Reformatiranje?

Što se tiče odlaska u penziju, LP ispunjava uslove i prema godinama staža i prema starosti. A može se govoriti i o invalidskoj penziji

Predrag Vukčević

Honey, put on an LP ’cause…
… it just plays longer

Album je, u vidu skupa više numera na jednom nosaču zvuka trajanja dužeg od 30 minuta, došao na svet 1948. godine kao tehnološka inovacija začeta tržišnim promišljanjem vodećih ljudi izdavačke kuće Columbia. Rođen je da bi kupcima doneo više muzike i bolji zvuk po podnošljivoj ceni. Ovaploćen u vinilnom disku prečnika 12 inča, kršten je jednostavnim imenom „LP“ – skraćenicom za „long play“ odnosno „dugosvirajuće“ izdanje. (Iako je naziv „LP“ vezan za albume na vinilu, nadalje ću tim imenom oslovljavati sve inkarnacije muzičkog albuma)

U saradnji sa svojim vršnjakom i arhinemezisom, 7-inčnim vinilnim singlom na 45 obrtaja, čedom RCA porodice, LP je još kao beba oštro uleteo na tržište i u prevremenu penziju poslao šelak ploču na 78 obrtaja, rođenu početkom XX veka. Kao i većina svojih vršnjaka, pripadnika „baby boom“ generacije, rodio se sa revolucionarnim potencijalom koji je u svojoj mladosti i ranom zrelom dobu – tokom 60-ih, 70-ih i delom 80-ih – uspeo da realizuje postavši saučesnik Beatlesa, Zappe, Wondera i dr. u stvaranju prvih „ozbiljnih“, celovitih umetničkih dela u okviru popularne muzike.

Taj angažman ga je suštinski izmenio donevši mu među poklonicima popularne muzike ugled formata koji nije samo određen količinom zvukova koje može da ponese već, štaviše, jedinog formata koji autorima u pop muzici pruža mogućnost da urade ozbiljna, zaokružena i celovita dela koja su, kažu, prosto kao takva vrednija od ostalih dela. Međutim, uprkos zaslugama, danas se, kao i većina svojih vršnjaka, sprema za penziju. (O njegovim tržišnim usponima i padovima opširnije je pisao Russell Sanjek)

Zašto je LP danas na kraju svog radnog veka? Neki od njegovih mlađih kolega iz muzičke industrije, recimo, kažu da je postao davež. Dobro, animozitet među pripadnicima različitih generacija uvek postoji, ali ima li tu još nečega? Da budem iskren, čini mi se da LP nije bio cvećka. On, naime, tokom svoje karijere nije štedeo muzičare, posebno otkad je, na račun svoje slave iz 60-ih i 70-ih, postao omiljen među muzičkim kritičarima a zatim, podržan njihovim perima, počeo da ucenjuje i mlade i stare, i umetnike i izdavače. Jednostavno je uzurpirao poziciju autoriteta koji izdaje titule „ozbiljnog“ autora ili „istinskog“ umetnika u popularnoj muzici, stvarajući tako neprirodan pritisak u toku stvaralačkog procesa usled kojeg je mnogi bend i samostalni autor doživeo rastrojstvo.

Kad smo kod rastrojstva, ni sam LP nije izbegao nešto slično tokom poslednjih promena unutar industrije, koje su, ironijom sudbine, opet započete zahvaljujući razvoju tehnologije i poslovnim interesima koji su nekada davno začeli i odgajili i njega samog. Digitalizacija, odnosno MP3-zacija je LP prvo lišila zamamne privlačnosti koju su mu davali raskošni omoti i „toplo“ pucketanje iz njegovih vinilnih dana, odnosno bogato opremljene knjižice iz njegovih CD dana. Zatim ga je pred gomile novih, mladih potrošača koji ne mare ni za njega ni za njegove prijatelje kritičare, izbacila sa minimumom integriteta oličenom u sadejstvu: 1.) foldera iz raspakovanog RAR ili ZIP fajla koji neretko ne sadrži sve numere koje sam LP sadrži u tamo nekom svom starom, opipljivom, „materijalnijem“ izdanju, zatim 2.) neobavezujućeg zapisa broja numere u generalijama svakog pojedinačnog MP3 fajla tog foldera, i 3.) eventualno jednog dodatnog, običnog M3U fajla (koji, uzgred, mnogi brišu kao potpuno nepotreban).

Da se razumemo – integritet LP-ja u svim tim promenama nije narušen u meri koja bi dozvolila da se on smatra potpuno neuračunljivim, tj. da se uopšte ne računa na njega, ali je jasno da je zreo za dostojanstven ispraćaj u penziju. Povoljna alternativa tom rešenju je nastavak njegovog rada u industriji u svojstvu konsultanta, dok je nepovoljna proglašenje LP-ja tehnološkim viškom. Što se tiče odlaska u penziju, verujem da LP ispunjava uslove i prema godinama staža i prema starosti, a može se govoriti i o invalidskoj penziji. (Appleov pokušaj određenog virtuelnog rešenja LPjevog problema govori, na jedan skoro kemp ili „botoks“ način, više o nerešivosti samog problema nego što uspeva da nas obmane tvrdeći da je sa LP-jem sve u redu)

Da ne bih bio nepravedan, suprotstaviću se Thomu Yorkeu i naglasiću da je studijski rad sa LP-jem (da ne kažem, „na njemu“) postao ipak donekle prijatniji, lakši i brži za muzičare i jeftiniji za izdavače upravo na osnovu razvoja digitalne tehnologije. Ali, avaj – „čašu meda još niko ne popi…“ Danas, naime, izdavači i pored/(zbog?) LP-jevih jeftinih „saradnji“ sa neprebrojivim mnoštvom muzičara širom sveta, čak i u situacijama kada je on u dobroj formi, tj. „celovit“ i „zaokružen“, samog LPja teže i skuplje nego ikad ranije uspevaju da promovišu potrošačima, posebno mlađima za koje smo već konstatovali da ne daju skoro nikakve kredite LP-ju za njegovu istorijski najuzvišeniju funkciju „uozbiljavanja“ popularne muzike. Ne bi me začudilo da izdavači uskoro počnu da prozivaju LP-ja Yorkeovim rečima, ako već nisu.

Ako je sve ovo što sam rekao tačno, a jeste, pa još malo pooštrim, verujem da neću pogrešiti ako kažem da je LP danas jedan od poslednjih baštinika elitizma u svekolikoj popularnoj kulturi koja se, naizgled, već neko vreme (konačno?) nepokolebljivo kreće linijom „davanja moći narodu“. On je, dakle, praktično, živi paradoks, možda čak „kočničar reformi“ ili, barem, anahronizam srednje težine. Parafraziraću nešto što je rekao neko drugi za neke druge u nekom drugom vremenu – LP bi danas imao koristi od jednog „dobronamernog zanemarivanja“.

Sve i da se to desi, odnosno kada se desi, šta nam ostaje, čemu da se nadamo? Naši forumaši, uvek budni i spremni da zajašu najavangardnije talase, već su ponudili neke odgovore. Oni već govore o budućim vladajućim formatima, razmatraju i mogućnosti osveženja i rekreacije same pop pesme koja je, u neku ruku, alter-ego singla, LP-jevog rivala od prvog dana. Što se singla tiče, on je svoju dosadašnju karijeru razvijao skrajnut od strane kritike ali u stalnom kontaktu sa novim generacijama slušalaca, što ga verovatno čini vitalnijim a samim tim i sposobnijim za lakše prilagođavanje duhu vremena. (Uz sve navedeno, važna stvar za budućnost je i jedan tekst, već neko vreme skriven među ovim silnim slovima vašeg omiljenog magazina za popularnu kulturu, koji bi možda mogao postati predložak za neki budući kritičarski mainstream)

Nije preporučljivo gajiti iluzije da će se promene brzo desiti jer su muzički novinari i kritičari od poštene, domaćinske, konzervativne fele, od one vrste ljudi koji ne izneveravaju lako višedecenijske poslovne partnere, čak i kada uviđaju njihovu istrošenost. U tom smislu će ne samo recenzije već i vesti i drugi tekstovi verovatno još neko vreme biti LP-centrični, redovno ćemo biti obaveštavani ko se pojavio u studiju tokom rada na LP-ju, kakvi su problemi nastali i sl. Nije neverovatno ni da će se, nakon što se LP konačno povuče u drugi plan, stvoriti nekakva alternativna scena mladih hipstera koja bi rad na LP-ju forsirala kao izuzetan retro chic manevar.

Ne želim da budem oštar u odnosu na LP. Uopšte nije reč o tome da ga treba u potpunosti eliminisati. Naprotiv, smatram da bi svako njegovo „ozbiljno“ i „celovito“ pojavljivanje tokom karijere bilo kog umetnika, kritika trebalo da pohvali i računa kao bonus u proceni umetnikovog dela. Dugosvirajući format će, prirodno, zadržati i svoju funkciju u zastupanju izvođača pred organizatorima koncerata kao najkonkretniji garant potencijalne dužine trajanja nastupa. Ono protiv čega sam je, naime, LP-centrični stav kritike iz kojeg proističu zahtevi umetnicima za celovitim i zaokruženim dugosvirajućim delom kao uslovom za eventualnu „beatifikaciju“ tih umetnika, kao i nedovoljno priznavanje formata u kojima popularna muzika živi, odnosno biva razmenjivana i uživana od strane najvećeg broja slušalaca.

Duboko sam uveren da je sekularizacija LPja možda čak i glavni način na koji se kritika može privoleti na trajnije spuštanje garda i ravnopravniju komunikaciju sa svojim predmetom što i samoj kritici, čini mi se, može pomoći da povrati određeni procenat relevantnosti iz prethodnih decenija. (Razlozi za neukidanje kritike, uprkos pokazateljima koji govore da je, na širem području pop kulture, brak iz računa između kritike i stvaralaca/industrije na klimavim nogama, postoje, ali nisu tema ovog teksta)

Dakle, kada kritičari isprate svog starog prijatelja i saradnika ako ne u penziju a ono bar na mesto konsultanta sa dosta manjim ovlašćenjima, svi vi koji se već bavite ili želite da se bavite muzikom, bićete u prilici da to činite na jedan opušten način i da i pored toga imate pristojne šanse da budete shvaćeni ozbiljno, što je mnogima, u poslednjih par decenija, onemogućavao upravo džangrizavi LP u dosluhu sa kritikom.

Tada će, za mnoge od vas koji danas mogu od kritike da napabirče tek po koju lepu reč za svoj muzički rad, samo nebo biti granica. Ja već iz ove pozicije na sve strane vidim dosta zvezda budućih recenzija i to nije do mojih Bootsy Collins naočara od 7,98$. Umjetnost narodu!

Komentari

jaoj, bre (gost) | 23.12.2009. 15.08.02

potpuno nepotreban i jako konfuzan tekst... u 90% slucajeva (cast izuzecima poput darksideofthemoon) LP je nista drugo nego skup singlova. to da li ces da izdas 12 pesama godisnje ili jedan album je apsolutno svejedno i vise je stvar same promocije i zarade, a ne pravljenja pesama. To treba da brine izdavacku kucu a ne umetnike... Pritom pricati o singlu kao o necemu postojecem u Srbiji je potpuno apsurdno. Ako LP zaista umire, a singl mu objasnjava neke stvari, navedi mi omiljene domace singlove (ako izuzmemo INPUT od vroooma, koji opet sluzi samo kao promo za LP)? nema ih! a ima hiljadu albuma... to sto tomu jorka mrzi da pravi album nema nikakve veze sa realnoscu... a, onda, molim te: "Danas, naime, izdavači i pored/(zbog?) LP-jevih jeftinih „saradnji“ sa neprebrojivim mnoštvom muzičara širom sveta, čak i u situacijama kada je on u dobroj formi, tj. „celovit“ i „zaokružen“, samog LPja teže i skuplje nego ikad ranije uspevaju da promovišu potrošačima, posebno mlađima za koje smo već konstatovali da ne daju skoro nikakve kredite LP-ju za njegovu istorijski najuzvišeniju funkciju „uozbiljavanja“ popularne muzike." da parafraziram svoju uciteljicu srpskog "ako vec nisi andric [ko sto nas autor teksta nije] bolje pisi vise kratkih smislenih recenica, nego jednu nakaznu a dugacku"
starglass sunshine (gost) | 23.12.2009. 15.14.10

bootsy is the one!
vasilevs (gost) | 23.12.2009. 16.36.59

Album je prica, a pesme poglavlja. Ja volim da citam od pocetka do kraja, bez preskakanja poglavlja.
goloruki na monitore (gost) | 23.12.2009. 16.58.11

pozdrav jaoj bre-u i njegovoj uciteljicu srpskog. on je procito do kraja da bi ostali ne bi morali.
Milosh (gost) | 23.12.2009. 18.17.52

Slažem se sa vasilevsom i imam utisak da je ovde više u pitanju nekakav lični trip kolumniste nego što ta priča ima ikakvog pokrića u stvarnosti.
ivan (gost) | 23.12.2009. 22.51.24

A, ne stoje ti nešto ove naočare...
cvidze (gost) | 24.12.2009. 00.04.26

su strava! a i tekst je odlican - cini mi se da niste dobro citali, tekst je najvise upucen muzickim novinarima i kriticarima a ne eliminaciji albuma.
Đurađ Filipovski (gost) | 24.12.2009. 01.31.11

Ovakav razvoj događaja u muzičkoj industriji je fina osveta onim nadrkanim likovima što su izjavljivali nesmislice poput ''Ja slušam albume, a ne pojedinačne pesme.''. Vrhunac lupetanja iz kog je iznikao sav muzički elitizam. A znamo kako je on prošao. Kada ljudi zaista budu osećali da određeni niz pesama čini ikakvu drugu celinu, sem one da su sve iznuđene ugovorom sa izdavačkom kućom, izdaće album. Tako se možda toj formi i povrati smisao.
Pexa (gost) | 24.12.2009. 07.48.45

@vasilevs Tacno tako. Nema se sta dodati.
Rico Suave (gost) | 24.12.2009. 09.06.20

Slazem se sa licnim tripom kolumniste.
v (gost) | 24.12.2009. 09.11.49

tekst možda nije vrhunski izveden, ali poenta je na mestu. albumi kao PRINUDA autorima izumiru i treba da izumru.
Anoniman (gost) | 24.12.2009. 10.39.28

Najlosija kolumna na Popboksu (u jakoj konkurenciji). Aplauz.
vasilevs (gost) | 24.12.2009. 16.24.39

Ama, neka izdaju ljudi singlove, ne moraju u citavoj karijeri da izdaju nijedan album, ne branim im ja! Ali album nudi STVARAOCU, a ne samo SLUSAOCU, jos jednu dimenziju kreativnosti, price... Osim toga, pretpostavljam da ce singlovi biti pre prihvaceni medju najkomercijalnijim hit izvodjacima i estradnim zvezdama, nego medju umetnicima koji albumom objedine momente nadahnuca sa fazom u stvaralastvu (pa se taj album izdvoji od prethodnog i sledeceg)
@bazilej (gost) | 24.12.2009. 17.53.07

hoces da kazes da ne bi mogao da bez frke izmesas pesme sa poslednja 2-3 izdanja bar 70% bendova/izvodjaca koje volis?
Rac-Q - Hiphopfob (gost) | 24.12.2009. 18.51.22

Uvek sam tvrdio da je vasilevs jedan od retkih smislenih komentatora. Tekst mi nije baš sasvim najjasniji. Npr. lično ne procenjujem nečiju muziku na osnovu broja objavljenih LP-ija. Nisam ni znao da to neko radi. Te priče o umetičkom integritetu pop star-ova su za mene besmislene. Za mene pop muzika nije umetnost i dobro je što nije. Pop muzika je za zabavu. Ili je zabavna ili nije. Sve je to stvar ličnog ukusa. Mene npr. zabavlja da čitam ne preskakajući poglavlja, mada ponekad besumučno slušam neku pesmu na repet. Ne vidim šta tu LP ugrožava. Ne moraš album nikad objaviti, ali ako objaviš 26 singlova koji su keva, onda ti to i ne treba. Čisto sumnjam da će neko reći da nisi "umetnik" jer nisi objavio nijedan album. Umetnost kod nas ne znači ono što znači u engleskom jeziku. Kod nas je umetnik neko ko stvari ume da radi dobro. Jednostavno. Nema veze sa kvantitetom, nego sa kvalitetom. Ili jesi ili nisi lav.
nadrkani lik (gost) | 25.12.2009. 14.11.53

Ja slušam albume, a ne pojedinačne pesme.
vasilevs (gost) | 25.12.2009. 14.16.22

@@bazilej Hm, dobro, ti si uhvatio za poslednju recenicu, da album kao prica daje ton pesmami i razdvaja ih od drugih pesama/albuma. Bicu iskren, naravno da se mogu pobrkati pesme u smislu da nisi siguran kojem albumu pripadaju, ali s druge strane, ako ta pesma u nizu pesama na LPu zauzima dobro mesto, pitanje "da li bi se mogla naci i na nekom drugom albumu?" pada u drugi plan. Sto se tice slusanja muzike, najcesce, ali zaista 90% +, slusam ceo album, preslusavam ga od A1 do Bn, tako sam naucio, tako volim i tako radim
J-Trolle (gost) | 25.12.2009. 16.34.33

Za "dublje" uživanje u muzici potreban je kontekst, a album upravo to donosi. On stavlja pojedinačne pesme u međusobnu interakciju. Takođe, ima i funkciju naracije (upravo poput knjige i poglavlja). Apsolutno mi nije svejedno na kom albumu se pesma nalazi, šta joj prethodi i šta je sledi. Mislim da su sve kompilacije "The Best of", "Various artists" i slične najgora stvar koja može da se uradi homogenom albumu - da se isčupa deo iz takve celine. Glavni razlog bombardovanja slušaoca singlovima je uvredljiva lenjost mnogih muzičara iskombinovana sa njihovom neutoljivom željom za većom popularnošću (čitaj: $$$). Prepostavljam da svi maštaju da će upravo sa tim najnovijim singlom da dosegnu zvezde/večnost, a tako nešto ne sme da čeka ceo album... Ja (kao muzičar) sam za to da se potencijalnim slušaocima prilazi sa respektom i da im treba ponuditi jasan koncept i dovoljnu količinu muzičkog sadržaja. Ako neko posle hoće da sluša samo jednu pesmu na repeat - to je njegova lična stvar. Ali uvek će biti onih koji će znati da cene uložen trud i zbog njih je sav dodatni napor pravljenja albuma opravdan. Ne radi se niokakvom elitizmu muzičkih kritičara i snobova. To je najlakši način da se diskredituju ljudi koji traže više, a ne manje od ove umetnosti.
... (gost) | 26.12.2009. 00.03.03

''dublje uzivanje u muzici'' :triple facepalm, when double facepalm is not enough:
najgori text (gost) | 29.12.2009. 10.07.08

u popboxovoj istoriji! svaka cast!
J-Trolle (gost) | 01.01.2010. 14.05.51

Trebao sam da stavim dvostruke navodnike - kada jednostruki nisu dovoljni da se shvati nedoslovno značenje reči. Nemoj prejako da se facepalm-uješ, pomutiće ti um.
decko, (gost) | 06.01.2010. 22.54.26

prica ti je extra nerealna.

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike