Posetili smo ekipu filma Artiljero koji je nedavno počeo da snima scenarista i reditelj Srđan Anđelić. Ekipa je prva dva dana uglavnom snimala na na Zvezdinom i Partizanovom stadionu, a zatekli smo ih nakon snimanja velike scene tuče navijača ova dva tima. Uza zid stadiona JNA sede dečaci, obavijeni šalovima oba tima, nalik dežurnim krivcima. Gledamo šalove i pitamo se ko je pobedio. Kasnije mi reditelj objasni da je reč o odmoru nakon „bitke“, kada dečaci sede i shvataju da...
U filmu pod radnim nazivom Artiljero, Srđan Anđelić, poznat i pod radijskim pseudonimom Mjehur Ubica, inače scenarista (Do koske, Munje, Jedan na jedan, Mile protiv tranzicije), bavi se, kako sam kaže, fiktivnom pričom o sedamnaestogodišnjaku koji želi da u Crvenu Zvezdu, tim za koji navija, vrati legendarnog igrača Nemanju Vidića, svog heroja. Motivisan pričama svog starijeg brata, inače povratnika iz rata i invalida, o herojskom vremenu Crvene Zvezde, dečak pokreće akciju za povratak Vidića u ovaj tim i obnovu vremena heroja. Glavne uloge u filmu igraju naturščici – Jovan Kolarić i Ana Konjović, dok će ostale uloge glumiti Iva Kosovac, Boris Jeger, Nebojša Glogovac, Petar Božović, Aleksandra Janković, Balša Đogo, Nikola Đuričko, Peđa Bjelac, Nebojša Bakočević i drugi. Film producira Yodi Movie Craftsman (Lepa sela lepo gore, Munje, Rane, Kad porastem biću kengur...)
Dok Artiljero ne dođe pred nas, a kraj snimanja je najavljen za početak naredne godine, postavili smo nekoliko pitanja Srđanu Anđeliću.
POPBOKS: Do sada te uglavnom znamo kao pisca scenarija. Ovo ti je prva režija. Kako si se odlučio na taj korak?
SRĐAN ANĐELIĆ: Sticaj okolnosti. Ali, kako to obično u životu biva – čovek samom sebi namesti sticaj okolnosti. Scenario za ovaj film sam napisao pre deset godina. Kako je prolazilo vreme, shvatio sam da sam previše u tome i da bih, bilo kome ko bi uzeo da radi film, morao sve ponovo da objašnjavam. I kada sam pričao prijateljima o tome, oni su me ohrabrili da sam radim.
Nedavno je izašao film Šišanje koji se, kao i tvoj Artiljero, bavi navijačima. Kako bi uporedio Šišanje i film koji trenutno snimaš?
Moj film je pre svega fikcija. Ne zanima me društveno-politička konotacija (ko su navijači, šta rade u našim društvenim okolnostima). Ne želim upliv društvene stvarnosti u film. Ovo uopšte nije film o navijačkim ritualima, već o liku koji ima opsesivnu ideju. Šišanje je na neki način politički film, veoma direktan i jasan. Artiljero je priča o dečku koji je neprilagođen i autističan za sve ono što se događa u Vestima. Možda je baš zbog toga i manje iskvaren, a više dosledan svojoj fiks ideji.
Zašto je glavni junak simpatizer Crvene Zvezde?
Malo je reći simpatizer. On je vezao svoj život za omiljeni klub. Ali strast prema Zvezdi ga inspiriše na nešto vše: u godinama apatije i sveopštih loših rezulatata Mali želi pravi Događaj, nešto za šta se vredi žrtvovati.
Moja bolja polovina ima jednu teoriju koja otprilike kaže: „Kada je Zvezdi dobro i Srbiji je dobro i obrnuto“. Šta misliš o tome?
To jeste fakat. S tim što glavni junak filma smatra da pre svega treba da bude dobro Zvezdi i njegovom najbližem okruženju. On je od rođenja slušao priče o slavnim danima, ali nikako nije uspeo da ih iskusi. Zato je rešio da doživi nešto Veliko. I tokom filma on raste i gradi se u pravog heroja, iako toga sam nije svestan. Zato smo i rešili da ga smestimo na teren Marakane. Stari Grci su imali veliki prostor mora, u vesternima heroji jašu prostranom Dolinom spomenika, a mi, shodno mogućnostima, kroz format sličan sinemaskopu, dajemo junaku šansu u epskim dimenzijama Marakane.
U poslednje vreme smo svedoci prerastanja Novaka Đokovića u heroja nacije. Tvoj glavni junak takođe pokušava da vrati jednog heroja i vođen je idejom da mu je heroj potreban. Na koji način je u tvom filmu prikazana ta potreba za herojem?
Teško je odrastati bez postera svog omiljenog igrača, jer ako nemate takvu vrstu modela onda lutate. Odrasli su izgbljeni u šumi interesa i kombinacija i mimo njih je prošla vest da je jedna od gorućih tema odsustvo idola kod mladih ljudi. U takvom okruženju živi i glavni junak filma koji skuplja tu prazninu u sebi koju će poveriti devojci na koju naleti u tom bezgraničnom lutanju. Kad imate njega i nju, naciji je najpametnije da bude nenametljiva. Još kada ima oči kao naš Kole (nadimak glavnog glumca), onda je važno da to i zabeležimo kamerom.
To je devojčica koja paralelno snima film o akciji dečaka da sakupi novac i vrati Vidića u Crvenu Zvezdu?
Da, ona je potpuno umrežena: na Fejsbuku je, ima svoj vimeo kanal, snima zalaske sunca, i ostale prizore... Ostatak života joj se svodi na opša mesta: kafić matursku haljinu, bla bla bla... I onda smo tako namestili da Ana naleti na Malog i u njemu pronalazi glavnog junaka svoje priče i ono što bi Aristotel rekao - početak, sredinu i kraj. Odjednom, umesto nasumičnih utisaka i rutinskih noći ona ima Priču o kojoj brine i u koju se uživljava. Nju igra Ana Konjović koja je takođe rasterećena filmskog iskustva i baš zbog toga neodoljiva i jedinstvena. Plavuša na motoru u slow motionu.
Zašto si odabrao baš Nemanju Vidića za dečakovog heroja?
Nemanja ne prigovara sudiji, ne previja se na terenu, izbegava medije. Naporno trči i skače i ne priča mnogo. Slično kao glavni junak filma. Kao klinac sam voleo takve junake: Klint uglavnom ćuti, Konan takođe, Alen Delon, u nekoliko filmova jedva, ispusta ton. Odavno sam porastao i retko srećem ljude od takvog materijala. Zato, o jednom od njih, pravim film.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
pa... (gost)
| 27.09.2011. 11.13.45
videćemo, mjehure, videćemo.
-
Por (gost)
| 02.10.2011. 05.05.52
Bravo Mjehure, samo napred!!
-
Jashar (gost)
| 03.10.2011. 15.15.09
Samo napred i slushaj Sharu Andrica, ako nesto zapne...
-
Koga Čegi (gost)
| 06.10.2011. 18.51.55
Mislim da su i Mjehur i bolja polovina kolumnistkinje uzeli zdravo za gotovo onu urbanu legendu „Kada je Zvezdi dobro i Srbiji je dobro i obrnuto“.
Naime, kada je Srbiji bilo najbolje, Zvezda nije ni postojala, tome su nas učile istorijske knjige. Što se tiče obrnute situacije: kada je Zvezdi bilo- ne dobro, nego najbolje, u tim blistavim trenucima po nju, država se raspadala, a Srbija je bila svedena na ivicu prosjačkog štapa. U stvari, indikativna je ta Zvezdina nadmoć koja je počela baš simbolično 1991 , kada je počeo i rat u koji je Srbija uvučena.
Mislim da će ovo da bude ko zna koji film po redu koji će da pokuša tu urbanu legendu da dovede na viši nivo i da "prišije" gradski duh upravo onim navijačima koji su u svojim redovima imali Arkana ili u novije vreme Bogdanova. Navijačima koji su, dok su njihovi rivali u martinkama i fajerkama prepevavali Cock Sparrer, oni su u svojim novim air maxericama i trenerkama sklapali stihove o Zvezdi na narodnjačke melodije.
Ruku na srce, nekad bilo sad se spominjalo. Danas su i jedni i drugi sve samo ne urbani predstavnici sopstvene generacije.
Da ipak ne idemo u širinu: istorijske knjige govore da "kad je Srbiji bilo dobro, Zvezda nije ni postojala", a svi smo živi svedoci da , kad je Zvezdi išlo najbolje, država je bila u ratnom okruženju, ekonomski slomljena i politički unakažena.
Stoga, možemo pričati o vremenu SFRJ i reći da kad je SFRJ bilo dobro, i Zvezdi je bilo dobro...
...ali sumnjam da bi se takva konstelacija svidela "stubovima srpstva".
Hvala na objavljenom komentaru.
-
franjo tudjman (gost)
| 08.10.2011. 01.01.32
Првенство СФР Југославије (11):
1947, 1949, 1961, 1962, 1963, 1965, 1976, 1978, 1983, 1986, 1987
Првенство СР Југославије (7):
1992/93, 1993/94, 1995/96, 1996/97, 1998/99, 2001/02, 2002/03,
Првенство Србије и Црне Горе (1):
2004/05
Првенство Србије (4):
2007/08, 2008/09, 2009/10, 2010/11
istina boli!
-
Oh, da. Istina i te kako zna da zaboli. (gost)
| 10.10.2011. 05.13.13
Indikativno je da stubovima srpstva i "cetnicima sa severa" sebe zovu upravo oni ciji je osnivac naredio ubistvo cetnickog generala. Da nije to malo..ne znam...sizofreno?
Nego, da li imamo konsenzus oko najbitnije stvari, citiram:
" istorijske knjige govore da "kad je Srbiji bilo dobro, Zvezda nije ni postojala", a svi smo živi svedoci da , kad je Zvezdi išlo najbolje, država je bila u ratnom okruženju, ekonomski slomljena i politički unakažena. "
-
Infa Riot (gost)
| 10.10.2011. 10.56.45
@Koga Čegi
Slabo ti ide ta nauka, momak. Bice da si se zagubio medj' "urbanim legendama" onih koji su tih godina pekli vola na svojoj tribini pa ka njemu crnih i pijanih prstiju grabili zajedno sa sekcijama iz svakojakih srpskih sela, a za "nepotrebno-je-pominjati-o-kakvoj-je-vecini-rec" Cock Sparrer je bio svet koji nisu poznavali, niti su zeleli da ga upoznaju. Isto kao sto je bio slucaj i sa vasim komsijama, tj. nama. Gradski momci su uvek poticali iz istog miljea, i na oko se nikada ne bi dalo razaznati kojoj strani pripadaju.
S kraja '80ih smo zajedno sedeli u kraju, isli na koncerte i druzili se, a nedeljom popodne ili subotom uvece se razdvajali i svako je isao na svoju stranu, neko ka Topcideru i Humskoj a drugi na zeleznicku stanicu, pa putem Vinkovaca, Osijeka, Sarajeva...
O "stubu srpstva necemo", ta prica kraja nema.
Sto se tice Andjelicevog filma, ne ocekujem apsolutno nista vredno pomena, vec nastavljanje niza neinventivnih prica, tragicnom krizom zahvacene sedme umetnosti na ovim prostorima. Voleo bih da gresim.
Pozdrav sa Vracara.
-
The Gonad (gost)
| 11.10.2011. 03.23.57
Kako god da mi išla ili ne išla ta nauka od ruke (ne osporavam fantastičnu ekipu na severu), moraš da priznaš da je upravo ova urbana legenda "kad god je Zvezdi bilo dobro, bilo je dobro i Srbiji" u stvari klasična gebelsovština.
A da smo isti, to se vidi i sada. Ne zna se da li su gori takozvani stubovi srpstva ili ovi sa Juga (tribine a ne geografske odrednice) koji češće spominju Šešelja i kosovo nego Partizan. Sramota me reći da u primitivizmu čak i nadilaze komšije.
A film...potpuno se slažem sa prognozama...
-
Anoniman (gost)
| 11.10.2011. 19.05.50
"Što se tiče obrnute situacije: kada je Zvezdi bilo- ne dobro, nego najbolje, u tim blistavim trenucima po nju, država se raspadala, a Srbija je bila svedena na ivicu prosjačkog štapa. U stvari, indikativna je ta Zvezdina nadmoć koja je počela baš simbolično 1991 , kada je počeo i rat u koji je Srbija uvučena".
zvezdina nadmoć je ZAVRŠENA 1991. to je bio vrhunac i zvezde i srpskog i jugoslovenskog fudbala, labudova pesma.
posle toga samo hrvati na sp u francuskoj '98 i to je to.
-
Aleksandar (gost)
| 17.10.2011. 02.20.23
Ovakav film bi mozda bio zanimljiv da je snimljen 1988.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.