"Ko je ko i ko je kome, šta ću ja u svemu tome" odjekivalo je Mikser hausom u petak veče
Ovogodišnje izdanje Mikser festivala premešteno je sa lokacije silosa Žitomlina na obali Dunava u prostor Savamale, dela grada između Brankovog mosta, autobuske stanice i pijace Zeleni venac. Te tri tačke određuju sadašnji status ove beogradske četvrti - nekadašnju industrijsku zonu grada danas ispunjavaju stovarišta, napušteni i neiskorišćeni prostori ili radionice, ali i noćni klubovi i kafići blizu obale Save. Mogućnost transformacije zaboravljenog, zapuštenog i neatraktivnog dela grada u mesto gde će se okupljati mladi zainteresovani za umetnička i kulturna dešavanja, ali i dobru zabavu, već je najavila pojava Kulturnog centra Grad, a ovogodišnji Mikser festival taj potencijal želi da maksimalno iskoristi.
Definisan kao multidisciplinarna platforma koja se bavi afirmacijom kulturne industrije regiona, Mikser ove godine želi da deluje "disperzivno" tako što različiti prostori u okviru Savamale (i oni koji već funkcionišu kao kulturni punktovi i oni koji su za ovu priliku promenili namenu) nude raznovrsne programe – izložbe, koncerte, predavanja, radionice.... A u festival su uključena i mesta koja već funkcionišu u ovom kraju grada – kafići, klubovi, prodavnice i zanatske radnje. Zvuči super, zar ne? I šta god da vas zanima od spomenutih oblasti (muzika, dizajn i arhitektura, savremena umetnost…), pronaći ćete nešto što zadržava vašu pažnju.
Ali, na pitanje šta je ideja koja stoji iza ovogodišnjeg festivala, sem toga da se jedan deo grada promoviše u super kul mesto za okupljanje, prosečan posetilac neće imati odgovor. Okej, možeš da slušaš dobre koncerte (
Goribor, Replikas,
Lollobrigida,
Kill Me Laser između ostalih), ideš na izložbe u Geozavodu ili nekoj od galerija, učestvuješ na debatama o urbanoj transformaciji ili u nekoj od radionica, ali i da vežbaš sa Dr. Feelgoodom, kupiš garderobu, dobiješ promo materijal za nameštaj, televizore i PVC prozore. E, da, sve je to super izdizajnirano, pa je valjda time postalo deo "festivala kreativnosti".
Jasno je da već samo definisanje Miksera kao "festivala kreativnosti" nagoveštava neuhvatljiv koncept, jer pod taj termin svašta može da se podvede.
Zanimljivo je da više od umetnika o kreativnosti najpre govore oni koji su u poslu prodavanja, na primer, voćnog jogurta, piva ili ekstrapovoljnih potrošačkih kredita. Veza kulture i umetnosti sa marketingom i prodajom, sadržana u sintagmi "kulturna industrija", je dominantna karakteristika ovogodišnjeg Miksera. Umesto da bude prednost ovogodišnjeg festivala, prevelika ponuda Miksera se ispostavila kao najveća slabost ove manifestacije, pri čemu je očigledno da organizatori nisu hteli (mogli) nikome ko je zainteresovan da podrži festival, a traži nešto zauzvrat, da kažu "ne". I tu dolazi do bizarnih spojeva visoke umetnosti i direktnog marketinga - između dva sprata na izložbi u Geozavodu, zatekoh dve promoterke osvežavajućeg napitka kako poziraju fotografu.
Kultura nije besplatna (a kao oblast koja proizvodi vrednost to ne bi ni smela da bude), ali u ovom slučaju nije ni pokušano da se ublaži poruka "brought to you by" ispod svakog ponuđenog sadržaja. Interes kompanija da se pojave na ovaj način na jednoj kulturnoj manifestaciji je očigledan. Naime, svaka korporacija želi da bude i profitabilna i društveno odgovorna. U ovom slučaju i progresivna, jer pomaže mlade umetnike i učestvuje direktno na kulturnoj sceni. I deluje da su u povezivanju privatnog sektora i kulture svi na dobitku – mladi umetnici jer ih neko afirmiše, publika jer dobija besplatnu kulturu i firme, koje time jačaju/kupuju svoju reputaciju dobrotvora. Iz toga proizlazi da preispitivanje vrednost takve društveno odgovorne umetnosti postaje jalova rabota dežurnih kritizera, nekakvih levičarskih aktivista ili ne daj bože antiglobalista.
Odgovor na ovu vrstu kritike je verovatno "to se tako radi u svetu" ili "u Britaniji kreativne industrije učestvuju u društvenom proizovodu sa 6%". U svetu danas, u jeku krize, glasno se raspravlja o samim temeljima društvenog uređenja, pa su tako i prakse korporativnog poslovanja došle pod udar kritike. Najveće muzeje i galerije u Velikoj Britaniji sponzoriše naftni gigant British Petroleum, a pre dve godine grupa umetnika je pozvala na bojkot ovih institucija, zbog ekološke katastrofe u meksičkom zalivu. Kad malo bolje razmislimo i to je društveno odgovorna umetnost.
Ali ovde, diskusija ove vrste još nije došla na red. Za sada, tu su Facebook komentari "Savamala se pretvorila u Strahinjića Bana", "Još samo da kupim šećernu penu da upotpunim doživljaj na Mikseru", "Mikser je Guča za hipstere" i slično. Sudeći po nedavnim izborima, ovde još nema krize.
Komentari
-
procedura (gost)
| 04.06.2012. 23.56.56
Potpuno beskrupulozno rasipanje novca, te bogaćenje pojedinaca iz tzv. nove kulturne elite. Slažem se sa "Strahinjića Bana" komentarom. Stava ni na vidiku.
-
Jovan Ristić (gost)
| 05.06.2012. 15.54.10
Slažem se u potpunosti. Još na prvom Mikseru utvrditi koncept manifestacije bila je nemoguća misija. Pravi paprikaš svega i svačega. Otišao sam na njihovu prvu konferenciju za novinare i izašao sa nje potpuno zbunjen. A govornika i kompanija učesnika - koliko voliš, i svi pričaju tako da ne možeš izvući nikakav smisao niti najmanji zajednički sadržalac. A taj sadržalac je, izgleda, da Misker ima finu lovu, i to svake godine. Jebi ga, "tako se to radi u svetu".
-
bare (gost)
| 05.06.2012. 19.13.28
Nije bilo secerne vune al je bilo kobasica na rostilju, i preskupog
piva, pravi vasar!!!
Ni ja nisam uspeo da skontam sta su
tacno hteli da naprave...
-
procedura (gost)
| 06.06.2012. 23.58.37
pranje para
-
bob (gost)
| 08.06.2012. 06.23.27
video sam jednu malu
paznje vrednu
i drugaricu njenu
od koje sam odavno
okrenuo glavu
sve to na mikser..pa na cc 30 stepeni, predvece... da se krcka..
a mala mekota
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.