često ni ne napuštajući aerodrome. Pri tome Lu ne predočava dovoljno jasnih razloga zašto je devojka na korak do samoubistva preobraćena u globtroterku koja uspeva da zatrudni, nauči da upravlja avionom, postane strastveni rekreativac...
Ta naprasna proaktivnost ne dovodi do željenog kontrasta, već dolazi u grubu koliziju sa polaznom premisom nekog ko zbilja želi da odustane od daljeg života, što za posledice ima niz kalkulantskih rešenja i brojna ponavljanja.
Mada uspeva da zauzda priču, te da u nekoliko navrata i nasmeje i ozari čitaoca, Erland Lu ipak ne oduševljava, niti mu polazi za rukom da bitnije progovori o temi koju je sam izabrao i postavio kao najvažniju. Na sreću, i kada luta i brlja, Lu zadržava uočljivo visok nivo autorske izrade, a tu je i ogroman kredit stečen sa dva prethodna naslova, kredit koji se neće tek tako potrošiti. Do narednog leta.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Luna Lu (gost)
| 29.08.2008. 19.57.19
Lu je pisac koji već godinam isporučuje kvalitetne knjige, voleću ga bez obzira na to da li je u vrhunskoj formi ili ne. I kada piše lošije, bolji je od većine drugih. Nadam se da će na srpski biti prevedene i njegove pripovetke.To bi bio odličan potez izdavača i dar čitaocima.
-
simke_kosmos (gost)
| 29.08.2008. 21.19.03
Nazalost, "Naivan.Super." mu ostaje nedostizno delo.....:(
-
bongo (gost)
| 29.08.2008. 23.11.29
sve se slazem..i posle svega: jedan je dopler!!! ali, prijao mi je i mulej, za vreme olimpijade, dok sam bila bolesna (ko procita shvatice ;))
-
Miklja (gost)
| 30.08.2008. 06.41.33
"Naivan.Super." je zakon.
-
The Hero of Telemark (gost)
| 30.08.2008. 10.57.00
Erland Lu je bio i scenarista nekoliko segmenata odličnog norveškog omnibusa na temu ideoloških odrednica tamošnjih političkih partija, kod nas prikazanog na Festu 03.
Sjajna komedija, nažalost, sada nedostupna.
http://www.imdb.com/title/tt0285566/
-
norwegian wood (gost)
| 30.08.2008. 14.09.14
ipak cu kupti erlenda...
-
lu (gost)
| 30.08.2008. 15.23.14
i treba kupiti
-
e (gost)
| 30.08.2008. 20.17.29
ma da, mulej onako
dopler i dalje rula
ima da se skine i norveshki film koji je radjen prema njegovoj knjizi Prohujalo sa zenom...
koja je btw isto: onako.
-
zzz (gost)
| 19.07.2010. 21.15.18
Super je pricha, ali kraj je trebalo da bude drugachiji. Ipak je smrt bila njen izbor od samog pochetka i nastavak zivota je isuvishe predvidiv.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.