Posle scenarija za Biti Džon Malkovič, Adaptaciju i Večni sjaj blistavog uma bilo je samo pitanje vremena kada će se Charlie Kaufman okušati kao reditelj
Originalni naslov: Synecdoche, New York
Uloge: Philip Seymour Hoffman, Samantha Morton, Michelle Williams, Catherine Keener, Emily Watson, Dianne Wiest, Jennifer Jason Leigh, Hope Davis, Tom Noonan
Žanr: drama
Trajanje: 124 min.
Proizvodnja: SAD, 2008.
Iako je konvencionalan izraz poslednje što ćete očekivati od Kaufmana, Sinegdoha će vas zateći i impresionirati nesvakidašnjošću i kompleksnošću. Film je stilski bliži Jonzeu nego Gondryju, ali ambicijom i grandioznošću daleko prevazilazi Malkoviča i Adaptaciju. Svi scenariji Charlie Kaufmana fokusirani su na ontološke probleme, ali Sinegdoha je prvi koji se nedvosmisleno tiče ljudske smrtnosti.
Caden Cotard (Philip Seymour Hoffman) je pozorišni reditelj izmučen lošim brakom, kreativnom krizom i psihosomatskim bolestima. Kaufmanov izbor njegovog imena govori puno, s obzirom na to da Cotardov sindrom u psihologiji označava osobu koja se do te mere gnuša sebe da počinje da veruje kako je mrtva. U kaufmanovskom nastojanju da stvori dramu brutalne iskrenosti i apsolutne verodostojnosti, Cotard stvara alternativnu realnost: svaka ličnost iz njegovog života dobija glumca koji će je tumačiti, dok posle decenija proba svaki glumac ne dobije sopstvenog glumca, svako od njih ne postane glavni protagonista sopstvene priče, a gigantska inscenacija drame ne preraste u sinegdohu za Njujork.
U takvoj postavci, gledalac će se posle pretežno humorističke prve polovine filma morati svojski potruditi da do kraja ne pogubi niti koje povezuju sve te likove. Ritam biva bitno usporen pri kraju, pa se čini da film traje duže od 124 minuta. Bilo da je to do Kaufmanovog neiskustva kao reditelja, ili prosto do želje da naglasi sporost proticanja vremena u staračkoj usamljenosti, utisak je da bi za nijansu konciznije finale imalo jači efekat.
Da je ostao u rukama Spike Jonzea film bi možda bio zanatski savršeniji, ali Kaufmanov sadržaj ostaje nesporno jak. Sinegdoha, Njujork vrvi od problema nagomilanih tokom pet godina produkcije: smrt, prolaznost, bolest, veze, strast, umetnost, integritet, identitet, krivica, nada provučene su kroz film na bolno iskren način.
Kaufman će vas njima i zasmejati i potresti do suza, istovremeno vas zbunjujući zakučatostima zapleta i vizuelnom grotesknošću. Uprkos nadrealnosti celokupnog prizora, neizbežno ćete prepoznati sopstvena iskustva i strahove, jer film se bavi dilemama svakog od nas i podseća nas na to koliko smo zapravo prepušteni sami sebi. Sudbina je samo ono što čovek sâm stvori i značaj svakog izbora nesaglediv je.
Zbog toga Sinegdohu mnogi vide kao pesimističan, pa i deprimirajući film. Svestan težine tema koje je odabrao, autor je pokušao da ih ublaži humorom, ali samo do mere koja ne ugrožava intenzitet tragičnog. Rezultat je film koji publiku i kritiku deli na oduševljene i zgrožene, uz mali broj onih sa utiskom osrednjosti.
Rezultat je ep o gubitniku i gubitku, nepokolebljiv u svom izrazu memento mori motiva, film koji podstiče na razmišljanje, zahteva višestruko gledanje i predstavlja upravo onu umetničku istinu kojoj Cotard bezuspešno teži. Rezultat je i finansijski debakl filma, ali i potencijal da za par decenija stekne status klasika.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
vp (gost)
| 26.05.2009. 16.37.39
hello.
my name is joe baden and i come in peace.
nego da predjem na stvar: kakav bre phillip kauffman, pretenciozni gusac.
posle napornog dana u istocnom krilu ja se najbolje opustam uz happiness todda solondz-a, starog listca koji mislim, bolje nego iko na humoran nacin opisuje mizernost ljudskoga stanja i ne mogucnost medjuljudkog opstenja izvan seksualnog konteksta.
ovo je, naravno sifrovani signal za sleeper-a ako nije u predubokom snu.
sleeper...
ej sleeper,
budi se bre...!!!
vreme je!
-
@vp (gost)
| 27.05.2009. 08.51.52
:-)
-
film... (gost)
| 27.05.2009. 11.05.22
...godine...samo nema za koga u svetu americkih pita, super junaka i milionera iz blata...
-
veljko (gost)
| 31.05.2009. 15.58.49
mene nije podelio, vec me je ostavio i odusevljenim i zgrozenim. Sve se trudim da pronadjem pridev, a da ne budem vulgaran, ali ne vredi... Zajeban film. Kritika sasvim dobra. Pozdrav svima
p.s. film pogledati vise puta
-
AnDr@X (gost)
| 05.06.2009. 20.00.08
Lepa recenzija.
Neverovatan film, definitivno jedan od najboljih u tekucoj deceniji!
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.