Romantična komedija koja je i romantična i smešna, ljubavni glumački par koji i na velikom ekranu ostavlja utisak iskrenog međusobnog zanosa, i na sve to oznaka ’R’ kao dokaz malo, prekopotrebnog bezobrazluka
Naslov originala: Going the Distance
Scenario: Geoff LaTulippe
Uloge: Drew Barrymore, Justin Long, Christina Applegate, Charlie Day, Jason Sudeikis
Žanr: Romantična komedija
Trajanje: 102 minuta
Proizvodnja: SAD, 2010.
Nakon što je potpisala dva primećena i nagarađivana dokumentarca u kojima je predočila portret velikog maga filmske produkcije i sveopšteg životnog avanturizma producenta (Roberta) Boba Evansa (The Kid Stays in the Picture), odnosno sluđene američke mladeži u American Teen, Nanette Burstein se prihvatila višestruko teškog zadatka.
Osim prve poteškoće oličene u prelasku iz dokumentarističke u ligu viđenu za filmsku fikciju, Bursteinova je bila suočena i sa dodatnim izazovima – iznalaženjem daška svežine u klonulom podžanru rom-coma i datosti u vidu glumačkog para poznatog po romansi (i braku) i u privatnom životu. Decenijama unazad se pokazivalo da publici nije po volji taj melanž stvarnog i fiktivnog, te su mnogobrojna ostvarenja osvedočenih holivudskih starova u kojima bi bili upareni sa svojim (barem trenutnim, jer holivudski brak je lako i brzo kvarljiva roba) životnim saputnicima nailazila na hladan prijem, ako ne i tihi bojkot.
Sudeći po mršavom učinku na američkim bioskopskim blagajnama, ni Ljubav na daljinu nije umakla od te zle kobi. Ono što ipak nešto znači i unosi delimični mir u duše kreativaca i još uvek odane publike je teško osporivi fakat da je Nanette Burstein ponudila odličan film. I to ne samo u vazda tesnim okvirima polaznog podžanra. Ljubav na daljinu naprosto pleni kao uspešan, zabavan, a pametan repertoarski film u kojem i najokorelije filmske cepidlake mogu lako i bez griže savesti da uživaju.
Jer Ljubav na daljinu je prava retkost u rom-com svetu – film koji je i romantičan i smešan i koji opravdava svoj ’R’ cenzorsko-autorski žig bez prenemaganja, usiljenosti i konstrukcija. A par Drew Barrymore & Justin Long savršeno balansira na razmeđi komike i romantike u krajnje jednostavnoj priči o paru sa naglašeno konkretizovanim problemom – već na samom početku romanse koja dosta obećava pod udarom recesionog cunamija bivaju nošeni na različite i udaljene krajeve Amerike.
Ljubav na daljinu je film kakav ne srećemo često – ostvarenje čija komunikativnost nije u koliziji sa inteligentnim sadržajem, komedija čija duhovitost u zasenak ne baca romantični aspekt priče, studija karaktera čija privlačnost nužno ne poništava zaumnost, te zdrav bioskopski film obilato garniran pop-sentimentom (obratiti pažnju na genijalnu upotrebu hita Take My Breath Away grupe Berlin) koji kvalitativno ne odudara od konteksta filmografije priznate dokumentaristkinje.
A Drew Barrymore, iako pod teretom nadlazećih četrdesetih, još može da očara. Puna kapa na ovu skupoću.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Lj. P. (gost)
| 13.10.2010. 07.47.43
Nisam gledao film, ali moram da pohvalim stil kritike. Sjajno napisano!
-
I love Drew (gost)
| 13.10.2010. 17.46.35
Super je takst a super i film. Provereno.
-
gole lalatovic (gost)
| 13.10.2010. 18.46.40
sjajan film!
-
i ja isto (gost)
| 14.10.2010. 01.33.27
stil kritike je da je iz imdb (verovatno) prepisana biografija reditelja i napisane tri recenice o filmu. Do j.
-
Lj. P. (gost)
| 14.10.2010. 11.13.39
@ i ja isto,
Pa dobro, kako bi ti to napisao? Filmska kritika ima svoju formu i ona je ovde ispostovana. U tu formu spada oslanjanje, odnosno, upoznavanje citaoca sa prethodnim radovima autora ciji se film kritikuje. Konstrukcije recenica ne pate od gresaka pa je tako i tekst u celini fluidan i jasan. Ostaje jos jedino da li se citaoci slazu sa misljenjem kriticara o filmu ali to je sfera u koju niko normalan ne bi trebalo da zalazi.
S druge strane, kolicina teksta za kritike je ogranicena tako da ako ocekujes esej - na pogresnom si mestu. Kupi knjigu sa esejima pa citaj vise od "tri recenice" o filmu. A ne bi bilo lose ni da se sledeci put upoznas sa pravilima pisanja filmskih kritika, cisto da ne bi imao suluda ocekivanja. :)))
-
sql (gost)
| 16.10.2010. 13.34.43
Zbog ljubavi prema ovom zanru, kao i pod uticajem ove kritike, odgledah ovaj film, jer zaista se oseca nedostatak dobrih filmova (i u ovom zanru). Ono sto ja vidim je da je razlika izmedju ovog i onih "losijih" samo u razlici ciljnih grupa.
Kakav je bend u filmu, bas takav je i film. Bolji od Lejdi Gage (i ostalih novih romkomova), ali nema veze sa rokenrolom (niti za primerima zlatnog holivuda). Middlebrow.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.