Brži od metka... zamalo

Naslov originala: Bolt
Scenario: Chris Williams, Dan Fogelman
Uloge: John Travolta, Miley Cyrus, Susie Essman, Mark Walton, Malcolm McDowell
Žanr: animirani
Trajanje: 96 minuta
Produkcija: SAD, 2008.

Od kako su prestali da ekranizuju i adaptiraju bajke i ostale klasike svetske književnosti, filmskim stvaraocima iz Walt Disney Animation Studio nikako da se omakne pravi hit. S retkim biserima poput Lilo i Stiča, vodenim bojicama slikanog povratka korenima iz 2002, Fabrika snova izbacivala je dela koja se kreću od osrednjih do onih na ivici gledljivosti.

Čak im ni doprinos Jossa Whedona (Atlantis – The Lost Empire, 2001) nije pomogao da dorastu pomenutom nadimku koji su nekada s ponosom nosili. U nekom trenutku verni gledalac je morao da se zapita: zar ovi ljudi ne umeju da skrpe pristojan originalan scenario? Njihovo najnovije čedo ipak dokazuje da, iako na polju dramaturgije tu i dalje ima šta da se uči, možda nije sve izgubljeno.

U moru superherojskih filmova koje smo imali prilike da gledamo prethodne godine, nije ni čudo što su se scenaristi odlučili za relativno sigurno tle parodije dotičnog žanra. Munja, u stvari, nije toliko ni parodija koliko izvrtanje priče o superheroju neuklopljenom u svet prosečnih, koju smo imali prilike da na nov način sagledamo u sjajnim Neviđenima (2004). Razlog što simpatični pas, glavni lik u filmu, nije uklopljen u svet oko sebe, nije u tome što ima natprirodne moći već – gle čuda – što ih nema.

Vođena manipulativnom rukom pohlepnih producenata koji kao da su izašli iz Trumanovog šoua (1998), ekipa TV serije u kojoj Munja (Travolta) igra čitavog života drži ga u iluziji da je on, Munja, zaista pas s posebnim sposobnostima. Kada se, igrom slučaja, nađe hiljadama kilometara daleko od studija, Munja će otkriti koliko je nepripremljen za stvarni život, za koji će ionako pola vremena misliti da je zavera njegovog zakletog neprijatelja – Zelenookog Čoveka. Na sreću, na truckavom putu kroz realnost naći će mu se ironična mačka Mitens (Essman) i Munjin najveći obožavalac, hrčak Nosonja (Walton).

Kontriranje Munjine naivnosti i nadmenosti u odnosu na Mitensinu surovu prizemnost i lukavost glavni je izvor komičnih situacija tokom road-tripa do Hollywooda, a moramo priznati da i sama ideja o psu koji ne zna ni da šeni otvara dovoljno mogućnosti za brojne smešne situacije. Ono što pri tome trpi jeste dramska struktura okvirne priče koja se vrti oko Munjinog odnosa s malom gazdaricom i partnerkom u seriji Peni (Cyrus).

Recimo samo da za jednog superheroja, pa makar i lažnog, Munja nema dostojnog protivnika, tako da ne postoji nikakva sumnja u hepiend koji sledi posle dugog putovanja kući, a da bi nadomestili nedostatak pravog konflikta, autori su smislili potpuno nezanimljivu diverziju koja ne izaziva napetost ni među petogodišnjacima.

Ipak, ako mu malo progledamo kroz prste, film će pružiti prijatno popodne najmlađima i onima koji se tako osećaju. Disneyjevi animatori, ovog puta bez mlađe i talentovanije braće iz Pixara, uspeli su da isporuče vizuelno inovativno delo, inspirisano slikama Edwarda Hoppera, a scenaristi su se setili da i sporedni likovi treba da budu zanimljivi, što nam uz fanatičnog Nosonju donosi nekoliko jako šarmantnih minijatura.

Sve u svemu, ako i nije baš potpuno uvidela koliko se deca 21. veka razlikuju od one iz 50-ih i šta je sve potrebno da bi se zadovoljila, ekipa iz Disneyja barem je na pravom putu. Samo neka tako nastavi i možda, posle deset godina pucanja u prazno, još jednom doživi renesansu.