Smeh ali bez suza

Originalni naziv: The Bounty Hunter
Scenario: Sarah Thorp
Uloge: Jennifer Aniston, Gerard Butler, Gio Perez, Joel Garland, Siobhan Fallon
Žanr: romantična komedija
Trajanje: 110 min
Proizvodnja: SAD, 2010.

Romantična komedija je vremenom postala jedan od najtvrdoglavijih delova kinematografije, jer je zacementiranim standardima toliko okovana u šablon da retko koje delo ovog žanra uspeva da izbegne epitet „već viđenog“. Problemi nastaju kada u pomenutom šablonskom pristupu pored originalnosti izostane i komičnost, jer tada dosada ulazi na velika vrata. Srećom, Lov na bivšu ženu napravio je samo mali otvor kroz koji se ona provlači, čime je daleko od fijaska o kome piše većina kritičara, ali i od toga da se istakne inovativnim pristupom.

Kao i u mnogim filmovima ovog žanra, gde se menja samo ruho teme i ideje dok one ostaju iste sa svakim novim naslovom, i ovde okosnicu predstavlja prikaz razvedenog para čiji se putevi ponovo ukrštaju. Ovakav prepoznatljivi recept marljivo je skrivan elementima road movie-ja, kada Milo (Gerard Butler), lovac na glave koji privodi pojedince pred lice pravde, kreće u potragu za Nicole (Jennifer Aniston), koja je zbog opsesivne posvećenosti svom novinarskom pozivu zaboravila na obaveze prema zakonu.

Reditelj David Tennant ekranizovao je zaplet tvrdoglavo koračajući utabanim stazama prosečnih rediteljskih zahvata, dok je scenario napisala Sarah Thorp. Zanimljivo je da njen rad neodoljivo podseća na jedan od prethodnih Tennantovih filmova – Fool’s Gold. Baš kao Metthew McConaughey i Kate Hudson, u pomenutoj romantičnoj avanturi u potrazi za blagom, Butler i Annistonova ređaju replike prepune mržnje. Kako film stremi svom finalu vrcavi dijalozi otkrivaju da se ispod prividne netrpeljivosti krije  ljubav, tačnije, ideja o njenoj neprolaznosti, u čemu se, nažalost, ogleda i poslednji neizbežni sastojak klišea.

Međutim, uprkos predvidljivom narativu i paušalnoj poruci, sekvence uspevaju da zabave, iako su ključni detalji otkriveni gledaocima još u trejleru. Situaciju spašava nekoliko sporednih likova. Na primer, Siobhan Fallon je postala maestralna kradljivica scena tumečeći ulogu piskave sekretarice Tereze. U poređenju sa njenom nadahnutom pojavom Butler rutinski pristupa svom zadatku, dok Jennifer Aniston još jednom izvlači maksimum iz ponuđene uloge, čime dokazuje da potcenjuje sopstveni talenat  pojavom u ovakvim, površnim filmovima, umesto u onim koji bi se pamtili.

Ovaj par, slično svojim kvalitativno suprotnim izvođenjima, oscilirajuće deluje  na pažnju gledaoca, uspevajući u tome da film ipak učini za nijansu boljim od mnogih sličnih ostvarenja serijske holivudske produkcije. Ne verujete? Pogledajte Da li ste čuli za Morganove – to se zove fijasko.