Svi putevi vode za Nais

Rakija i krv, vampiri i vukodlaci, četnici i partizani, dobri i loši Nemci, mačevi i pištolji, Konstantin i Hitler, sve to i mnogo, mnogo više u prvom domaćem žanrovskom hitu još od Pekićevog Besnila

Pavle Zelić

Možda i nije loše što ova kritika pomalo kasni, pošto se u međuvremenu desilo nešto jako neobično za domaću žanrovsku književnost. Konstantnovo raskršće je sada jedan bestseler u nastajanju. Kako je do toga došlo ima veze sa promišljenom i očigledno temeljno planiranom promotivnom strategijom čiji je vrhunac svakako aktuelni konkurs za reklamni film na kojem možete osvojiti skuter!

Poznavaocima žanrovske scene na bhsc jezicima je možda poznat primer sličnog, mada ne toliko profesionalan marketinškog pristupa sa romanom Izvršitelji nauma gospodnjeg mladog hrvatskog pisca Zorana Krušvara. Ali sve je to ikebana, džaba sav marketing, ako proizvod nije dobar.

Dobar je.

KONSTANTINOVO RSKRŠĆE Smeštajući radnju usred Drugog svetskog rata, u Niš koji neočekivano, postaje centar zbivanja veoma zamršene priče i velikih interesa, Stojiljković naizgled prati trend pseudoistorijskog romana isprepletanog sa fantastičnim, u ovom slučaju natprirodnim i horor motivima. Ali, ambicije su veće od toga. Bilo bi neodgovorno od srpskog pisca da ne iskoristi element naboja socijalno-nacionalnog ludila koji je u svojoj najčistijoj i ogoljenoj formi postojao upravo u vreme nepriznatog građanskog rata koji je podrcrtavao nemačku okupaciju Jugoslavije i Srbije. Zato i čudovište koje komada nemačke vojnike, ali i komunističke bandite, nosi u sebi duh katarze, ventila na koji izbija sirova bezumna sila, oslobođena u haosu što vlada, da bi se surovo obračunala sa onima koji predstavljaju uzrok tog haosa.

Naizgled trpajući jedno preko drugog sve i svašta, od Biroa za istraživanje arijevske prošlosti Trećeg Rajha – Anenerbe do Britanske obaveštajne službe, od misterioznih četničkih majora i baba vračara do tihih tragedija palanačke visoke klase koja izumire, a sve to u potmulom ehu bitke kod Milvijskog mosta i Konstantina velikog, koji, samo naizgled zaboravljen baca i dalje titansku senku na ceo svoj rodni kraj, Medijanu i Nais, odnosno Niš, Stojiljković žonglira sa možda samo jednom ili dve lopte više nego što bi trebalo, i ostaje nam samo ona otrcana primedba na ovakav tip dela: da bi bilo još bolje samo da je bar malo duže.

Očigledan lokalpatriota, Stojiljković odvaja pozamašne pasaže da bi sa jakom notom nostalgije opisivao Niš kakvog više nema, u onim poslednjim trenucima njegovog postojanja u relativnom miru srca oluje, završnice rata koji će svoj krešendo doživeti u bezumnim savezničkim bombardovanjima da bi, odmah zatim usledile komunističke čistke i otimačine. Ravnopravno i sa veoma preciznom faktografijom su predstavljeni karakteristični gradski likovi, građevine tj. ponajviše kafane, i (ah!) gurmanluci koji će vas izazvati na spontano noćno haranje frižidera.

Naročita pažnja je posvećena rakiji, koja je, u njenim mnogobrojnim inkarnacijama, lajtmotiv skoro svakog poglavlja.

U romanu podjedanko zaokupljenom lavirintom ljudske psihe koliko i onim koji se grana ispod Niša, misterioznijim i većim od svoje mlađe braće pod Kalemegdanom i Petrovaradinom, Stojiljković uspeva i da izneveri i premaši naša očekivanja. Mač koji krasi korice knjige je naposletku, tek mekgafin koji pokreće radnju, a tajna koju krije Konstantnovo raskršće zaseca mnogo dublje od njegovog sečiva, u samu srž čoveka i zla koje čeka da mu neko proseče put napolje.

Komentari

Wolfman Jack (gost) | 08.10.2009. 06.54.11

Ovaj roman je pre svega zabavan, brz i filmičan. Osim toga, nije pretenciozan i igra na kartu žanrovske proze. Nezaobilazan bestseler srpske (intelektualci bi rekli trivijalne)književnosti za ovu godinu.
M (gost) | 08.10.2009. 12.21.54

Lose napisana kritika. Knjiga odlicna!
kulak (gost) | 08.10.2009. 18.51.51

Odličan, pitak i zanimljiv roman. Preporučujem svima onima koji žele da dobiju pravi besteler ugođaj.
Vecko (gost) | 08.10.2009. 22.28.26

Iako nisam pročitao novi roman Dejana Stojiljkovića, pratim aktivno recenzije i komentare... I jedva čekam da ga pročitam... Jedno znam - dečko je vrlo talentovan i vredan, ima stila, pročitajte i njegove prethodne knjige pa dođite do konačnog zaključka... Drago mi je da je Niš izrodio još jednog Velikog književnog autora i voleo bih lično da u to smislu Beograd i ostatak Srbije prepozna i neki od opasno dobrih autorskih rock bendova koji na ovdašnim meridijanima uporno i dosledno rade dugi niz godina...
Bespuca romaneskno-historijske neozbiljn (gost) | 11.10.2009. 23.38.04

"Zato i čudovište koje komada nemačke vojnike, ali i komunističke bandite..." Interesantno, deo gornje recenzentove recenice, ovako ideoloski kolorisan i formulisan -gde su vojnici tek neutralno imenovani kao nemacki a "banditi" su zlokobno atribuirani kao komunisticki, taj deo stilski deluje kao da je napisan u nekom od propagandnih ureda tadasnje kolaborantske vlade Milana Nedica ("Nemacki vojnici su krenuli u ciscenje terena od komunistickih bandita u podrucju Kolubare...", u tom stilu). Posle toga, u istoj recenici, misteriozno cudoviste, svojom akcijom po principu "Deus ex machina", stvarajuci haos oko sebe i kaznjavajuci gornje militantno "neutralno" (nemacko-okupatorsko) i "banditsko" (komunisticko-otporasko), ono se pojavljuje, valjda, kao hororicna emanacija "Poetske Pravde", usmerene prema i protiv pomenutog dvojca - inace kreatora okolnog haosa (od kojih je jedan okupator i inicijator rata globalnih razmera, a drugi "haoticar" onaj domaci "banditski" deo, koji se protiv njega i bori). Kako se u romanu pojavljuju jos i cetnici, oni su takodje deo istog ratnog haosa - ali u ulozi postranicnog statiranja (ne i kao jos jedni od njegovih inicijatora i aktivnih participanata, sto su ustvari bili), zatim kao soladteskna personifikacija "gradjanske klase" (iako su cetnike vecinski cinili seljaci, doduse privrzeni patrijahalno-nacionalnim i monarhistickim vrednostima), naposletku i kao "zrtve" gradjanskog rata koji je pokrenut od strane "komunistickih bandita" da bi se preuzela vlast (sto je jos uvek istorijski dubiozno, jer se ni do danas sa sigurnoscu ne zna koji je od ta dva pokreta prvi krenuo u obracun sa onim drugim, a o "gradjanskoj" i "civilizirano-demokratskoj" dimenziji cetnickog pokreta dovoljno podrobno govore mnogi zlocini pocinjeni prema civilnom delu stanovnistva u Srbiji, ne samo prema onom koji je rodbinski bio povezan sa "komunistickim banditima"; da ne uvlacimo sada u ovo i pricu o njihovim krvavim aktivnostima po Bosni, usmerenim protiv tamosnjih nesrpskih naroda). Toliko o aspektu ideoloske klisheiziranosti i pristranosti ove zanrovsko-istorijske fikcije i njene recenzije na "Popboksu", odnosno njihovih autora...
trocki (gost) | 12.10.2009. 16.44.51

Da, roman ima izrazito pročetnički stav, oni su prikazani kao spontana reakcija dobre stare Srbije na okupaciju, izuzev Koste Pećanca koji je izrod, premda ni on nije naročito satanizovan. Odnos prema komunistima je iritantan, prikazani su kao u feljtonima iz "Pogleda" kao bahati i neobrazovani, prevashodno frustrirani, ali bez objašnjenja odakle ta neobrazovanosti i frustracija vuku korene, odnos bez smeštanja priče u klasni kontekst. Ipak, izuev te pristrasnosti, roman je dobar i pitak. Možda podilazi dominantnom političkom diskursu u Srbiji, ali šta sad, ionako će uskoro ovde rehabilitovati i same naciste, dočim ih ovaj roman ipak još uvek drži kao negativce, možda kulturne ljude, ali ipak negativce.
Boba77 (gost) | 12.10.2009. 19.49.52

Pročetnički? Daj, molim te... Pa šta su onda romani Slobodana Selenića? Npr. "Pismo-glava" i "Ubistvo sa predumišljajem"? Ultra-giga-pročetnički? Ovaj roman je pre svega hronika jednog vremena i nigde nema navijanja ni za jednu stranu već su samo date slike i situacije, precizno i sa osećajem za detalj, gde svaki (dobronamerni) čitalac može sam da izvuče zaključke. Ne mora svaka knjiga koja ne tretira komuniste kao u "Otpisanima" ili "Kozari" odmah da se svrstava u određeni ideološki okvir. Ako ćemo već da govorimo o pro i contra stavovima, ja sam ovaj roman video pre svega kao antinacistički i antikomunistički, a ako imamo u vidu da su u pitanju dve ideologije koje su uzele najviše života u 20. veku onda je pisac uradio zaista dobar posao. Baš zbog toga što se roman pojavljuje u ovakvoj Srbiji - dajte klincima koji se lože na Hitlera i nacizam i salutiraju desnicom na ulici i po stadionima da pročitaju samo početak i kraj romana, možda malo mućnu svojim praznim glavama i skapiraju nešto...
žukov (gost) | 13.10.2009. 16.35.35

Komunizam i nacizam se ne mogu izjednačavati zato što je teror komunizma bio devijacija dočim je teror nacizma bio jedna od suštinskih tačaka nacističke ideologije dominacije. Isto tako komunizam se, hteli mi to ili ne, ipak nadovezuje na ideju prosvetiteljstva a nacizam se nadovezuje na neke prilično opskurne ideje, a u svom narativu kojim objašnjava "kako su stvari pošle po zlu" nudi jednu rasističku, naučno neodbranjivu pretpostavku. u tom smislu, nacizam i komunizam se nikada ne mogu suštinski izjednačiti kao idologije izuzev na tom nekom moralističkom terenu broja žrtava koji međutim ne objašnjava političku suštinu.
Tojče Dolsić (gost) | 14.10.2009. 07.56.03

Nesporno je da je Dejan Stojiljković ideološki naklonjeniji toj nekoj desnici, ali to je legitiman stav, zato što to nije, u njegovom slučaju, jeftino desničarenje i pozivanje na mržnju i nasilje. Drugi svetski rat u Srbiji je i dalje velika enigma koja još uvek nije na akademskom nivou istorijski rasvetljena. Da se razumemo, lično nisam desničar i ubeđen sam (MOJ STAV) da su Nedić i Ljotić bili kvislinzi i govnari, četnike još uvek doživljavam kao primitivce iz Bulajićevih filmova i sa četničkih ravnogorskih igranki iz devedesetih, ali isto tako znam da su komunisti bili najveći ološ.Tačno je da su za vreme drugog svetskog rata bili na pravoj strani, ali su zato posle rata napravili sranje i naneli veliko zlo mnogim ljudima sa ovih prostora. Elem, knjiga "Konstantinovo raskršće" je pristojno žanrovsko delce koje je sa ideološke strane desničarsko isto koliko je desničarski bilo koji film Džona Milijusa. Kao deo POP kulture, čisto sumnjam da će posejati klicu nekih nesnosnih oblika desničarenja. Jedino ako Deksa jednog dana ne poludi kao Dragoš Kalajić.
trocki (gost) | 17.10.2009. 08.57.13

U svakom slučaju je manje reakcionarna od Selenića.
Jovan Ristić (gost) | 21.10.2009. 15.16.07

Ova "Bespuća romaneskno-historijske neozbiljn" su potpuna koma. Ideologija prošlosti nikog ne obavezuje. Ne živimo u doba socijalizma, pa se konačno sme jasno i glasno reći da niti su partizani bili tako beli, niti su četnici bili tako crni, i da su se svejedno satirali međusobno i omogućavali nemačkom okupatoru da uz pomoć srpskih "prijatelja" sa neba - "Saveznika" - uglavnom nesmetano vladaju velikim srpskim gradovima kao što su Beograd i Niš. A neosporno je da je i među Nemcima bilo civilizovanih ljudi, kojima se nije baš ratovalo, i koji nisu baš podržavali ono što su u ime Nemačke radili nacisti i esesovci.
elpaso (gost) | 23.10.2009. 16.32.37

Odlican roman i pravo osvezenje u moru doasdno-necitljivih modernih srpski romana(cast izuzecima) Glede ideoloske rasprave povodom njega na ovom sajtu potpisujem sve to je tako lepo rekao gosdin J. Ristic. A cini mi se da su na ionako jadnoj srpskoj politico-ideoloskoj lestvici najadniji tzv levicari. Da je ziv drug Dzugasvili, sve bi dosad bili lepo streljani zbog prodaje levih ideala za pare liberalnog kapitalizma...
medjutim (gost) | 17.11.2009. 12.45.32

Konacno procitao. Kao i dobar deo domace muzike, glavni kvalitet knjige je sto je domaca. Previse sablonski pisana, premalo nijansi u likovima, povremeno gadjanje erudicijom i gde joj nije mesto, povremeno nasilno ubacivanje kulturnih referenci koje autor mora da objasnjava kao sto prevodioci objasnjavaju u prevodu, isforsirani pokusaji smesnih ili zastrasujucih one-linera koji uglavnom nisu ni jedno ni drugo.. Ok za razbibrigu, ali daleko od remek dela, kakvim ga cesto predstavljaju..
Dosada Bozija (gost) | 25.12.2009. 19.46.40

Nasilje u komunizmu nije nikakva devijacija, vec takodje prestavlja osnov (kao i u nacizmu) , izrazen kroz revolucionarni teror i "diktaturu proletarijata". Ono, kod Marksa i Engelsa je to mnogo lepse upakovano nego kod ideologa nacizma, sto uopste ne ide u prilog marksistima. Nedic i Ljotic, kao i vecina desno orijentisanih "kolaboracionista" (jos jedan dijalekticarski izraz, koji se uporno protura kao bezuslovan) u okupiranim zemljama, jesu bili germanofobi (narocito Ljotic, ciji je uzor bio francuski monarhista i germanofob, Sarl Moras) , ali su bili prinudjeni da biraju izmedju "saradnje sa okupatorom" i saradnje sa "unutrasnjim neprijateljima zemlje". Izabrali su ovo prvo. Nemam pojma kakve sve ovo veze ima sa Stoiljkovicevim romanom (nisam ga citao) , ali pretpostavljam da svako ko se dohvati tradicije, mora u jednom trenutku da dodirne neku od desnicarskih ideologema, jer i one predstavljaju samo truli pokusaj da se tradicija idealizuje. Sto se Stoiljkovica tice, ne znam zasto bi u njegovom slucaju to bio neki narocit greh...
Ah (gost) | 22.01.2010. 22.24.28

Po komentarima bi se dalo zaključiti da se četnici i partizani još uvek biju po šumama i gorama... Knjiga je odlična, ne spada u 'olimpijske vrhove književnosti', preporučujem da se pre pisanja komentara utroši nešto vremena da se i pročita...
Natasa (gost) | 04.02.2010. 11.05.29

Kritika romana je voma losa i povrsna. Roman se sastoji iz slojeva koji su veoma interesantni za knjizevno-teorisku analizu i tumacenje. Pun je simbolima, novih modernistickim tehnikama. U svakom slucaju se ne moze ubrojiti u pocetnicke prazne romane. To sto roman obiluje opisima predratnog Nisa nema nikakve veze sa nekom preteranom vernoscu prema svome rodnom gradu. Autor je jednostavno morao da plasticno docara drustvo i ljude toga vremena! Kako bi se onda posmatrao Bora Stankovic i njegova ,,zal za mladost,,? Kao preterana ljubav prema jugu? Mislim da je knjiga kvalitetna. Veoma napeta, drzi paznju a pre svega ostaje dugo u mislima sto je i glavna odlika jedne dobre knjige!
Radomir (gost) | 13.02.2010. 01.05.41

Dejan Stojiljković je uspeo da drži moju pažnju dva dana, koliko mi je bilo potrebno da pročitam knjigu. Za mene, laika za pisanu reč, je sasvim dovoljno da budem zadovoljan kupovinom knjige.
Nizina (gost) | 13.03.2010. 07.38.24

Dobro graficki resene korice, interesantna pocetna prica i stvarno se moze procitati u dahu za 2-3 dana. Jedini problem je da pri kranjoj cetvrtini se malo gubi fokus i kraj je blago razocaravajuci, moglo je biti malo jaci suspens zavrsnih scena...tako da tu gubi malo poene, ali je u sustini osvezenje na domacem trzistu.
Nišlika (gost) | 20.06.2010. 22.11.06

Izvanredan roman. Bravo Dejane!
Jelena (gost) | 07.08.2010. 21.42.01

Meni se ova knjiga toliko nije dopala da se ubih pokušavajući da skapiram šta je ljude oduševilo! Stereotipi na sve strane, besmisleni dijalozi, foliranje i imitiranje žanra, pokušaji da se bude mističan i intrigantan. Napisah li - neuspešni pokušaji? Pretenciozan toliko da ne može čovek ni da ljuti jer je prosto presmešan u sovjoj pretencioznosti. Predvidljivo, skromnog rečnika, nikakvu ja perspektivu u piscu ne vidim, šablonska šablonska i šablonska!! Da rezimiram - izvikana knjiga. I molim vas ne poredite ga sa Borom Stanković, oooo molim vas!
beba cabrilo (gost) | 12.11.2010. 19.02.49

Konstantinovo raskrsce je zanimljiv roman, mesavina istorije,zbilje,trilera i sve zajedno dobro napisano i zasluzuje pohvalu.Procitati obavezno.
zivojin XIII (gost) | 08.06.2011. 06.29.10

U potpunosti bih se nadovezao na Jelenin komentar: "Stereotipi na sve strane, besmisleni dijalozi, foliranje i imitiranje žanra, pokušaji da se bude mističan i intrigantan..." A dodao bih: nevešt, povremeno nasilan nad jezikom i na silu duhovit,dozlaboga neuverljiv, gori od stripa, amaterski u svemu... Da li sam to sanjao ili se zaista DOKTORI?! književnosti upinju na dodeli nagrade da mu, obrazlažući roman,daju i neko više značenje,koje apsolutno ne zaslužuje - mislim da se Crnjanski zbog svega ovoga u grobu prevrće...! Dejan, očigledno, nije imao pravog Savetodavca u svojim ranim književnim danima, a možda i jeste, ali mu sujeta nije dozvolila da ga posluša?... Tragično.

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike