„A ja vam kažem da se ne branite od zla, nego ako te ko udari po desnom tvom obrazu, obrni mu i drugi“ (Mt. 5:39)
Originalni naslov: Hævnen
Scenario: Susanne Bier, Anders Thomas Jensen
Uloge: William Jøhnk Nielsen, Markus Rygaard, Mikael Persbrandt, Trine Dyrholm¸Ulrich Thomsen¸ Kim Bodnia
Žanr: Drama
Trajanje: 113 minuta
Proizvodnja: Danska/Švedska 2010.
Upitana zašto je za distribuciju na englesko govorno područje promenila naslov svog novog filma iz danskog originala Osveta u U boljem svetu, Susanne Bier je odgovorila da se plašila da gledaoci ne pomisle da je to neki horor film. Ova izjava nam ilustruje dve stvari: 1. Skeptičnost kontinentalnog evropskog autora prema inteligenciji anglo-američke publike i 2. Skandinavski štreberaj i silnu želju da ih neko slučajno ne shvati pogrešno. Malo kasnije ćemo videti da je ova druga osobina rediteljke i najveća mana ovog, inače solidnog filma.
Sa svojim šetanjem između idiličnog danskog sela i izbegličkog kampa negde u Africi, U boljem svetu evocira prethodne filmove Susanne Bier, koja voli da se bavi problematičnim odnosom bogatog severo-zapada i sirotog jugo-istoka. Međutim, ovde se ta scenografska promena ne vrši u svrhu moralisanja o dotičnoj temi (mada film jeste moralizatorski, da se razumemo), već u svrhu što ekstremnije ilustracije jedne od najuniverzalnijih tema dramskog stvaralaštva – osvete (kao što pravi naslov lepo kaže), a Bier se ovde ovom temom bavi sa dva vrlo različita aspekta.
Sa jedne strane imamo klasičan hrišćanski, pacifistički pristup, otelovljen u lekaru-humanisti Antonu (Persbrandt), koji ne samo što odbija da uzvrati kada ga siledžija (Kim Bodnia, ovdašnjoj publici poznat iz filma Diler Nicolasa Windinga Refna) iz čista mira ošamari pred decom, već pristaje da, valjda zbog Hipokratove zakletve, pomogne afričkom sadisti čija je zabava da se kladi na pol nerođene dece, i onda seče stomake trudnica kako bi video da li je u pravu. S druge strane je, potpuno apsurdno, desetogodišnji Christian (Nielsen), besan na ceo svet zbog prevremene smrti majke, sa „I don't take no shit from nobody“ životnom filozofijom, prijatelj i zaštitnik Antonovog sina, nežnog Eliasa (Rygaard), stalne mete zadirkivanja i nasilja u školi.
Filozofirajući na temu koliko nepravde čovek treba da trpi pre nego što počne da se protiv vatre bori vatrom, ima li to smisla i čemu to vodi, rediteljka ne propušta priliku da ironično prokomentariše danski obrazovni sistem, u kome nastavnici i psiholozi ne samo da ne uspevaju da se bore sa razularenim predadolescentima, već ni ne shvataju ozbiljnost pojedinih incidenata pre nego što bude prekasno. Ona takođe otrovno kritikuje nekompetentnost roditelja koji spasavaju svet dok im se deca u domovini bore sa zlostavljanjem u školi i dižu tuđa kola u vazduh, kao i savremene „nežne“ skandinavske muškarce, koje njihovi desetogodišnji sinovi treba da podsećaju da u njihovim venama teče krv Vikinga.
Na žalost, Bier se negde pred kraj filma očigledno opet uplašila da je neko ne shvati pogrešno, da neko, ne daj bože, ne pomisli da ona propagira nasilje i osvetu kao ideologiju, iako bi se iz praktičnih rezultata postupaka likova zaista takvo što moglo zaključiti. No, onda bi film bio previše provokativan, i verovatno ne bi osvojio te silne nagrade. Dakle, umesto antičkog pristupa i tragičnog kraja kakav bi se očekivao na osnovu zapleta, dobili smo prilično mlak „All you need is love“ zaključak. Ono što je rediteljki promaklo je da kraj koji je izabrala upravo potvrđuje opravdanost osvete i uzvraćanje nasilja nasiljem u pojedinim slučajevima, čak joj dodeljuje i svejevrsno katartično dejstvo.
Povezano:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
misha (gost)
| 09.03.2011. 20.59.40
prvo film je najkompletniji sa festa.uz Buitiful i mike leigha,tamo gde bi ameri odmah uskocili u beskonanu osvetu ,ovde je sve suprotno.lik doktora je sjajan i jos jedna potvrda da iz najuredjenije zemlje stiyu najbolji filmovi,emotivni,suptilni,koji te se licno ticu
-
misha drugi (gost)
| 21.03.2011. 16.58.25
i ja se slazem sa prethodnim mishom da je film odlican. to da li je menjala naziv iz ovog ili onog straha je u stvari potpuno nebitno, a zauzelo je veci deo vaseg teksta. a sto se tice debelog ubice trudnice, mislim da ga je kazna stigla... cini mi se da su ga rastrgli, a da je to (mozda nesvesno)pokrenuo upravo doktor.
-
Jovana Ajdinovic (gost)
| 01.04.2011. 21.44.48
Mislim da je autorka teksta potupno promasila temu ovog filma. Danski obrazovni sistem je prikazan kao odlican u smislu da se djaci ne samo kontrolisu, vec su nastavnici i psiholozi skola upuceni u njihov privatan zivot, razvode oceva i majki, smrt majke i da aktivno zele da pomognu. Ali,to sto decak pokazuje bes prema svetu nema nikakve veze sta je on radio na casu biologije tog dana, i prevazilazi razgovore tipa otvorenih vrata. On je besan, on zeli osvetu, ne zna kome ni zbog cega,on prozivljava smrt majke, i za to ne odgovara skolski psiholog. Sistem skolski nikog nije naucio da zivi.
Druga stvar sa kojom se sa autorkom teksta ne bih slozila je sledeca:niti je dansko selo idilicno, niti je afrika strasna, ili obrnuto, afrika je strasna, ali i pored najboljeg zivota u Danskoj deca su sklona agresiji,tuci i kajanju. To je ono sto film porucuje, ma gde bili ljudi smo,koliko god to otrcano zvuci,ne "all we need is love" (pa dobro stvarno) na kraju, nego cini dobro i dobro ce ti biti vraceno.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.