(Booka)
Kažu da nije pristojno, ali katkad se mora i viriti preko tuđeg plota. Barem dok srpski roman ne izađe iz neprolazne krize. Ali i mimo toga stoji fakat da je Nigdje niotkuda ljudski dobar roman
Vrlo dobar roman Bekima Sejrainovića naslovljen Nigdje niotkuda nam stiže sa dvojakom preporukom u vidu statusa regionalnog knjiškog hita i nagradom Meša Selimović (onom koja vaga dela iz jugo-sfere), što bi bilo manje značajno da ovaj put nije reč o zasluženim pohvalama i pažnji ukazanoj sa povodom.
Nakon uvodnog dela koji ostavlja utisak etnocentrizma i prevelike vernosti tipskim zahvatima u regionalnom shvatanju romanopisanja, a za koji se kasnije ipak ispostavi da je neophodan za dalju priču i preciznije i suptilnije portretisanje jedne krunske nesnađenosti i neprolaznog osećanja nepripadanja i izmeštenosti koja ne poznaje socio-političko-geografske granice, Nigdje niotkuda izrasta u uverljivu priču o jednom beskrajnom lutanju i osobeno štivo koje pleni i emotivnošću i opsegom prikazanog i vrednostima u čisto književnom smislu gledano.
Bekim Sejrainović u ovom romanu pokazuje jak pripovedački instinkt, ali i i ovde dosta retko zastupljenu sposobnost samokontrole i usresređenosti na priču i njene mogućnosti. Na planu glavnog lika, očito autorovog alter ega (Nigdje niotkuda je dobrim delom naknadno fikcijom uobličeno autobiografsko štivo) donosi malu inovaciju u SFRJ okvirima – glavni junak jeste snažno označen i nošen svojom melanholijom koja je, reklo bi se, dobrim delom plod životnih okolnosti, ali i duboko ukorenjenog slovenskog/balkanskog/ex-yu... fatalizma, ali u isto vreme i na dovoljno punktova bitnih za ritam i opštu dobrobit priče u srcu ovog romana on očitava i upadljivu borbenost, odnosno spremnost sa boj barem (ili za početak) sa vlastitim demonima i nedorečenostima.
Nigdje niotkuda pokazuje da je naracija u klasičnijem smislu ne samo živa, već i prekopotrebna, posebno ako je ovako srećno združena sa nepatvorenom proživljenošću koja ipak jeste ključni sadržatelj ovog vanserijski uspelog romana.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Pedja (gost)
| 14.10.2012. 16.33.21
Odlicna knjiga.
Za preporuku svatkome.
-
Nenad (gost)
| 17.10.2012. 15.45.47
Jaka prica,jake emocije.
Lament nad generacijom izmestenom iz korena,neprilagodjenom ni novoj,ni napustenoj pa ponovo vracenoj sredini. Iskrena prica o razorenoj porodici,porocima,bez ulepsavanja.
Beskrajna melanholija,utopljena u polarnu noc Skandinavije...
Uprkos preovladjavajucem sivom tonu i pesimizmu,cita se u dahu...
-
Snezana.p (gost)
| 30.06.2013. 18.47.05
Decentriran pripovedač, junaci izmešteni iz ležišta, glavni junak janusovskog tipa, eksplicitne scene, najfinije emocije diskretno provučene. Spoj suprotnosti - kao i život sam. Knjiga s težinom, za pohvalu autoru.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.