Seks, laži i digitalna kamera

Naslov originala: Humpday
Scenario: Lynn Shelton
Uloge: Mark Duplass, Joshua Leonard, Alycia Delmore, Lynn Shelton
Žanr: komedija
Trajanje: 94 min
Proizvodnja: SAD, 2009.

Proglašen za jedan od najboljih mumblecore filmova, Humpday je slika i prilika ovog filmskog pokreta (protagonista Mark Duplass je jedan od osnivača) čija su glavna preokupacija likovi u dvadesetim godinama koji kroz razgovor pokušavaju da pojasne svoje živote.

Mladi bračni par Ben (Duplass) i Anna (Delmore) naizgled za tim nemaju potrebe, sve dok im u sred noći na vrata ne pokuca Benov dugogodišnji prijatelj Andrew (Leonard). Kontrast između njih dvojice je, bar na prvi pogled, ogroman: Ben se sa ženom koju voli skrasio u mirnom ambijentu predgrađa, a boemski nastrojeni Andrew vodi nomadski život seleći se od jednog egzotičnog mesta do drugog. Ponovni susret kao da kod obojice aktivira nekakvu preuranjenu krizu srednjeg doba (ili je, možda, u pitanju zakasneli pubertet) - jedna noć pijanstva dovoljna je da sklope dogovor o snimanju filma za festival amaterskih porno filmova HUMP! (koji se, inače, zaista održava svake godine u Sijetlu).

Iza želje za realizovanjem umetničkog poduhvata, a njihov polazni koncept je beyond gay(?!) – dvojica heteroseksualaca koji upražnjavaju seks, kriju se intimni porivi: Benov, da dokaže da je, uprkos statusu porodičnog čoveka, i dalje pripadnik kul generacija, i Andrewov, da potvrdi svoju slobodoumnost, i po prvi put u životu završi započeto. Čak i nakon trežnjenja nijedan neće da ustukne, pa gledalac do kraja filma sa nevericom posmatra ova dva ovna na bedemu, dovoljno tvrdoglava da sprovedu apsurdni plan.

Film u skladu sa mumblecore estetikom svodi radnju na minimum, a budući da je i scenografija skromna, lako ga je zamisliti i kao pozorišni komad. Akcenat je stavljen na dijaloge: likovi, zapravo, više pričaju o činjenju nego što čine, i to na retko spontan i prirodan način tako da se povremeno stiče utisak da je u pitanju dokumentarni film.

Slična spontanost je zaštitni znak ostvarenja poput Volim te, čoveče, Zaglavilo se ili Ananas Ekspres, ali, Lynn Shelton (koja se u filmu pojavljuje kao liberalna Monica) u potpunosti lišava Humpday holivudske sladunjavosti i glamura na koje pomenuti filmovi nisu imuni, unoseći zavidnu dozu životnosti i sirovosti što je posebno uočljivo u produženoj završnoj sceni u hotelskoj sobi, daleko realnijoj od bilo kog reality showa. Svaka emocija se sa platna verno prenosi na gledaoca, od neprijatnosti (Benov dolazak na hipi žurku), do intimnosti (uvodna scena u kojoj Ben i Anna dele postelju).

Glumcima pored primarne uloge treba odati priznanje i za sjajne dijaloge koji su mahom produkt njihove improvizacije.

Možda će sam zaplet nekome delovati neuverljivo (koja dva ortaka bi pristala na seks u umetničke svrhe, pogotovo na brdovitom Balkanu?), ali, film, zapravo, i nije o seksu. Seks je ovde samo rezultat nemoći likova da na smisleniji način izraze svoje unutrašnje strahove, plod njihovog nespretnog pokušaja da naprave balans između onoga što jesu i onoga što bi želeli da budu, a taj konflikt je, bar, lako razumeti.