Blago jednog čarobnjaka

Priča o životu Roalda Dala se čita kao legenda o junacima iz davnina. Pripadnik jedne od poslednjih generacija u kojim su muškarci bili muškarci a umetnici morali da prožive stvari o kojima su pisali, koje su glumili ili o kojima su snimali filmove, Dal se bez problema može smestiti u rang odabranog društva likova „većih od života“ kao što su Hemingvej, Hjuston, Brando… Sve ovo i jeste i nije bitno za Riznicu jer ćete u njoj naći samo deliće Dalove spektakularne lične istorije. Ali zato s tim delićima možete da započnete slaganje fantastične slagalice.

Na skoro 450 strana, u tvrdom povezu ovo je knjiga koja, konačno, treba da vas navuče na Dala, s nadom da će domaći izdavač Beli Put biti uporan i izgurati celu seriju knjiga koje kroz odlomke možemo samo da okusimo u Riznici. Naravno, lopta je na terenu čitalaca, ali dobar signal je i inicijativa Ministarstva prosvete, koje je odlomke iz ove knjige ove godine uvrstilo u čitanku za peti razred osnovne škole, kao primer savremene dečje literature. Ako nateraju klince da ga čitaju i zavole kao domaći zadatak, ostalo neće biti veliki problem.

U Riznici je akcenat na Dalovim najpoznatijim delima za decu, pa su tu poglavlja iz knjiga Čarli i fabrika čokolade, Matilda, Veštice, Fantastični gospodin lisac, kod nas već objavljenih, ali i mnogih drugih. Tu su i cele kratke priče, poezija inspirisana poznatim bajkama a naročito su zanimljivi bizarni „grozojestivi recepti“ iz Dalovog kuvara. Neki od tekstova su prvi put objavljeni upravo ovde.

Konačno, i sam Dal je shvatao značaj dobre ilustracije u književnosti za decu, i danas su njegove knjige dobrim delom prepoznatljive i zbog specifično šašavih ilustracija Kventina Blejka. Pored njega, u Riznici je zastupljeno sijaset drugih dobrih ilustratora čiji crteži krase skoro svaku drugu stranicu, te se knjiga čita maltene kao slikovnica.

Možda nije loša ideja prirediti i zbirku ili zbirke Dalovih priča za odrasle (napisao ih je 60-ak) da bi se srpskoj čitalačkoj publici predstavila sva širina njegovog opusa. Delimičan uvid u taj, zreliji aspekat njegovog stvaralaštva nam je u par brojeva već pružio Politikin zabavnik.

Nepoznate domaćoj publici ostaju mračne priče, neretko s nagoveštajem fantastičnih elemenata, koje kombinuju suvi engleski humor i cinizam s originalnim idejama i uvrnutim likovima. Najpoznatija takva Dalova priča je svakako Čovek sa juga, adaptirana u seriji Alfred Hičkok predstavlja, ali i Tarantinovom segmentu u omnibusu Četiri sobe. Znate o čemu se radi, to je ono kad se klade da li mogu da upale upaljač deset puta zaredom, a u slučaju neuspeha, gubi se mali prst.

Iako nikako ne može zameniti čitanje kompletnih dela Roalda Dala, Riznica predstavlja gigantsko odavanje počasti njegovom radu i sadrži dobar izbor njegovih dela.

Komentari i tekstovi ljudi koji su ga znali najbolje, kao što su njegov izdavač i ćerka, uklopljeni su s fikcijom i odlomcima autobigrafskih dela, pismima, mislima i savetima samog pisca, i pomažu da se kod čitaoca stvori sveobuhvatna slika ko je bio Roald Dal. To je u stvari i cilj knjige, razotkriti čoveka iza zavese kao u Čarobnjaku iz Oza. Samo, u ovom slučaju će se ispostaviti da je u pitanju pravi čarobnjak.